PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ

PISMA UREDNIŠTVU

E-mail: ilustrovana@politika.co.yu

Gde je narodna muzika

Šaban Bajramović je za doček srpske Nove godine trebalo da održi mali koncert na glavnom trgu u Nišu ali je zasut petardama od strane mladih iz publike, pa je svoj nastup morao da prekine. Ovako bi prošli verovatno i drugi izvođači narodne muzike da su se te noći našli na njegovom mestu. Ipak, na devojke i mladiće iz gledališta koji su na ovaj način iskazali svoje raspoloženje prema izvođaču narodne muzike na koju oni nisu navikli, ne bi se trebalo ljutiti. Ta deca su, u stvari, žrtve.

Njihova reakcija je plod višegodišnje agresivne politike medija i državnih institucija koja ijde ka tome da se mladim naraštajima uskrati svaka mogućnost da upoznaju muziku osobenu za ovaj prostor i narode koji u njemu žive, a da, istovremeno, žestokim pritiskom nametnu ono što je tuđe. Kreatori takve politike više i ne kriju svoje namere. Slušamo ih kako sasvim otvoreno i bez imalo zazora poručuju da će učiniti sve da se konačno i neopozivo promeni muzički ukus ovog naroda kako bi Srbija i u toj oblasti postala deo modernog sveta. Najsigurniji način da to postignu je, kažu, da se drugačiji ukus i navike oblikuju kod dece u prvim godinama života. Što je najstrašnije, oni na tome uveliko rade.

Ne samo u Beogradu, Novom Sadu ili Nišu, već i u Babušnici, Ibanjici ili Zrenjaninu, u obdaništima i vrtićima deci od tri-četiri godine puštaju kasete ili kompakt-diskove sa oznakom izdavačkih kuća koje promovišu ovu nakaradnu muziku i teraju ih da te pesme uče napamet i pevaju. Dečje priredbe kao i radio i televizijske emisije posvećene najmlađima, sasvim su ispunjene pop, rok, latinoameričkom i turbofolk muzikom. Jedino nikada nema onoga čega bi uvek trebalo da slušaju naša deca: nema srpske narodne muzike. Ona je brižljivo sklonjena od njih, a oni koji rade s decom posebno se trude da tako nešto ni slučajno ne dopre do njihovih ušiju.

U školama se preko razglasa tokom odmora i u drugim situacijama razležu zvuci neprimerene muzike. Časopisi za decu i omladinu, kao što su "Lili", "Bumerang" itd, objavljuju sijaset tekstova o Eminemu, Britni Spirs, Bijons… kao i o ovdašnjim "zvezdama", a da ne pričam o novinama za odrasle.

Ako bi neko dete, bez obzira što je rođeno u Srbiji, stasavalo u okruženju koje govori engleskim, onda bi mu engleski postao takoreći maternji jezik, a srpski tuđ. Isto tako, ako mu od početka gurate u uši tuđe note, a ne dajete mu mogućnost da upozna naše, to će vrlo brzo postati deo njegovog bića.

A kad kažu da su mladi sami izabrali takvu muziku, ne govore istinu. Njima je taj izbor - nametnut! Oduzeta im je prilika da sami izaberu.
Dejan Stevanović, Beograd

Kako do doktorke

Pročitala sam vaš prilog o kondilomima, pa me interesuje kako bih mogla da stupim u kontakt sa doktorkom Zoricom Ćorac, vašom sagovornicom?
Zabrinuta čitateljka iz Beograda

* * *

Dr Zoricu Ćorac možete naći u njenoj ordinaciji svakog radnog dana uz prethodno najavljivanje na telefon broj: 011 754 773

Možete s njom stupiti u kontakt i putem elektronske pošte; njen mejl je: zcorac@eunet.yu
Redakcija