PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ

PISMA UREDNIŠTVU

E-mail: ilustrovana@politika.co.yu

Poslanici na referendumu

Poslanici u Narodnoj skupštini ne mogu da se slože oko plata i beneficija, mada poslednje i inače enormno povećanje nisu odbili. Kako su izabrani od naroda u čije ime donose odluke, možda bi u ovom slučaju zaista trebalo da oslušnu volju naroda. Predlažem, naime, da se narod na referendumu izjasni o sledećem:

1. Da li da plata narodnih poslanika bude na nivou prosečne plate u Republici?

2. Da li da povećanje poslaničke plate bude srazmerno rezultatima njihovog rada, odnosno da prati stopu rasta bruto nacionalnog dohotka?

3. Da li da se narodnim poslanicima ukine poslanički imunitet kako bi u svakom trenutku bili dostupni pravosudnim organima?

Deluje kao maštarija, ali bi bilo zanimljivo kada bismo mogli da

vidimo bar rezultate ankete na ovu temu!?
Hranislav Jeftić, Zemun

Hladnoća i rak

Kada sam davne 1967. godine podneo referat "Hladnoća kao stresor aktivator opštih odbrambenih snaga organizma u izlečenju malignih bolesti" dobio sam nepodeljenu podršku sto dvadeset mojih kolega, lekara Medicinskog centra u Zaječaru i članova Srpskog lekarskog društva iz podružnice Timočka krajina. Ovim svojim referatom sam objasnio neprikosnoveno iskustvo ruske i srpske narodne medicine sa niskim temperaturama, u uslovima kada je dolazilo do izlečenja nekih već "otpisanih" slučajeva oboljevanja od karcinoma.

Samo mesec dana posle ovog izlaganja direktor Medicinskog centra me je izbacio s posla uz neshvatljivo obrazloženje da "narušavam ugled profesije". Uprkos nepravdi, bez namere da se na mala vrata vratim u sredinu iz koje sam proteran, želeo sam da se nastavi sa istraživanjem lečenja u uslovima niske temperature, smatrajući da bi eventualni povoljni rezultati bili veliki doprinos medicinskoj nauci i ugledu zemlje u svetu. Ali, čak je i to odbijeno.

Ne mogu da ostanem miran na podatak da se stopa mortaliteta kod malignih obolenja povećava iz godine u godinu, a da se, u međuvremenu, sasvim odustalo od istraživanja koja sam inicirao pre skoro četiri decenije.
Dr Branislav Dinić, Zaječar

Drugačiji simbol

Britanski tabloid "San" je objavio fotografiju princa Harija koji se negde pojavio sa "svastikom" na rukavu. Nažalost, ova foto-vest se poklopila sa obeležavanjem šest decenija od oslobađanja one šačice preživelih iz zloglasnog logora smrti u Osvjenćimu. Pukla je bruka.

Veruje se da je u "Aušvicu" pogubljeno nekoliko miliona ljudi, ali se njihov broj, zahvaljujući krematorijumima, kao pouzdanom sredstvu za uništavanje materijalnih dokaza, nikada sa sigurnošću neće saznati. Taj broj ostaje na savesti nemačkog naroda i dalje. Ovo spominjem da neko ne bi pomislio da pokušavam da umanjim zločin koji je počinjen nad njima, nad nama, nad ljudskom vrstom i civilizacijom.

Ali, želim da ispravim jednu nepravdu. Upravo sam u našoj "Ilustrovanoj Politici" pre tridesetak godina pročitao tekst o zloglasnom obeležju nemačkih nacista. U toj reportaži, uz izvanredne ilustracije, bila je i fotografija friza na nekom hinduističkom hramu, negde u Indiji, duž kojeg su se protezale upravo "svastike", kukasti krstovi. Tom priliko sam saznao da u indijskoj mitologiji kukasti krst predstavlja simbol Sunca. A to što su ga nacisti zloupotrebili, ne znači da bi ga trebalo izbrisati iz povesti.

Priča o kukastom krstu kao simbolu zločina podseća na onu o petokrakoj zvezdi, o pentagramu, kao simbolu zla.

A što se princa Harija tiče, i treba da ispašta za svoje sitne i krupne ispade, a posebno za ovaj.

Vaš verni čitalac,
Branko Šuković, Beograd