Minimaks sa suprugom Biljanom na proslavi 45. rođendana Ilustrovane Politike novembra 2003. godine

Dobro jutro, domaćice, striptiz igračice, barske plesačice... Tako se jedne subote, tačno u osam, sada već daleke 1967. godine, putem radio talasa, Milovan Ilić ušunjao u domove obicnog sveta širom one Jugoslavije. Formula je bila prava: minimum priče, maksimum muzike i to one jeresne, zapadnjačke. Dakle "Minimaks". Posle dvesta pedset subota slušaoci su ostali bez maksimalne četvorosatne zabave, ali je Milovanu nadimak ostao.

Kasnije je menjao medije i emisije, ali publika je ostala ista i, na broju. Imao je, uvek, kako bi rekli oni za koje su brojke zakon, milionski auditorijum.

Iza njega je ostalo troje dece, deset knjiga, od kojih su polovina aforizmi, više od hiljadu sto radio emisija "Tup-tup", uloge u četiri filma i, kako je sam precizno nabrojao, 129 "Minimaksovizija" na TV "Politici", 130 "Maksovizija" na TV "Pink". Uz njegovu pomoć krupnim koracima u svet popularnih ušli su Lepa Brena, Biljana Ristic, Super Sneki, Big Lale, Dara Bubamara, Vendi... U njegovim emisijama Šešelj je vadio pištolj, Arkan dovodio sina starog tek koju nedelju, pricani vicevi o JUL-u kada je cvet u kosi bio proklamovan za omiljeni modni detalj, a stariji se secaju kako je "zglajzavao" zbog toga što je predsednika Tita, kada je bio u poseti Africi, pozdravio pesmom "Trla baba lan", ili kada je pricao kako se proveo u Zagrebu: "Odem ja u Narodno kazalište. Sedoh ja, sedoše svi. Ustah ja, ustaše svi." Bilo kako bilo, on je svoju biografiju sveo na jednu recenicu: "Živi u Beogradu i gleda svoja posla." I još je rekao, baš u "Ilustrovanoj": "Biram kome idem na sahrane. Kada ja umrem, ocekujem tridesetak kucnih prijatelja, a ne dve hiljade ljudi."

Ti, Mićo, lepo spavaj, sanjaj svoju Biljanu, a mi cemo se vec nekako snaci.

Ćao, nema više.

Brena je rodena

Na proslavi rođendana svog prijatelja: Big Lale, Marko Nicović, Minimaks i Dule Vidaković

"Malo je nedostajalo da mi šefovi ukinu emisiju "Nedeljno popodne" na TV Beograd jer sam emitovao tu "Skarednu pevacicu"! Oni su smatrali da mi je Lepa Brena promakla, a ja sam objašnjavao da ne radim TV dnevnik vec zabavnu emisiju. A onda sam krenuo da besomucno ponavljam onaj njen refren "Čačak, Čačak..." i - zvezda je rodena. Pokojna majka je u to vreme bila u Puli kod moje sestre koja je tamo udata i zvala me da pita šta sam to emitovao jer cela Pula, i deca i stari, pevaju Čačak, Čačak..."

Ovako je Minimaks opisao svoje prvo videnje sa Lepom Brenom bez fizickog kontakta.

- Upoznali smo se mesec dana posle toga. Pevala sam u Domu JNA u Novom Sadu kada sam ga sa bine ugledala kako ulazi u salu. Klimnuo mi je glavom. Kada sam završila nastup, sišla sam u publiku i tada smo se prvi put sreli i zvanicno upoznali -prica Lepa Brena. - Iako se on u svojim emisijama zezao na racun "Cacka", shvatila sam, cim je došao da me upozna, nije potcenio. Svideo mi se od prvog trenutka. Covek odmah uoci ono što mu je blisko. Nije imao kompleksa tipa ko ce kome prvi da pride. Iako harizmatican i zvezda u svom poslu, prezirao je malogradanštinu kojom je inficirano devedeset devet odsto ljudi koji se bave šou biznisom. Pružao je ruku prijateljstva bez ikakvih namera da drugu stranu povredi ili izigra. Intuitivno sam osecala da cemo saradivati. Bila sam u pravu. Naša prijateljsko-poslovna saradnja trajala je od 1982. Od njega si mogao mnogo da nauciš. Imao je harizmu, umetnicki dar, visprenost, inteligenciju i stalno je te svoje osobine nadogradivao. U neumornom radu na sebi leži tajna njegovog profesionalnog uspeha. Svi mi u "Grandu" smo bili srecni kada je poceo da vodi "Grand šou" jer smo znali da je pravi covek na pravom mestru. Mislim da na ovim prostorima u šou-biznisu ne postoji muškarac takvog profesionalnog kalibra. Verovali smo da ce se oporaviti i da cemo nastaviti saradnju i radovali smo se tome jer je Mica predstavljao znacajnu kariku u našem uspehu. Ono što nam je pokazao, darovao i ostavio je veliko za sve nas. Pamticemo ga kao velikana u svom poslu, a ja posebno, jer je on zvanicno obeležio moje stupanje na javnu scenu.

Minimaks je prvi put pustio Brenu na mali ekran. U njenoj emisiji on se poslednji put pojavio na televiziji. I tako se krug zatvorio.

Kum Super Sneki

Big Lale, Lepa Brena, Minimaks, Glorija i Mihajlo Janketić

Prvi put su se sreli u Radio Beogradu tokom emitovanja njegove emisije "Tup-tup", 1990. godine. Ona je tada bila samo Snežana Babic, mlada i lepa pevacica koja obecava, a on je u etar puštao njenu pesmu sa prvog albuma "Takni me, takni", verujuci da je to hit. I bio je u pravu.

- Bio je jedan od mojih prvih saradnika i ja sam uvek bila rado viden gost u njegovim emisijama. On je na neki nacin i moj kum. Dao mi je nadimak Super Sneki. Pamtljiv, prepoznatljiv i razumljiv i za one kojima srpski nije maternji jezik. A to je tada bilo posebno važno jer sam ja bila maskota naše reprezentacije na Svetskom fudbalskom prvenstvu u Italiji i pevala pesmu " Ti saluto Italija ". Svi su odmah zapamtili moje nove ime - prica Snežana Babic. - Mnogo mi je znacilo, s obzirom na to da sam bila na pocetku karijere, kada je, bez reci, pristao da bude gost na mojim prvim solistickim koncertima u Domu sindikata. Kasnije smo imali nebrojeno mnogo zajednickih koncerata u zemlji i inostranstvu. Posebno ce mi u secanju ostati naši, izuzetno poseceni, humanitarni koncerti u Parizu u drugoj polovini devedesetih godina. Pre svega, po lepom i nezaboravnom druženju kada se završe. Pamtim ga iskrenog, veoma otvorenog coveka. Uvek je govorio ono što je mislio. Vrlo precizno i jasno. Mene je ispoštovao u svakoj situaciji. Imam sve njegove knjige i sve sam ih, naravno, procitala. Ostavio je pecat u našem javnom životu. Ostala je praznina.

Tačan kao Japanac

Uvek u društvu lepih žena: Big Lale i Minimaks

Marko Nicović, policijski ekspert, sa Minimaksom se znao od 1969. godine. Bio je trener karate kluba "Studentski grad" a Mića je pravio revije pesama. Zajedno su bili na proslavi Dana studenata, 4. aprila te godine u Studentskom gradu.

- Mićina otvorenost i duhovitost je doprinela da postanemo prijatelji i to budemo narednih trideset pet godina. Često smo se sretali i u inostranstvu, na gostovanjima. I kada sam 1976. počeo da radim u policiji nastavili smo da se družimo. Kasnije, kada sam postao načelnik, Mića je za Dan bezbednosti dovodio svoje prijatelje sa estrade u salu restorana policije u Ulici 29. novembra. Pravio je program. On je proslavio mnoge od tih pevača pa su oni hteli da mu se oduže a i policija je tada imala veliki ugled u narodu-priča Nicović.

Mića je uvek bio originalan i nov. Tih godina je umeo da ispriča i politički vic, zbog kojih se išlo u zatvor, baš u policiji. Kao onaj o Ivici i Marici…

Viđali su se bar jednom mesečno, obično na ručku u nekoj kafani. On, njegov saradnik Velja Žujović, Big Lale i Nicović. Ručak je počinjao u jedan popodne a umeo je da se završi u jedan posle ponoći. To je bilo maksimalno zezanje.

- Nikada nije tražio od mene neku pomoć s obzirom na funkciju koju sam obavljao. Bio je vrlo korektan. često sam bio gost u njegovim emisijama. Beskrajno je bio bogat duhom, uvek spreman za pitki i prijatni humor. Recimo, ja sam se uvek dobro oblačio, francuska odela, kravate i tako a onda mi Mića jednom u restoranu reče pred svim onim gostima:"Stvarno Markoni, sad se nosiš u p… m…".

Bio je najprecizniji čovek sa Balkana koga Marko Nicović ikada upoznao. Tačan u minut. Kao Japanac.

- Poslednji put sam ga video jesenas, kada je bio na Vojno-medicinskoj Akademiji. Odneo sam mu jednu podebelu knjigu Roberta Ladlama i majicu iz Amerike na kojoj je pisalo FBI. Posle je novinarima rekao šta je dobio od mene:"Doneo mi je debelu knjigu - znači ne veruje da ću brzo iz bolnice - i ovu majicu da plašim ove oficire na VMA.

Leltove kobasice

U društvu Minje Subote

Pravo ime mu je Lazar Antić. Lale ga je zvala majka, Big (Veliki) menadžer na jednom gostovanju u Italiji 1971. godine. Sada ga gledamo u emisiji "Srećni telefoni" na Prvom programu TV Beograd.

Minimaksa je upoznao 1982. godine.

- Slučajno smo se sreli u klubu "M" u Ljubljani. On je za svoju televizijsku emisiju "Pretežno vedro" (nedeljno popodne) snimao naše fudbalere pred odlazak na svetsko prvenstvo u Španiji. Ja sam tada radio u Trstu, u jednom kabareu. Svakog vikenda sam išao do Ljubljane na provod. Tog puta sam poveo sam sa sobom dve ženske u klub "M" za koji se znalo da nudi najbolji provod. Tim ribama sam, da bih ispao veći frajer rekao da sam došao da pregovaram o jednoj emisiji sa TV Beograd iako nikoga nisam poznavao sa te televizije.

- U jednom trenutku odem do toaleta a kada sam izlazio vidim Minimaksa kako stoji između njih dve. Nisam mogao da verujem. Vratim se uplašen u toalet, sve mi se ruke tresu - Minimaks je bio zvezda tada - gledam se u ogledalo i ne znam šta da radim. Odjednom lupa na vrata jedna od one dve Slovenke i viče da izlazim jer Minimaks hoće da se vidi sa mnom. Ja prebledeo, kako sad svima da objasnim da sam ih lagao?!

- Posle sam saznao da su one bile srećnije od mene što su ga videle. Odmah su ga pitale "da li Vi tražite Big Laleta"? On video dve dobre ribe pa rekao da traži baš tog Big Laleta. "Ništa ne brinite, sada ćemo mi da ga zovemo", rekoše mu one.

- Tako ja prilazim njima, prebledeo i u znoju, a on, koji je već sve shvatio, kaže meni:"De si, Lale, brate"! Pozdravili smo se, on pita šta ćeš da piješ, ja pitam njega šta će da pije jer je on u gostima a razgovor nastavljam sa pitanjem:"Otkud ti ovde"? Tada sledi moj drugi stres.

- Tražim tebe - odgovori mi Mića.

- One dve devojke su mi zapravo ispričale šta ja hoću. Onda sledi drugo piće, pa treće, pa ja zveknem pet, šest trikova… Rekao mi je da ne može ništa da obeća jer ne živim u Beogradu. Onda ja doletim pravo u hotel "Metropol" na mesec dana. Javim se Mići da sam u Beogradu a on kaže:"Lažeš"! Ubedim ga a on samo doda:"Čekaj me Pod Lipom". Od tog trećeg februara počinje naša saradnja.

- Odveo me je pred komisiju TV Beograd i ja tamo Jovana Ristića, Dunju Lango, Miodraga Marinkovića i ostale urednike oborim s nogu. Dvanaestog februara sam ja nastupio prvi put kod Minimaksa, u istoj emisiji u kojoj se prvi put pojavila Lepa Brena. Posle smo još samo nekoliko tih emisija uradili, ali smo ostali prijatelji. Mogli smo pogledom da se sporazumevamo i dopunjujemo.

- Uradili smo 129 "Maksovizija" na TV "Pink", pune tri i po godine. Još mnogo tih emisija na televizijama "Politika" i "Palma". Stotine tezgi po celom svetu. Kasnije sam ja izašao iz "Granda", on je ostao. Čuli smo se telefonom, viđali ređe nego u vreme kada smo radili. Ostao mi je porodični prijatelj, redovno dolazio na slavu Mitrovdan.

Poslednji put su se videli kada je već bio bolestan. Pričao je kako mu nedostaju Laletove kobasice koje odlično pravi.

IZ DOKUMENTACIJE "ILUSTROVANE"

Život piše aforizme

U javnoj kuci koalicioni partner se zove - kurva.

Srbi nikako da se opasulje. A o mesu da i ne govorimo.

Ne znam šta se najviše cita, ali znam da se najviše pišu testamenti.

Bili smo pet vekova pod Turcima. Oni i sada osecaju posledice.

Ni smešnije zemlje, ni namrštenijih ljudi.

Situacija je takva da su cak i mazohisti nezadovoljni.

Postigao bih mnogo, samo kad bi me neko u tome sprecavao.

Priroda je dala coveku moc govora, a iskustvo moc cutanja.