PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ

PISMA UREDNIŠTVU

E-mail: ilustrovana@politika.co.yu

Zar su to antifašisti

Želeo bih još jednom da se osvrnem na ravnogorce kao antifašiste. Navešću samo dva primera iz njihove ''bogate istorije''.

Prvi je ovaj.

U noći između 12. i 13. avgusta 1944. godine Deveta srpska narodnooslobodilačka brigada napala je varošicu Boljevac. U Boljevcu je bila stacionirana Srpskea dobrovoljačka straža Milana Nedića i nekoliko hiljada ravnogoraca - četnika Draže Mihailovića. Najveći broj četnika, iskoristivši noć, raspršio se na sve strane. Vojnici Milana Nedića, pod komandom kapetana Banjca, povukli su se sa povećom grupom četnika u zgradu boljevačke osnovne škole.

Iz Zaječara je pošla jedna nemačka jedinica kako bi pomogla svojim vazalima. Drugi bataljon brigade sačekao je ovu jedinicu na prilazu Boljevcu i, sukobivši se sa njom, vratio je u Zaječar. Borba sa opkoljenima u školi je nastavljena. Iz zgrade su se čuli povici: ''Živeo kralj Petar'', ''Živeo Draža Mihailović'', a onda i ''Živeo Hitler''. Čulo se ime najvećeg zlotvora dvadesetog veka.

Te i takve ravnogorce Skupština Srbije je rehabilitovala, nazvavši ih antifašistima. Tim i takvim ''antifašistima'' sada treba da odredi i ''odličja''.

Članovima ''crne trojke'' iz Prve četničke negotinske brigade, čiji je komandant bio kapetan Aca Milenović, treba dodeliti Orden za hrabrost. I to za sledeće njihovo nedelo. To je ujedno i drugi primer koji navodim.

Udrugoj polovini juna 1944. godine ovi crnotrojkaši su uhvatili Dobrilu Mirčić, koja je rukovodila Afežeom Krajine. Blizu sela Rečke, petnaestak kilometara od Negotina, mladoj ženi, koja je imala sina u povoju, odsekli su prvo dojke ''kako ne bi hranila komunističko štene'', hvalili su se ''veliki borci'' kasnije, a onda je tako osakaćenu zaklali i bacili u krečanu. Roditelji su je, iskasapljenu, pošto su je Rečanci pronašli, odneli da bi je sahranili u rodnom selu Smedovcu.

Zar takve ''heroje'' poslanici treba da proglase ''antifašistima''.

Govori se o pomirenju. Kakvom? Mogu li se poistovetiti i pomiriti žrtve i dželati?

Za svoj ''mukotrpan rad'' poslanici su već sebe nagradili povećavši lična primanja za sto procenata. Imaju li oni obraza i časti.
Božidar Stojanović, Negotin

Pravo lice Deda Mraza

Ni kraćeg teksta, ni više grešaka.

Pravo lice Deda Mraza je ono koje nam se smeši sa reklama "koka-kole", a ne ovo koje ste objavili u poslednjem broju naše "Ilustrovane Politike".

Rekonstrukcija mogućeg lika svetog Nikole, zaštitnika putnika, ribara i moreplovaca, i do pre jednog stoleća sveca koji je bio zadužen za katihizis, donoseći deci poklone o Nikoljdanu, nema mnogo veze sa ovom marketinškom tvorevinom koja je kod nas uvedena tek posle okupacije, kada je država odlučila da rskrsti sa Crkvom.

Dakle, svetog Nikolu je zamenio Božić Bata, a ne Deda Mraz, jer je Božić prikladnije vreme za darivanje od slave koju obeležava manji deo populacije. Ali, to i dalje nikako nisu iste osobe, tim pre što je sveti Nikola, ipak, istorijska ličnost, dok je Božić Bata mit.

Moji ispisnici se svakako sećaju da nam je, pre onog rata, poklone donosio upravo Božić Bata, kao što smo, umesto dečjih knjiga, za odličan uspeh i primerno vladanje u školi dobijali velike fotografije kralja Aleksandra.

Postoji još jedna netačnost u tom kratkom tekstu. Naime, sveti Nikola nije mogao biti poreklom iz Turske, jer ni Turska niti Turci u njegovo vreme nisu postojali na geopolitičkoj karti ondašnjeg poznatog sveta. Možda bi bilo mudrije da ste, ako već ne znate kako se taj deo Male Azije nazivao, napisali da svetac potiče sa područja današnje Turske?!

I još nešto. Zaključak da bi roditelji, ako bi ugledali takvog Deda Mraza, zvali policiju, uvredljiv je. Jer, možda ne znate da je u podsaharskoj Africi čak i "koka-kolin" Deda Mraz - crnac?! Ili da je na Dalekom istoku on kosook… Kao što je i evropski sedokos i sedobrad ne zato da bi više ličio na dedu, već da se ne bi zbunila deca crnokosih Mediteranaca ili plavokosih Nordijaca.

Sa željom da vam se ne potkradaju ovakve greške, pozdravlja vas vaš dugogodišnji verni čitalac.

Momir Aranđelović, Novi Sad

IZVINJENJE

Pažljiviji čitaoci i učesnici u našoj nagradnoj igri su svakako primetili neke nedoslednosti u prošlom broju "Ilustrovane Politike". Slučajno je izostavljen logo kompanije "Kast", darodavca nagrada, a objavljeno je i da su dobitnici bili učesnici nagradne igre u broju 2004.

Izvinjavamo se prijateljima iz "Kasta" i našim čitaocima.
Redakcija