Dok se situacija oko kuće u kojoj Jovanka Broz živi ne pomera sa mrtve tačke, isto se dešava i sa imovinom koja je trebalo da joj pripadne nakon smrti Josipa Broza Tita, njenog jedinog muža i jedinog jugoslovenskog maršala i doživotnog predsednika.

Svi nadležni pojedinci i službe ćute jer - tako je najbolje. Proći će i ova galama, zaključuju, verovatno. Međutim, advokat Titove udovice Toma Fila je uporan. Hoće da raščisti situaciju sa, kako ga je nazvao, "tajanstvenim četvrtim spiskom imovine koja je ostala iza Tita na kome je popisano devedeset odsto vrednih stvari a koji niko nikada nije video sve dok Dragoljub Mićunović nije objavio da je taj spisak pronašao".

Mićunović je tada bio predsednik Skupštine, seća se Fila koji je siguran da je taj dokument bio čuvan u arhivama Centralnog komiteta jugoslovenskih komunista a da se i danas nalazi u arhivi Skupštine naše "polusavezne" zemlje.

U Filinom podnesku iz 2002. godine upravo se kao mogući svedok pre sudom navodi Dragoljub Mićunović koji bi trebalo da otkrije gde su ti spisi i šta se nalazi u njima ukoliko ih je pogledao. Dok Četvrti opštinski sud verovatno već tri godine bezuspešno "pokušava da pronađe" Dragoljuba Mićunovića mi smo to obavili putem dva telefonska poziva.

Gde je Titova umrlica?

- Ne znam odakle ideja Fili da sam ja rekao nešto o tom "tajanstvenom spisku" - na početku razgovora nas, čini nam se sasvim iskreno, ubeđuje Mićunović, otkrivajući nam kasnije neke sasvim druge, zanimljive činjenice vezane za Jovanku Broz.- Nikada nisam video takav dokument niti se on čuva u Skupštni. Ja sam samo u Skupštini pokretao pitanje Titovog nasledstva jer mislim da je on pokojnik sa najdužim nerešenim ostavinskim sporom u istoriji a to je sramota za državu. Iz nekih priča znam kako je to izgledalo kada su Jovanku izbacivali na ulicu posle Titove smrti. To sam takođe rekao u Skupštini, da je skandal što se sve to dešavalo i što ta situacija traje i dalje. Država treba da dobije ono što joj pripada, kao i ostali Titovi naslednici. Mada, mislim da je veći deo toga razgrabljen.

Vila u Užičkoj 15 u Beogradu gde su nekada živeli Tito i Jovanka. Kasnije je to postao muzej u koji se uselio Slobodan Milošević sa ženom. Posle bombardovanja 1999. vila je uništena ali je trezor ostao. I dalje čuva tajnu

Za razliku od File, naš sagovornik veruje da se glavna kočnica u rešavanju pitanja Titove zaostavštine nalazi u - Sloveniji!

- Iz Ljubljane nikada nisu poslali Titovu umrlicu, iz bolnice u kojoj je preminuo. Do danas!

U vreme kada se ovo pitanje pokretalo sredinom devedesetih, Mićunović je bio poslanik u Saveznoj skupštini i predsednik Demokratske stranke. Muzej Revolucije je postao savezna institucija pa se Mićunović zainteresovao za ono što se tamo čuva.Tadašnjem predsedniku savezne vlade Radoju Kontiću je rekao da bi Titova imovina morala da se sredi i vrati tamo gde pripada.

- On je odgovorio da tu nema ničega bitnog - seća se profesor Mićunović.- Pitao sam ga: "Otkud znaš da nema, hajde da vidimo". Bilo mi je čudno što svaka sledeća popisna komisija nalazi sve manje slika, recimo. Prva je popisala tri hiljade a treća svega hiljadu i dvesta slika. Insistirao sam na tome da je moguće napraviti rekonstrukciju svega i da se utvrdi gde su razvučene stvari ostale iza Tita. Znam, na primer, da je ceo jedan salon premešten u Gradski komitet i da je u njemu sedeo Ivica Dačić.

Mićunović priznaje da je nailazio na neverovatne otpore prilikom svoje borbe za utvrđivanje istine.

- Kod vojske najviše. Automobili, satovi… mnogo je toga nestalo. Pokušao sam Koštunicu kasnije da uverim kako je neophodno da se utvrdi gde je imovina, da mu ukažem da postoji trezor u vili u Užičkoj ulici koji je jednom bio otvaran. Šef trezora mi je nudio da ključ stoji kod mene, ali sam odbio i govorio da ga daju Koštunici kada je postao savezni premijer. Ne znam šta se posle desilo sa tim.

Iako je ta vila u Užičkoj ulici u Beogradu gde su Tito i Jovanka nekada živeli, iz koje su potom nju izbacili, uništena u NATO-bombardovanju, trezor je ostao netaknut. Mićunović tvrdi da nikada nije kročio u njega ali da bi puno podataka o tome šta se tamo nalazi i ko je sve ulazio mogla da pruži direktorka Muzeja Ljiljana Cetinić.

Čudan status udovice

Jovanku Broz Dragoljub Mićunović ne zna lično mada je jednom prilikom upoznao!

- Bilo je to krajem šezdesetih u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu. Ja sam tamo radio doktorsku tezu. Direktor je bio Veljko Korać, otac Žarka Koraća, poreklom iz Like, kao i Jovanka. Veljkov otac, sveštenik, krstio je Jovanku. Tako je jednog dana ona došla da vidi Muzej a Veljko me je upoznao sa njom. Samo smo se rukovali. Bila je jako lepa žena. Jedino me je iznenadio njen glas.

Postoji još jedna zanimljiva situacija u kojoj je Jovanka uticala na mladog Mićunovića i njegove kolege sa Pravnog fakulteta.

- Iz više izvora sam čuo da se ona lično zalagala za nas profesore kojima su komunisti namestili 1975. da nas izbace sa fakulteta. Ona i Tempo su kod Tita urgirali, govorili da je to nameštaljka, da ništa strašno nismo učinili da bi smo bili proterani. Tito je nudio da odemo u diplomatiju, negde u svet, samo da više ne budemo na fakultetima, ali mi to nismo prihvatili.

U toj grupi profesora bio je i Koštunica.

Danas profesor Mićunović nije sasvim siguran kakav je status Brozove udovice mada priznaje da je on "dosta čudan":

- Ispala je žrtva posttitovskih političara. Mada, za mene je tajna zašto je i danas tako. Možda zato što je ta stvar oko Titove zaostavštine zapravo najveća pljačka u istoriji Jugoslavije u kojoj je svako razvlačio ono što je hteo ili mogao, svako ko je imao pristupa tom blagu.

Očigledno, današnjim otimačima tog blaga nije mnogo ostalo.

- Treba videti sa Marovićem gde je završio taj ključ od trezora, šta se sa njim dešava. Bilo je tu savesnog sveta, tih kustosa koji su predano popisivali stvari, vodili evidenciju. Oni će znati šta se dešavalo i posle trenutka kada se Milošević uselio u Muzej sa svojom ženom, koji su ljudi, generali tamo ulazili, da li su nešto uzimali…

Jovanka u svojoj osamdesetprvoj godini i dalje čeka da joj država kaže šta je njeno, šta ima, šta joj je ostalo. A možda i ko je pokrao ono što više nema.