Na razgovor sa ekipom "Ilustrovane Politike" Vesna Pešić je pristala bez imalo premišljanja, priznajući kako bi najviše volela kada bi slikanje izostalo. Pristaje, ipak, na strpljivo poziranje našem fotoreporteru i usput nam pokazuje slike koje su načinjene u Meksiku za koji je vezuju četiri divne godine diplomatske misije. "To je čarobna zemlja, turistički veoma atraktivna, živopisnih boja, bogate istorije, neobičnih prirodnih lepota. No, daleko je Meksiko od one slike kojom se boji u meksičkim sapunicama", kaže.

Sve te serije, priča Vesna Pešić, snimane su u kraju koji može da se nazove meksičkim Dedinjem. Na tom Dedinju, koje je bar sto puta veće od našeg elitnog brda, živela je i ona, kao ambasador SCG. Tu su smeštene sve ambasade, razne rezidencije i tu su i luksuzne kuće u kojima žive bogataši sa svim svojim "mućaćama", služavkama i starijim gospođama koje vode organizaciju kuća.

- Najkomičnije u tim sapunicama je što glumci nimalo ne izgledaju kao Meksikanci. Svi oni su bele puti, kao Evropejci, ili kistadori , pa čak ni "mućaće" ne liče na tipične Meksikance. Sve to što naši ljudi gledaju u serijama daleko je od realnog života, namenjeno je tržištu, ali i sami siromašni Meksikanci vole da gledaju te sapunice i da sebe zamišljaju u bogatijem, boljem svetlu- objašnjava sad već bivši ambasador SCG u Meksiku, i dodaje da je po povratku u Beograd i sama zbog veze sa španskim jezikom pokušala da gleda sapunice, ali da je odustala zbog beskrajno glupih zapleta.

Večito proleće

Za Vesnu Pešić, glavni grad Meksika je jedan od najlepših gradova na svetu, iako baš nema takvu reputaciju. Ne samo zato što je to prvo mesto na svetu gde je živela u kontinuitetu četiri godine, već i zato što taj grad, koji broji 20 miliona stanovnika, ima božanstvenu klimu i ogromnu šarolikost. Meksiko Siti nalazi se na visini od 2.500 metara nadmorske visine i tamo nema tropskih vrućina, nema ni hladnoće, to je jedno večito proleće. Ujutro, kad otvorite oči susretnete se sa suncem, čak i za vreme kišnog perioda.

Ono na šta se Vesna nije navikla jesu ogromne socijalne razlike u Meksiku.

Vesna sa prijateljima ispred spomenika Titu u Meksiko Sitiju

- Nejednakosti u Meksiku su mnogo drugačija nego kod nas, jer su one vezane i za rasu, za klasnu i kolonijalnu strukturu. Tamo imate 70 odsto siromašnih, od čega je čak 50 odsto ekstremno siromašno. Ljudi žive ponekad u neljudskim uslovima. Ima jako mnogo dece na ulici, dosta prosjaka i to sve ukazuje na činjenicu da je socijalna solidarnost veoma niska. Tu je sistem zdravstvene zaštite preuzet iz Amerike u potpunosti, pa u Mekisku uglavnom sve mora da se plaća kada ste bolesni.

U ekonomiji, Meksikanci su daleko ispred nas, jer su još pre desetak godina počeli da liberalizuju svoju ekonomiju. To je zemlja sa najvećim brojem ugovora o slobodnoj trgovini, imaju ugovore sa SAD, Kanadom, Evropskom unijom i sada i sa Japanom. Ono što je zanimljivo, objašnjava Vesna Pešić, je da je demokratija u Meksiko stigla 2000. godine, iste godine kada je i kod nas smenjen režim Slobodana Miloševića, ali da još nije donela boljitak za obične ljude.

Nakon četiri godine izbivanja iz zemlje Vesna Pešić primećuje da demokratija ni Srbiji nije donela boljitak i da se nije produbila. Slično kao u Meksiku i dalje se sastoji samo u slobodnim izborima i slobodi štampe, što ne treba potcenjivati, ali što nije dovoljno.

- Kad se vratite posle dugotrajnog odsustvovanja počnete da zagledate i zanovetate, primećujete nedostatke, koje inače ne biste videli da ovde stalno živite. Kad dođete u ovaj grad u martu, na minus 10, kad je atmosfera prilično ledena i kad ugledate to sivilo, te fasade, koje samo što se ne sruše, morate malo da patite-priznaje Pešićeva.

Vesna Pešić neće, kaže, sedeti skrštenih ruku, jer je stanje u Srbiji izuzetno loše.

- Ni jedan problem nije rešen. Pljačkaši i zločinci nisu kažnjeni, a svi mi skupa daleko smo od normalne države koja efikasno funkcionoše u skladu sa zakonom. Duh bivšeg režima se obnovio. Zato se zalažem za lustraciju, kako ljudi koji su kršili ljudska prava više ne bi mogli da obaljaju javne funkcije. Reč je o ljudima koji su učestvovali u planiranju ubistava i koji i dalje sede u službama -kaže Vesna Pešić i dodaje da bi predsednik Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica morali jasnije da se odrede oko tih ciljeva, da zauzmu oštru liniju preko koje se ne može ići.

Zajedno posle trideset godina

Za dvadesetak dana koliko je u Beogradu, Vesna Pešić uspela je da se vidi sa većinom prijatelja, pa i sa svojim starim dobrim prijateljem Nebojšom Popovim koji ju je davnih dana podsticao da se bavi politikom, a sve ponavljajući neprekidno " Vesna, ti to možeš". I danas je Nebojša na njenoj strani.

- Nebojša me podržava i ja njega podržavam, ali ni on ni drugi moji prijatelji ne misle da sam se promenila za ove četiri godine. Tačno je, ostarila sam malo kao i svi ostali, ali u pogledu gledišta nema promena- kaže Vesna i dodaje da nije imala prilike da se susretne sa kolegama iz bivše opozicije, jer joj oni i nisu neko društvo sa kojim obavezno mora da se sretne.

Pitamo je hoće li duh Meksika, bar kroz meksičku hranu preneti u Srbiju, a ona odgovara da je teško kuvati meksičku hranu, baš zato što je komplikovana. Za spremanje njihovih jela potrebno je mnogo sastojaka koje mi ovde nemamo i teško ih je nabaviti. Meksiko nije prekoputa. Ponešto od meksičke hrane je naučila sama da sprema, a to su alambre, tortilje sa sirom.

Vesna Pešić je u Beograd stigla sama. Njen suprug, Amerikanac Rodžer, ostao je u Gvatemali.

- Nadam se da će se i on preseliti u Beograd. Zbog obaveza, za sada još ne može, ali verujem da će u budućnosti to i učiniti. Obećao je da će u Beograd doći već u maju da me poseti. U svakom slučaju ja ne mogu da promenim mesto življenja, ostajem u Beogradu i Srbiji i zato očekujem od njega da nešto promeni. Ja sam prihvatila da odem na četiri godine u Meksiko kao ambasador, ali samo da reprezentujem Srbiju i Crnu Goru, a ne i da živim zauvek. Veoma sam vezana za Beograd. To je možda neko moje prokletsvo, jer dok mnogi žele da odu odavde, ja želim da ostanem-odgovara Vesna Pešić kroz osmeh na našu gotovo nepristojnu radoznalost i dodaje da je tokom boravka u Meksiku odlazila u Gvatemalu kod Rodžera, ali da je on mnogo češće boravio u Meksiku.

Vesna i Rodžer upoznali su se pre tridesetak godina na Kolumbija univerzitetu, gde je ona boravila kao postdiplomac. Ona je morala da se vrati u Beograd, a on je nakon dva meseca došao za njom i tu ostao naredne tri godine, igrajući odbojku za Crvenu zvezdu. Dvadeset pet godina nakon napuštanja Beograda, Rodžer je uspeo da nađe Vesnu preko Interneta i tako je obnovljena stara ljubav, koju je Vesna Pešić opisala u knjizi "Možeš ti to Vesna, možeš".

- Danas smo Rodžer i ja zajedno i osim toga nema nekog drugog romantičnog nastavka priče kojim bih mogla da obradujem čitaoce "Ilustrovane Politike"-kaže na kraju razgovora Vesna Pešić.