PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ

PISMA UREDNIŠTVU

E-mail: ilustrovana@politika.co.yu

To je bruka za Beograd

Često sam kao student odlazio u kafanu "Zora", onu na početku Makedonske ulice. Pa i kasnije, kao prevodilac u spoljnotrgovinskoj firmi od svetskog ugleda i, reklo bi se, imućan čovek, dolazio sam u "Zoru" na čašicu druženja s prijateljima i izvanredna jela domaće kuhinje. I uvek sam se radovao što je ta kafana sačuvala delić atmosfere iz vremena moje mladosti. Danas sam penzioner, a ne imućan građanin, a "Zora" mi je daleko i inače.

Nedavno je u Beograd došao moj kum, kolega i ispisnik, koji je sreću na vreme potražio i našao u Americi. Bila je to prilika da obiđemo draga mesta naše mladosti. Neka smo pronašli, mnoga ne. Ali, kada smo prispeli pred "Zoru", meni je zaista pozlilo: na mestu gde je do juče stajala naša kafana, sada smo zatekli nekakav kazino, sjakti se kao licidersko srce. A zakleo bih se da sam pre samo godinu dana svratio na vruću rakijicu.

Tužni, nastavili smo dalje i zaseli u "Srpskoj kafani". Ali, to nije bilo ono za čim smo tragali.

Prijatelj se vratio onamo, porodici i poslu (on još radi), a mene od tada prati slika naše "Zore", odnosno kazina. Teško mi je da se pomirim s tim, ali izgleda da moram.

U "Zoru" bih mogao i kao penzioner, u kazino, čak i kad bih želeo, ne mogu jer nemam ni za preživljavanje, a kamoli za kocku. Ili se svi mi kockamo naveliko stavljajući kao ulog sve što smo imali, pa i uspomene.

Ako u Beogradu funkcioniše vlast, ovome bi morala da stane na put. Ili u toj gradskoj vlasti i nema Beograđana?

Mitar Jovović,
penzioner iz Beograda

Neshvatljiva situacija

Mnogim građanima Srbije je neshvatljivo da se Jovanka Broz, bivša supruga Josipa Broza Tita, nalazi u onakvoj situaciji. Živi u kući u kojoj sve curi, gde nema grejanja, u kojoj struja jedva da radi, ispod koje korenje drveća ugrožava temelje, što je sve objašnjeno u "Ilustrovanoj Politici", u nekoliko brojeva. Oduzeta joj je sva imovina, odeća, nakit, lične stvari... Nikakvo nasledstvo nije dobila od pokojnog supruga, svoju imovinu danas nema. Čak u pojedinim trenucima, tokom devedesetih godina, nije imala ni za hleb.

Ko je odgovoran za sve ovo? Zar treba dozvoliti da se žena bivšeg predsednika toliko zlopati, bez obzira šta je radila i govorila. Ona je deo naše istorije i svaka vlast koja dozvoljava ovo mučeništvo stare žene zaslužuje svaku osudu. Izgubio se, izgleda, i humani osećaj kod naroda jer minimum koji je potreban za grejanje i neke druge potrepštine mogao bi da učini svaki dobrostojeći humanista.
Dragan Đurić, Inđija