PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ

PISMA UREDNIŠTVU

E-mail: ilustrovana@politika.co.yu

Jedna neodmerena izjava

Svaki građanin Srbije koji je živeo i radio u vreme Titove komunističke diktature, a koji ni na koji način nije bio povezan sa njenim policijskim i vojnim službama, verovatno je zapanjen odlukom Vlade da se dosijei tih službi ne otvaraju "privremeno", što može da znači, ali i ne mora, da će se odugovlačiti s tim, praktično, unedogled sa svim mogućim budućim promenama vlada. Verovatno da većini u današnjoj političkoj eliti (od SRS-a, pa do DS-a) otvaranje tih dokumenata u ovom trenutku ne odgovara iz samo njima znanih razloga. Bilo bi, naravno, moralno pogubno ako je ovaj čin Vlade bio inspirisan nekim mnogo "sumnjivijim" okolnostima.

Nedela policijskih i vojnih tajnih službi tokom poslednjih šezdeset godina bila su mnogobrojna i mnogi moji istomišljenici, a i ja, možemo predočiti javnosti bezbroj primera koji to ilustruju. Mogao bih, recimo, pisati o tome šta je porodica mog oca, a naročito moj pokojni otac (čija je jedina krivica to što je bio major kraljevske jugoslovenske vojske), preživljavao od tih tajnih službi u Titovo vreme. Mogao bih, takođe, pisati i o neljudskim iskušenjima naših rođaka i prijatelja koji su prošli kroz slične ili još gore golgote.

Nažalost, mojoj zapanjenosti postupkom Vlade nije tu kraj. Posle toga se oglasio gospodin iz DSS-a Đorđe Mamula i izgovorio: "Kada je reč o otvaranju dosijea, treba videti kakva su rešenja u zapadnoj Evropi, a ne u istočnoevropskim zemljama. Mi nismo pripadali istočnoj Evropi i Varšavskom paktu, tako da njihove modele ne bi trebalo uzimati u obzir. Pitanje dosijea, koje se neprestano gura, nije glavno pitanje, već je pitanje kako modernizovati službe bezbednosti na pravi način, u skladu sa zakonodavstvom EU." Ovaj poslanik (nadam se da nije u nekom srodstvu sa "ozloglašenim" komunističkim generalom Mamulom) ili je potpuna neznalica ili smatra da su moji istomišljenici, kojih je veoma mnogo, i ja potpuno neobavešteni.

Naime, zapadna Evropa je oduvek smatrala Titovu Jugoslaviju faktičkim delom istočnoevropske alijanse. Možda bi navedeni gospodin poslanik, koji izgleda opet nije u toku, morao da pročita neke Titove govore iz tog vremena, pa tek onda tako nešto da izjavi. U tom smislu želeo bih da postavim samo dva ljubazna pitanja gospodinu Mamuli: Koja je to fantomska zemlja koja je, navodno ne pripadajući istočnoevropskom komunističkom bloku, ubijala potpuno nevine srpske antikomuniste i disidente širom zapadne Evrope i SAD ako ne Titova Jugoslavija sa svim svojim tajnim službama, uključujući u ta svirepa nedela mnoge dobrovoljne i nedobrovoljne doušnike i saučesnike u Srbiji i van nje? U kojoj su to zemlji tadašnje Evrope koja nije pripadala Varšavskom paktu postojali kazamati prepuni političkih zatvorenika (kao Goli otok, na primer) i u kojima su činjena nezapamćena zverstva nad većinom tih nevino osuđenih jadnika, ako ne u "vrloj i slobodnoj" Titovoj Jugoslaviji? Mogao bih postaviti još bezbroj sličnih pitanja dotičnom gospodinu poslaniku čija izjava, sa moralnih stanovišta baš te nove Evrope za koju se on svesrdno zalaže, uopšte ne priliči nekoj budućoj demokratskoj Srbiji.
Pavle I. Premović, redovni profesor Univerziteta u Nišu
i profesor po pozivu Univerziteta "Pjer i Marija Kiri" u Parizu

Ko će braniti domovinu?

Nedavno su na BK televiziji u emisiji ''Klopka'', voditelj Olivera Kovačević, učestvovali prof. dr Radoš Ljušić, prof. dr Gašo Knežević i Milan Božić iz SPO-a. Sa velikim zanimanjem sam pratio raspravu trojice intelektualaca, a posebno me je zainteresovao razgovor o Vojsci.

O vojnoj obavezi, odnosno o služenju vojnog roka, komentar je dao gospodin Gašo Knežević, iznevši pri tom neka svoja iskustva. On je, pored ostalog, rekao i ovo: ''Za studente i intelektualce služenje vojnog roka je izgubljeno vreme.'' Taj njegov stav me je malo zbunio. Gospodine Kneževiću, svi mi želimo da živimo u slobodi i miru, a kad je tako, onda svi moramo da budemo spremni i obučeni da rukujemo određenim naoružanjem, a to se, naravno, uči za vreme služenja vojnog roka. Svi sposobni i zdravi građani moraju braniti svoju domovinu kad zatreba. Kada naša zemlja bude bogatija, može se očekivati da će tada uvesti plaćenu vojsku.

Postavio bih jedno pitanje nadležnim državnim ustanovama i narodni poslanicima: kako će biti angažovani u odbrani domovine oni mladići koji služe civilni vojni rok? Kako će je braniti kad nisu osposobljeni da rukuju oružjem? Pa, oni ni pušku ne znaju da drže, a kamoli da pucaju. Zato mislim da ovi mladići moraju da imaju obuku sa oružjem barem mesec dana.

Svi mi koji smo bili u armiji (vojsci) znamo da nije lako, ali kad čovek odsluži vojsku, drugim očima gleda na svoje obaveze, postaje mnogo ozbiljnija i kompletnija ličnost. U to su se mnogi uverili. Zato državni organi treba da razmisle i o poasledicama ovakvog služenja vojnog roka.
Milan Davidović, Novi Beograd

Svuda sa "Ilustrovanom"

Poštovana redakcijo,
Porodica Radišić čita ''Ilustrovanu Politiku'' duže od trideset pet godina. Nastavili smo sa tim običajem i poslije preseljenja iz Tuzle u Kanadu. Na slici su tri generacije porodice Radišić na nedavnom odmoru u Manzanilu u Meksiku. Slijeva nadesno su Teodora, Nikola, Gordana, Danica i Đorđe Radišić ispred hotela ''Karmina palace''. Mnogo pozdrava i uspjeha u budućem radu od vaših vjernih čitalaca.
Đorđe Radišić,
lekar iz Edmontona, Kanada