PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ

PISMA UREDNIŠTVU

E-mail: ilustrovana@politika.co.yu

Kome odlazi narodni novac

Za protekli Novu godinu gradske vlasti u Beogradu su organizovale više koncerata rok, pop i tehno muzike na četiri velike bine. Cela ta fešta koštala je više stotina hiljada evra, možda i ceo milion. Samo jedan od izvođača, Vlado Gerogijev, dobio je te noći neverovatnih 80.000 evra. Prevedeno u dinare, to je tačno onoliko koliko je bilo potrebno da se kupi 220.000 nemačkih maraka dok je ova valuta još važila. Pratio sam štampu, ali nigde nisam pročitao da je neko iz gradske vlade zbog ovoga uhapšen i da je protiv njega pokrenut krivični postupak.

Ali, ovo je samo jedan primer kada su gradske vlasti bile više nego galantne prema onima što se bave muzikom koja je izmišljena u SAD i koja svoje korene, svoj zametak, ima u tamošnjoj muzičkoj tradiciji. Muzikom za koju u svim važnijim enciklopedijama sveta piše da izvorno predstavlja deo američke umetničke i nacionalne baštine.

Gotovo nijedna značajna sportska ili rekreativna priredba ne može da prođe bez nje. Beogradski maraton se redovno završava nastupom rok muzičara koji dobijaju visoke honorare, a pritom ne moraju da brinu oko organizacije koncerta niti da odvajaju novac za to. Akcija "Biciklom do Ade" za kraj ima nastupe izvođača pop i rok nota. Prošle godine upriličena su dva takva koncerta, a na jednom je pevala Ana Stanić. Za publiku je sve bilo besplatno, a grad je narodnim novcem platio binu, ozvučenje i sve druge troškove. I, naravno, honorare za muzičare. Festival piva na Kalemegdanu, koji podrazumeva i učešće nekih rok muzičara, takođe se podmiruje iz gradske kase. Važni datumi za Beograd, kojekakve proslave i priredbe vrlo često su začinjene američkim muzičkim žanrovima. Svaka opština ima svoj dan, a obeležava ga uglavnom uz rokenrol, pop ili tehno. Da se narod opusti, kažu! Istim notama ispunjene su i priredbe organizovane za decu i omladinu.

Svojevremeno je iz budžeta finansiran i koncert povodom pet decenija rokenrola. Radio 202, Atelje 212 i druge ustanove imaju običaj da prirede koncert nesrpskih muzika i da to plate gradskim parama.

Na drugoj strani, akteri narodne (srpske) muzike nisu predmet interesovanja beogradskih glavešina. Njih niko ne zove na proslave i priredbe. Oni ne mogu da očekuju da će im neko organizovati koncert, platiti ozvučenje, binu, rasvetu, halu i pokriti ostale troškove, a na to i dati honorar, makar i najmanji, a kamoli onaj od 80.000 evra. I da to bude praksa tokom cele godine! Na to ne mogu da računaji ni velikani ove muzije, a kamoli neko drugi.

Cune Gojković je nedavno obeležio pedeset godina umetničkog rada, jubilej vredan i za beogradsku i za srpsku kulturu, ali ne i za čelnike grada. Ni najsitnijom novčanicom nisu pomogli njegov nastup. I Miroslav Ilić, za čije pesme ljudi od struke vele da će ući u antologiju srpske muzike, proslavio je godišnjicu rada. Njegov svečani koncert ne samo da niko nije podržao, nego ga većina medija nije ni zabeležila. Grupa "Đerdan" je snimila mnoge lepe narodne pesme. Prošle godine bilo je četiri decenije njihovog postojanja, ali za koncert nije bilo novca. Anđelka Govedarević, Lepa Lukić, Tozovac, Milan Babić i niz drugih, ceo svoj život su posvetili lepoj srpskoj pesmi - izvornoj, i onoj komponovanoj u duhu našeg melosa. Prošli su im mnogi jubileji, a nijedan nije obeležen. Gradska vlada za njih nema razumevanja. Ta ista vlada koja tokom cele godine nemilice troši narodni novac na one čiji se celokupni rad svodi na puko imitiranje strane muzike i muzičara.
Dejan Stevanović, Beograd

Sve manje bambija u Beogradu

Orka je primila veliki broj poziva zabrinutih građana, koji su želeli da pomognu srnama i srndaćima što beže sa gotovo potpuno poplavljenog Velikog ratnog ostrva. Strahuje se da je zbog visokog vodostaja mnogo divljači stradalo preplivavajući reku u potrazi za kopnom.

Jedan srndać, sav iscrpljen, zaglavio se u mulju na dunavskom keju, blizu hotela ''Jugoslavija''. Njega su iz vode izvukli šetači koji su se našli pored reke

''Orka'' je, međutim, zaprepašćena onim što je doživela na licu mesta nezainteresovanošću policije i bahatošću, odnosno brutalnošću lovaca iz Lovačkog društva ''Zemun''. Naime, iako je Nataša Biorac, predstavnica ''Orke'' koja je izašla na lice mesta, objasnila policajcima da je neophodno da se građani udalje od životinje kako bi je poštedeli stresa, oni nisu ništa uradili. Da podsetimo samo da usled stresa, koji je najjači prilikom kontakta sa ljudima, neadekvatnog prevoza i hvatanja divljači, život izgubi čak 50 odsto životinja. U jednom trenutku pojavili su se ljudi u alkoholisanom stanju, koji su se predstavili da su iz Lovačkog udruženja ''Zemun''. Veoma bahato i grubo oni su vezali iscrpljenu životinju i smestili je u neadekvatno vozilo, a fizički su sprečili veterinara da je pregleda kako bi joj ukazao odgovarajuću pomoć. Umesto toga ovi pijani ljudi su se smejali na pomen društva za zaštitu životinja, to jest na činjenicu da nam je najbitnije bilo zdravlje životinje. Srndać je odvezen u džipu marke ''land rover'' registarskih oznaka BG 366-238, u nepoznatom pravcu.

Srna koja je u boljem zdravstvenom stanju trenutno se nalazi u Parku mira na Novom Beogradu. Ona se može uhvatiti jedino ukoliko se prethodno uspava pomoću odgovarajuće puške. Mi smo pokušavali da dođemo do takve puške, zvali smo Veterinarski fakultet, Veterinarsku stanicu Beograd, beogradski i subotički zoološki vrt, ali smo saznali da u Srbiji ne postoji ovakva puška. Tako životinje, koje nakon preplivavanja reke imaju još snage da pobegnu, bivaju ostavljene na milost i nemilost saobraćaju, a one koje usled nemoći bivaju uhvaćene gotovo sigurno uginu sbog nepostojanja adekvatne službe za humani transport i hvatanje.

''Orka'' zahteva od Lovačkog udruženja ''Zemun'' da pokrene disciplinski postupak protiv lovaca koji su sproveli ovu ''akciju'', kao i da nam hitno odgovore na javno postavljeno pitanje: gde se nalazi povređena životinja i šta će dalje biti sa njom?

Elvir Burazerović