PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ

PISMA UREDNIŠTVU

E-mail: ilustrovana@politika.co.yu

Oprostite, Srbi, ali ne zaboravite

Ime Beri Letuči vam verovatno ne znači ništa. Međutim, za žrtve Jasenovca on je heroj kako ga je i nazvala jedna od preživelih rođaka stradalih u ovom monstruoznom logoru smrti.

Pola Srbin, pola Jevrejin, rođen uAmerici, ovaj mladi čovek se već dugo bori da istina o Srbima prodre u neosetljivi deo čovečanstva. Da nije njega, danas u Bruklinu ne bi bilo spomen-ploče posvećene žrtvama Jasenovca. To je jedino spomen-obeležje te vrste van bivše Jugoslavije.

Mnogi Srbi, kako oni u domovini, a i ovi van nje, kao da su sve to odavno zaboravili?! Imamo prava da zaboravimo lična stradanja, ali ne i nevinu krv svoje dece, braće, sestara.

Da nije bilo Berija Letučija, njegove velike ljubavi, pijeteta i upornosti, gradonačelnik Njujorka ne bi nikada 17. april proglasio Danom Jasenovca!

Hvala ti Beri, hvala Jevrejima u Njujorku! U njihovom Holokaust parku, na danas otkrivenoj spomen-ploči, piše da su u Jasenovcu stradali Srbi, Jevreji i Romi. Tim redom. Nas su stavili ispred sebe. Ljudski životi se ne mere brojkama, ali, ipak…

Dugo je trajala bitka da se spomen-ploča postavi. Hrvatska vlada se protivila, ali to je, izgleda, bila božja volja.

Jevreji svoje ne zaboravljaju. Oni o svojim mrtvima i živima brinu.

A mi?

U Njujorku i okolini živi oko sedamdeset pet hiljada Srba, a 17. aprila nas je kraj spomen-ploče bilo šezdesetak.

U čitavom svetu i u samoj Srbiji živi nekoliko miliona Srba. Koliko je spomen-obeležja posvećeno Jasenovcu? Zar se samo jedan mladi Amerikanac, poreklom Srbin, setio, borio i uspeo da žrtvama Jasenovca posveti obeležje u Bruklinu?

Jevreji stalno ponavljaju: ne smemo da zaboravimo da se ne bi ponovilo. Ne smemo zaboraviti. Ne smemo… A koliko naše dece zna za Jasenovac? Koliko se nas seti da upali sveću i da se pomoli za njihove duše?

Kad je papa Jovan Pavle Drugi proglasio Alojzija Stepinca blaženim, ko se podigao na noge? Ne, nismo mi. Jevreji su! Srbine, izlaze iz svoje pospanosti i zaborava.

Danas, 17. aprila, svi govornici, a bilo ih je desetak, širili su poruku ljubavi, poručivali nam da decu ne učimo mržnji niti da je hranimo u svojim srcima. Dostojanstveno i mirno su samo podvlačili da ne smemo zaboraviti. Niko ni u jednom trenutku nije rekao - hrvatski zločinci, već samo i jedino - ustaški zlotvori. Tako i jeste, ne smemo optuživati čitav narod. Ne smemo gajiti mržnju, ali ne smemo ni dozvoliti da gospodin Blumberg ostane jedini gradonačelnik na svetu koji je u svom gradu Njujorku proglasio Dan Jasenovca.

Probudi se Beograde, Kraljevo, Negotine, Melburne, Londone… Probudite se Srbi, oprostite, ali ne zaboravljajte.

Optuživali smo Tita i njegov režim što se o Jasenovcu ćutalo. Ko nam je sada kriv?

Prvi korak ka istini prvo počinje pogledom u sebe. Dan kada su logoraši sami oslobodili Jasenovac je 22. april 1945. Ove godine obeležavamo šezdesetogodišnjicu. Nadam se da će nas sledeće godine u Bruklinu biti bar nekoliko hiljada, kako ovde, tako i širom planete. Naša sabraća zaslužuju to.

Hvala našem svešteniku ocu Đokanu Majstoroviću iz Njujorka što nas je organizovao, pomolio se za duše žrtava i osveštao ploču. Hvala premijeru Vojislavu Koštunici i predsedniku Borisu Tadiću što su uputili divne i tople reči današnjem skupu.

Naša nevino postradala deca, braća i sestre u Jasenovcu danas su spoznala da nisu zaboravljena i dok je bar jednog Barija Letučija, neće ni biti.

Što je dobro - od Gospoda je. Ostalo je moje.

S poštovanjem i ljubavlju,
Zorana Durković, Nju Džersi, SAD

Zašto novi toranj?

Čak je i "Ilustrovana Politika" pisala svojevremeno o ideji da se obnovi Avalski toranj srušen tokom bombardovanja 1999. Da se sagradi novi jer je, navodno, on bio simbol Beograda, mnogi su emotivno vezani za tu vitku betonsku konstrukciju...

Uvek sam se radovao kad automobilom pređem onaj prevoj na niškom autoputu i kad se preda mnom ukaže Avalski toranj. Bio je to znak da sam nadomak Beograda, da mi valja pripremiti novac za putarinu i opravdanje za suprugu. Zaista je to bio lep prizor.

Ali, zar zbog toga treba baciti silne pare? Tehnologija je toliko napredovala da je gradnja takvog toranj samo zbog repetitora i eventualnog lepog pogleda danas besmislena. Ne vidim, dakle, zašto bi se gradio nov. Ni na stari se nikada nisam popeo.

Zar ne bi bilo lepše i korisnije kada bi se, kao omaž tornju, malo sredio avalski drum? Zašto ne bismo uspostavili tramvajsku liniju od Slavije do Avale, u znak sećanja na srušenu antenu? Bilo bi to višestruko jevtinije i mnogostruko korisnije, i za žitelje podavalskih sela, i za Beograd, i za Beograđane. To bi oživelo Avalu, a ne kopija starog tornja.
Laza Lazarević, Beograd