Ruslana i Željko letos u Budvi

Oni koji su rasli kao Titovi pioniri sigurno se sećaju davne 1983. kada se nismo delili na "nas" i "njih", već nam je kamen spoticanja bio da li je bolji Danijel ili Brena, i da li bi nas Cile, "što pokazuje najbitnije", ili Džuli, ona što je "došla sa ljetom i rekla helou", bolje predstavljali na Pesmi Evrovizije. Posle se ispostavilo da su i jedni i drugi bili u pravu- Danijel je u Minhenu bio četvrti, ponovivši rekord Lole Novaković iz 1962, najviši plasman koji smo do tada osvojili, a Brena je postala institucija. Džuli smo zaboravili, Cile nam je ostao u ušima.

Starije generacije pamte euforiju koja se, jednostavno, podrazumevala uz "Pesmu Evrovizije", spektakl koji ove subote puni ravno pola stoleća. Prikovani pred malim ekranima, u društvu najmilijih, uz slavsku trpezu, frenetično smo navijali za predstavnike "one" nam države, koju smo zvali domovinom. Nije da je u pitanju bio samo patriotizam, već nam je prijalo, kako smo naivno mislili, to što smo ravnopravni sa Evropom.

Sredinom sedamdesetih, baš kao i "Ambasadori" koji su pesmom "Ne mogu skriti svoju bol" osvojili tužno sedamnaesto mesto, ni mi nismo sakrili da smo se ljutnuli na Evropu, pa smo se na par godina povukli. Kada su nas prošle ljutnja i bol, na evropskoj sceni su, bez osobitog uspeha, nastupali Vajta 1981, a naredne godine "Aske", pa je Danijel zablistao, a onda su Vlada i Izolda rekli "Ćao, amore" i završili na osamnaestom mestu. Ubrzo smo ostali bez "najvećeg sina naših naroda", tako da smo zbog tuge preskočili Švedsku.

Doris Dragović je 1986. osvojila solidno jedanaesto mesto, i Evropu šarmirala lepotom i interpretacijom. Naredne godine, plesali smo pred televizorima, uz "Nove fosile", pevušeći "Ja sam za ples", hit koji je bio četvrti na listi. Dvanaest meseci kasnije, solidno su prošla "Srebrna krila", a 1989. godine potpuni anonimusi na ju-muzičkoj sceni- zadarska "Riva", koja je za poen pobedila na ovdašnjem takmičenju za predstavnika na "Evroviziji", u Lozani je ubedljivo potukla konkurenciju i donela nam prvo mesto, još uvek i - jedino. No, bila je to izgleda labudova pesma ne samo za "Rivu", koja je ubrzo potonula u zaborav, čak i u domicilnom Zadru, već i za naše bratstvo i jedinstvo.

Sestre i braća

ABBA - apsolutni favorit Evrovizije

Potiskivani antagonizam na liniji Beograd-Zagreb je proradio, i mada je u dvorani "Lisinski" sve ličilo na Beč, glamur nije uspeo da zataška netrpeljivost. Sve je ličilo na promociju hrvatske nezavisnosti, čak su i naivni "skopčali" da su muzika i politika u simbiozi. Tatjana Matijaš - Tajči je "skinula" imidž legendarne M.M, osvojila sedmo mesto, ali je, baš kao u njenom pesmuljku "Hajde da ludujemo" na ovim prostorima polako počelo "ludenje" koje je imalo krvav epilog.

U Valterovom Sarajevu, kao neutralnom terenu, 1991. godine održana je "Jugovizija", u sve su se debelo upetljali republički i pokrajinski ključevi i nacionalne netrpeljivosti, a Bebi Dol je sa "Brazilom" otputovala u Rim. Tamo je dočekalo tmurno vreme i kiša novinarskih pitanja, koja su se ticala politike, a ne muzike. Zahvaljujući Malti, dobili smo jedan glas, a Bebi, koja je bila itekako primećena, je prokomentarisala da je samba-rumba kompozicija "suviše moderna za staromodni festival". Možda je zato prvo mesto pripalo popadiji Karoli iz Švedske, koja je smerno pevala o ljubavnoj oluji.

Naredne, 1992. godine, Zagreb i Ljubljana su otkačili ostatak države, a "krnji" sastav je shvatio da bez koga nema, bez njega se može, i šest TV centara je u Malme "delegiralo" Ekstra Nenu. "Ljubim te pesmama" Radeta Radivojevića je osvojila zlatnu sredinu, a Nena nas je dostojno prezentovala na sceni - stilizovanom vikinškom brodu, plenivši lepotom i glasom.

Onda su nas zadesile sankcije, u atmosferi hiperinflacije i opšteg beznađa malo kome je bilo do pesme, pa bila ona i evrovizijska. I tako smo ćutali, bar kad je reč o ovom globalnom vašaru, čitavih dvanaest godina. U međuvremenu, "Evroviziji" su se pridružile nove zemlje, uključujući i našu dojučerašnju braću. Nismo se nešto mnogo interesovali za spektakl kome su ostali verni milioni ljudi, jedino nam je pažnju zagolicala zavrzlama oko slovenačkih transvestita 2002. Naime, grupa "Sestre", a u stvari je reč o "braći", izabrana za predstavnika dežele, pobeda je osporena, onda je žiri verifikovao prvo mesto, ali na "Evroviziji", po onoj "tresla se gora", nisu postigli poseban uspeh.

Sveže i trulo voće

Zdravko Čolić

Strpljivo smo čekali duže od decenije, a onda je 2004. u Istambulu - domaćinu spektakla zahvaljujući Turkinji Sertab Erner, koja je u Letoniji "za prsa" pretekla konkurenciju, zablistao Željko Joksimović. Odličan scenski nastup, glas koji je bio iznad svake politike, fenomenali "Ad hok orkestar", i naše "Lane" je postalo svetski hit, a Željko vice šampion Evrope. Po mišljenju akreditovanih novinara - moralni pobednik, a slično je mislila i pobednica, Ukrajinka Ruslana, koja je rekla da je pesma "Divlji ples" (kompilacija engleskog jezika i amazonskih pokliča) prva zato što je "vajld" Ruslana - žensko. Uostalom, vatreno je izljubila našeg Željka, a pričalo se i o strastvenim pogledima, pa čak i o navodnoj ljubavnoj aferi Amazonke i "laneta". Joksimović je džentlmenski čestitao prvoplasiranoj, čijoj pobedi su svakako najviše doprineli bratski udruženih glasova država - bivših članica SSSR-a. Nama je Željko bio bolji, što se videlo i u "Utisku nedelje", ne samo zato što je naš, i što je pevao na srpskom, da ga ceo svet razume, već i zato što nam je uneo ogroman optimizam, i vratio nas u Evropu.

Joksimovićev uspeh je lanjske godine bio prilika da se prisetimo svih ranijih "Evrovizija", kako njenih početaka, tako i naših "ranih radova".

Da podsetimo, sve je počelo pre pola veka, u Luganu, kada je sedam zemalja, po ugledu na festival u San Remu učestvovalo u takmičenju koje nam sa ove vremenske distance liči na utvrđivanje startnih pozicija "ko je ko u Evropi". Pre Mastrihta, Evropa se ujedinila u muzici, a broj država-članica se iz godine u godinu povećavao. Analogija sa politikom je očigledna. Iako su joj prigovarali da je banalna kičerica "Evroviziju" redovno gleda oko šesto miliona ljudi, sa tendencijom da se ova cifra zaokruži na milijardu.

„Aske” su nas predstavljale 1982. godine

Lepo je rekao Kornelije Kovač, koji je 1974. u Brajtonu sa "Korni grupom" rame uz rame sa grupom ABBA i Olivijom Njutn Džon, ali je 1983. komponovao pomenutog "Cileta", da je evrovizijsko takmičenje nalik pijaci na koju neko donese relativno friško i uglačano voće i povrće, a neko trule i prašnjave komade.

"Na Evroviziji se ocenjuje sve-izgled, stil, produkcija, aranžman, naravno, kompozicija i tekst. Toto Kutunjo je osetio pravi politički trenutak i pobedio pesmom o ujedinjenoj Evropi. Ipak, niko ne može do kraja da pronikne zašto pesme iz nekih zemalja češće pobeđuju od drugih", kazao je svojevremeno Bata.

Pomenuta ABBA sigurno je postigla najveći i neponovljiv uspeh u istoriji ovog takmičenja. Posle pobede pesmom "Vaterlo" četvoro Šveđana je odletelo u astronomske visine. Snimili su desetine miliona ploča, bili na listi najslušanijih decenijama, i ušli u krug odabranih, uz "Bitlse", ili Elvisa, na primer . Nije loše prošla ni engleska grupa "Baks Fiz", ili Irac Džoni Logan, pa i Italijan Toto Kutunjo. Ostali pobednici su uglavnom pali u zaborav.

Crnogorska zastava

Kada je reč o nama, u evropsko takmičenje smo se uključili 1961, kada je debi u Luksemburgu, i osvojeno osmo mesto imala Ljiljana Petrović. Godinu dana kasnije, Lola Novaković je pesmom "Ne pali svetla u sumrak" bila četvrta u Evropi.

Koje mesto će zauzeti: „Nou nejm”

"Bilo je to takmičenje u kome se cenio glas, pisani tekst, morali ste da budete jednostavno savršeni, a sve se moglo porediti sa koncertima klasične muzike. Sada su to šou-programi, protiv kojih nemam ništa. Ko voli, neka gleda", rekla je ne tako davno Lola Novaković.

Posle Lole, godinama smo se tešili zlatnim sredinama, ili mestima na dnu tabele. Interesantno je reći da je 1966. Berta Ambroz branila boje SFRJ, dok je Tereza Kesovija nastupila za-Monako. I kao kuriozitet, da je neprevaziđeni Zdravko Čolić 1973. godine pesmom "Gori vatra" samo zapalio plamičak, i osvojio petnaesto mesto!

Uz "Evrovizije" su se uvek podrazumevali skandali. Naročito kod nas, gde praktično ni jedna godina nije mogla da protekne bez prepucavanja. Da li je ove bilo tužno ili smešno, prosudite sami, tak pobedu đetića iz grupe "Nou nejm" propratila je debela afera. Pljuštale su optužbe da je pesma koja će nas predstavljati u Kijevu čist plagijat, pričalo se o kršenju propozicija, o krajnje sumnjivom SMS glasanju, i crnogorskom delu žirija koji je favoritkinju Jelenu Tomašević ostavio bez i jednog poena. Stvar je stigla i do žalbene komisije Evropske agencije za radio difuziju, koja je dala zeleno svetlo, i predstvnici SCG su proteklog vikenda otputovali u Kijev. Istini za volju, samo sa crnogorskom zastavom. Da li je u pitanju vraćanje duga za lanjsku godinu kada Montenegrini u Beogradu nisu dobili ni jedan glas, a Joksimović je u Istambulu pozirao sa srpskim obeležjima, ili će 2006. Crna Gora biti samostalna država? Živi bili pa videli, posle "Evrovizije".

Sve je, naravno, muzika. I politika.