Detalj sa spektakla na premijeri novog nastavka „Ratova zvezda”

Glavno pitanje poslednjih dana festivala u Kanu bilo je - da li će francuski film posle osamnaest godina konačno dobiti glavnu nagradu na ovoj smotri - " Zlatnu palmu "?

Deluje neverovatno, ali tako je. Devetnaestog maja 1987. je Moris Pilat za ostvarenje "Pod suncem satane" (Žerar Depardje u glavnoj ulozi) dobio "Palmu" mada je ni tada, bar po reakciji publike u festivalskoj palati, francuski film nije zaslužio. Izviždali su i "Palmu" i reditelja. Nisu imali milosti prema jubileju - četiri decenije kanske smotre. Odvažni Moris je izašao na binu, ne da se pokloni nego da uzvrati udarac.

- Ne volite me - upitao je publiku koja mu je odgovorila novim zvižducima. - Odlično, jer ne volim ni ja vas!

I, šta su onda Francuzi ponudili ove godine? Zanimljive filmove koji ipak ne bi mogli da se smatraju favoritima da predsednik žirija nije Emir Kusturica. Francuzi vole njega, on voli njih (ljubav traje skoro decenijama) a zapadna štampa uveliko kalkuliše na tu temu. Da li će se "el prezidentu" (kako je Emira nazvala glumica Selma Hajek, koleginica iz žirija) dopasti "Leming" sa početka festivala u režiji Dominika Mola ili "Skriveno" austrijskog reditelja Mihaela Hanekea koji poslednjih godina snima u Francuskoj? Ili možda "Dete" braće Lika i Žan-Pjera Darsena? "Slikaj ili vodi ljubav" Arnoa i Žan-Mari Larijea takođe je u konkurenciji.

Uloga Amerike

Reditelj Džordž Lukas sa ćerkom Amandom i sinom Džetom

Međutim, od svih pomenutih na lokalnim kladionicama u Kanu (među kriticarima posebno) vodi Haneke sa svojim skrivenim porodičnim tajnama, bračnim nepoverenjem, traumama iz detinjstva glavnog junaka koje iznenada, na neobičan način stižu u njegovu sadašnjost. Gledalac do kraja sa zanimanjem prati nevolje u životu tog para (Danijel Otej i Žilijet Binoš ih igraju), ali na kraju - ne bude ništa.

Američki filmovi, svi odreda, kao i njihovi autori ili protagonisti, bave se, pak, Džordžom Bušom i (ne)demokratijom u Americi. Toliko čak da je postalo - dosadno! Gotovo da ne prođe konferencija za štampu da neko od novinara ne pita za Bušovo zdravlje a da neki od učesnika ne odgovori: "Buš je kreten", "Amerika ugrožava svet" i slicno. Buša i sadašnju Ameriku su "okrpili" Lars fon Trir (podrazumeva se), Dejvid Kronenberg, Deni Glover, Vudi Alen pa cak i Džordž Lukas! Džordž Buš je postao opšte mesto. Ne ocrniti ga, to gotovo da bi bilo politički nekorektno. Nekim američkim izveštačima je postalo pomalo neprijatno zbog toga. Jedan je upitao Larsa fon Trira (danski reditelj koji već godinama ismeva američki sistem mada priznaje da tamo nikada nije kročio nogom) kako bi se osećao kada bi neko napravio takav film o njegovoj zemlji?

- Jedva čekam - odgovorio je autor "Menderleja" koji se bavi pitanjem rasne diskriminacije u SAD.

Jedan od glavnih glumaca iz tog filma Deni Glover (nama možda najpoznatiji kao tamnoputi partner Mela Gibsona iz "Smrtonosnog oružja") objasnio nam je:

Sofi Marso je bila najslikanija zvezda zbog „ispadanja grudi”

- Nije samo period ropstva u pitanju već i ono sto je usledilo posle. Sedamdeset odsto afroameričke dece danas ide u posebne škole, odvojeno od belaca i ostalih. U zatvorima je više Afroamerikanaca nego na univerzitetskim studijima. Zašto je to tako? Svako ko je pokušao da odgovori na to pitanje, poput Martina Lutera Kinga, bio je ubijen! To se dešava i drugim obojenim, siromašnim ljudima u mojoj zemlji. Niko ne želi da priča o tome da je industrijska revolucija izvedena zahvaljujući radu robova a da se stvarnost u mnogim krajevima na jugu SAD uopšte nije promenila od kraja građanskog rata 1856. godine.

Još jedan američki novinar se oglasio:"Gospodine Fon Trir, da li ste fotografe udaljili od sebe na bebzbednu razdaljinu jer se plašite da bi neko mogao da Vas udari zbog filma koji ste napravili"?

- Uvek se plašim mogućnosti da me neko udari - odgovorio je već pomalo nervozno Lars pokušavši da smiri uzavrelu atmosferu rečima protkanim njemu svojstvenim humorom:- Amerika je važna tema jer ona igra važnu ulogu u životima svih nas. Ja u "Mekdonalds" ne idem jer ne jedem meso, ali Danska jeste pod lošim uticajem Amerike koja sada sedi na glavi celog sveta. Moram da pravim filmove o tome. Pa, šezdeset odsto mog života okupira Amerika tako da bih ja komotno mogao da kažem da sam Amerikanac. Jedino što, za razliku od Vas, ja ne mogu da glasam u SAD pa ne mogu na taj način da menjam stvari. A politička korektnost, taj pojam, on onemogućava svaki otvoren razgovor.

Dokumentarista Adam Kertis se svojim delom "Snaga noćnih mora" takođe osvrnuo na Buša, ali i Blera (Adam je Britanac) za koje je rekao da koriste Osamu bin Ladena da bi sprovodili diktature u svojim zemljama. Džordž Lukas je imao svoje viđenje stvari.

Seks i nasilje - kao slanina i jaja

Paris Hilton je izazvala najveću gužvu na Kroazeti

"Davno, u jednoj dalekoj galaksiji..." - početak znate. Pre dvadeset osam godina smo bili opčinjeni Lukasovom trilogijom "Ratovi zvezda". Onda je rešio da nas vrati u vreme pre ratova zvezda sa još tri filma. Umesto zanimljivoj priči posvetio se nezanimljivim vizuelnim efektima a tu promašenu kombinaciju doveo je do savršenstva u najnovijem i poslednjem nastavku ove sage pod nazivom "Osveta Sita". Loš film baš kao što je bila loša i žurka koju su producenti posvetili kanskoj premijeri Lukasovog spektakla. Kako su gosti dolazili, tako su posle čaše šampanjca odlazili razočarani.

Ipak, to nije smetalo Kanu i Festivalu da Lukasu uruči Trofej festivala kao specijalno priznanje i to na luksuznom brodu "Kvin Meri 2". Novinarima je Lukas (61) na pitanje da li zla imperija u "Ratovima zvezda" predstavlja SAD i njen napad na Irak odgovorio:

- Kada sam pisao scenario nevolja sa Irakom nije bilo. U to vreme smo pomagali Sadamu Huseinu, davali mu oružje za masovno uništenje. Nije pitanje u filmu kako diktator preuzima vlast već kako demokratija i Senat tako lako ustupaju svoje mesto diktaturi. U ime bezbednosti od spoljašnje opasnosti? Tako je bilo u antičkom Rimu, u Francuskoj posle Revolucije, u Nemačkoj sa usponom Hitlera...Nadam se da se tako neće završiti u mojoj zemlji i da će ovaj film možda probuditi Amerikance.

Nekoliko filmova u glavnom programu bili su pravo osveženje. "Ludi naučnik kinematografije", kako novinari ponekad nazivaju kanadskog režisera Dejvida Kronenberga, ovog puta je umesto intelektualne mozgalice (doduše, uvek zanimljive i provokativne) ponudio izvrsni triler začinjen crnim humorom. Naziv mu je "Istorija nasilja". Nasilje u filmu je brutalno a na neki čudan način režiser ga je ublažio komičnim situacijama u kojima se dešava. Kronenberg se ne oseća krivim zbog pitanja koje mu novinari često postavljaju: da li on to propagira nasilje?

- Ne verujem u teroriju da ljudi ubijaju ljude ako to vide na filmu. Pa svet bi danas bio prazan! Ja sam hteo da govorim o prirodi nasilja, da kažem da svaka zemlja ima svoju istoriju nasilja prema drugim državama ili svojim građanima. Humor u filmu ne znači da nisam ozbiljan.

A seks? Njega ima malo ovog puta ali je prilično nasilan.

- Seks i nasilje obično idu zajedno, kao slanina i jaja!

Izvrsne epizode su u "istoriji nasilja" napravili Ed Haris i Vilijam Hart, uloge u kakvim ih do sada nikada nismo videli. Glavni junak Vigo Mortensen ("Gospodar prstenova") je takođe bio dobar mada je više pažnje privukao kada se pred foto-reporterima sa Kronenbergom poljubio u usta! Iz štosa, jer Kronenberg je porodični čovek a Vigo veliki zavodnik žena sa jednim detetom iz svoje donžuanske prošlosti.

Turska Brena

Šeron Stoun je najviše pažnje izazvala pričom o svom usvojenom detetu

Koji su nam se još filmovi dopali tokom proteklih desetak dana na kanskom festivalu? Oduševilo je "Izlomljeno cveće" Džima Džarmuša. Mada u njemu igraju ženske zvezde poput Šeron Stoun ili Džesike Lang, sve simpatije je odneo Bil Marej tokom svoje potrage za parčićima izgubljene mladosti. Stari Kusturičin prijatelj, Džim Džarmuš je rekao da je u njegovim filmovima "putovanje uvek metafora za nečiji život jer život jeste jedno putovanje".

- Ironično je što mnogi Amerikanci ne znaju ni glavne gradove evropskih država. Većina njih je došla iz različitih krajeva sveta pa je dosta čudno što sada idu u neku samoizolaciju. U tom smislu se osećam izgubljenim u Americi. Ja sam kao Mongol: volim da putujem, upoznajem, primam uticaje.

Film "Jednom, kad se rodis" italijanskog reditelja Marka Tulija Đordane je jedan od najozbiljnijih kandidata za "Zlatnu palmu" a od srca navijamo za njega. Jednostavna je priča: dečak sa brodića svog oca upada u more a polumrtvog ga spasavaju ilegalni imigranti sa jednog broda kojim se švercuju za Italiju. Tokom tih nekoliko dana dečak uči da preživljava da bi po dolasku na kopno, sa svojih dvanaest godina, roditeljima stigao kao zreo čovek.

Mnogo je briljantnih ostvarenja koja se prikazuju u zvaničnom programu ali ne učestvuju u trci za glavne nagrade. Izdvojili bismo "Srećan Božić" Kristijana Kariona, "Prelazak preko mosta" Fatiha Akina o muzičkom životu Istambula (saznali smo da i oni imaju svoju pevačicu Brenu koja se preziva Mekrimon i živi u Kanadi ) i "Vreme koje je prestalo" Franosa Ozona. Najviše je zbunio (stilom, režijom, šminkom, montažom) "Grad greha" Roberta Rodrigeza koji je svoju zvezdanu glumačku ekipu doveo na Kroazetu, pravo iz stripa po kome je sniman film u crno-beloj tecnici, sa detaljima u boji, animiranim kadrovima i krvi i nasiljem na sve strane. Miki Rork, Klajv Oven, Džesika Alba, Britani Marfi, Majkl Medsen, Benisio del Toro ponosno su šetali crvenim tepihom na ulazu u festivalsku palatu.

Među nagrađenima za glumu mogli bi da se nađu Miki Rork ("Grad greha") ili Bil Marej ("Izlomljeno cveće") dok bi bila velika nepravda da najboljom glumicom ne bude proglašena izraelska veteranka Hana Laslo za genijalno odigranu ulogu požrtvovane supruge farmera koja ide u potragu za novcem koji jedan Amerikanac u "slobodnoj zoni" na Bliskom istoku duguje njenom mužu. Kako Hana sa sve do pola lakiranim noktima muze krave, kako nadmudruje carinike, vozi kola, pregovara oko novca - samo zbog toga vredi videti inače osrednje zanimljiv film Amosa Gitaija "Slobodna zona".

U pauzama između filmova i ozbiljnih razgovora, bili smo u prilici da slušamo Šeron Stoun kako priča o svom novom usvojenom detetu, da razgovaramo sa Peleom o jugoslovenskom fudbalu, da gledamo Paris Hilton kako pravi najveću gužvu ikada viđenu na Kroazeti (paparaci su polomili staklena vrata hotela "Karlton" u koji je Paris ušla posle poziranja na plaži preko puta hotela). Mogli smo da vidimo kako je propala zabava Srpskog filmskog centra (veća dosada nego na "Ratovima zvezda"), kako je Emir Kusturica održao koncert sa "Zabranjenim pušenjem", kako je Sofi Marso bila najslikanija ženska zvezda ove godine i to samo zbog jednog jedinog trenutka kada je jedna polovina glumičinih grudi ostala obnažena na ulazu u svečanu dvoranu.