PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ

PISMA UREDNIŠTVU

E-mail: ilustrovana@politika.co.yu

REAGOVANJA

O antisemitizmu i antiadventizmu

Tek što nam se učinilo da su pojave širenja mržnje prema drugačijem od onoga što sam ''ja'' bile potisnute, želeći da ih što pre zaboravimo i da se okrenemo prema vedrijoj budućnosti (taj zanos je kratko trajao), suočili smo se nedavno sa jačanjem određenih drastičnih oblika ispoljavanja mržnje, i to ne samo pasivne, jer nekrofili koji su među nama ne zadovoljavaju se samo da mrze, da pobeđuju, da se čuju, oni će biti zadovoljni te kada im pođe za rukom da uništavaju.

Ispisivanje grafita koji su nedavno ''krasili'' Beograd i druge gradove, u kojima je bilo jasnog poziva na akciju: ''Smrt Jevrejima'' i ''Smrt adventistima'', slanje pisama pojedincima i verskim organizacijama u kojima se preti ubistvom, dakle fizičkom likvidacijom lojalnih građana, to onda postaje poziv na ''uzbunu'' onima čija je dužnost da organizuju, brinu i čuvaju moralne vrednosti, to je poziv vlastima, tužilaštvu i sudu, kao i službi bezbednosti na adekvatno reagovanje i konkretne mere zaštite ugroženih. Moramo prestati da minimiziramo te pojave i učesnike u njima. Ovde nije reč o ''nestašnim dečacima'' koji ne znaju šta će sa sobom u slobodnom vremenu, nego su u pitanju zreli ljudi koji svoje akcije dobro osmišljavaju.

Zar istorija ne govori dovoljno glasno da je ispisivanje grafita sa pozivom na uništenje bilo samo uvod u tragediju u kojoj su milioni ljudi na brutalan i krvoločan način izgubili život, tragedija od koje se naša planeta još teško oporavlja.

U ispoljavanju mržnje prema drugome (drugoj naciji i drugoj religiji) prisutni su određeni mehanizmi. Mržnja je uvek konkretna, agresivna (ona se ne zadovoljava pasivnim stanjem) i u određenom smislu usmerava ponašanje ljudi koje je utemeljeno na predrasudama, a manifestuje se u jasno određenom hijerarhijskom procesu: ocrnjavanje ili ogovaranje, izbegavanje manifestovano u socijalnoj distanci, diskriminaciji, fizičkom napadu, istrebljenju, a očituje se u linču, progonu, genocidu, odnosno u fizičkom istrebljenju ciljnih grupa. Kada shvatimo poraznu moć ovog poslednjeg, obično biva kasno da se bilo šta preduzme.

Na šta, zapravo, ukazuje početna faza ispisivanja grafita ''Smrt Jevrejima'' i ''Smrt adventistima''?

Ne ukazuje li to da su neke institucije zatajile u svojoj praksi. Nije li to poziv crkvenim velikodostojnicima na ozbiljno preispitivanje svog odnosa prema životu i čoveku u njemu, obrazovnim i vaspitnim institucijama. Ne ukazuje li to na nedostatak kreativne stimulacije, nedostatak nade i manjkavost vere u budućnost, te tako to sve stvara dobru podlogu ili hranu za nekrofiliju. Smatramo potrebnim da naglasimo da su nekrofilne ličnosti vrlo opasne. One ne mogo da vole, one mrze. One su rasisti i uživaju u ratu, krvoproliću i destrukciji. Nekrofili postaju krvnici, teroristi i mučitelji, oni uživaju u truležu. Oni se ne osećaju ugodno u ljubavi prema bližnjem, a u plemenitim vrlinama ne mogu da se snađu, kreativnost biofilnih ih dovodi do ludila u haosu.

''Nekros'' znači ubistvo nasilnom smrću. Oni bližnjima ne žele ni običnu smrt, smrt kao prirodni proces, kao čin umiranja, oni hoće leševe, to ih inspiriše i nadahnjuje, oni ne žele da pobeđuju stvaralaštvom već totalnim uništenjem drugačijih i drugih.

Nekrofili su među nama - razlog za uzbunu.

Dr Zdravko Šorđan,
generalni sekretar Centra
za toleranciju i međureligijske odnose

Previdi su sastavni deo igre

Na adresu šahovske rubrike "Ilustrovane" stiglo je pismo našeg čitaoca iz Ljubljane Milana Keršovana koje nas je obradovalo. G-din Keršovan analizira objavljeni problem broj 2121 od 16. 4. 2005. godine i smatra da ponuđeno rešenje 1. Df2 nije pravi potez zato što bi, posle tog poteza usledilo 1…., L:d3+, 2. L:d3+, K:a5+, bez mata u dva poteza. Međutim, g-din Keršovan previđa vrlo atraktivan potez belog posle 1…., L:d3+, 2. Df5+. Dakle, beli ne uzima lovca na d3, već damom pokriva šah svom kralju i daje mat crnom u drugom potezu zato što je crni lovac vezan po dijagonali belim lovcem na e2. Objavljeni problem je vrlo kvalitetno duhovno ostvarenje, sa divnom poentom, zbog čega je i nagrađen.

Poštovani g-dine Keršovan, veoma nam je drago što ste nam se javili poput mnogih naših čitalaca, zaljubljenika u Veliku igru. (Istina, oni se najčešće javljaju telefonom iako su pisma pogodnija za šahovsku komunikaciju). Previdi su sastavni deo igre koju volimo i događali su se i događaju se i svetskim prvacima. Važno je da ste Vi iz našeg roda i da imate prijatelje širom sveta kao i ostali zaljubljenici u Kaisinu magiju, a ta prijateljstva su kao i ostala hobistička, iskrena i pouzdana. Uz pozdrav "Gens una sumus", pozivam Vas da, prilikom nekog boravka u Beogradu, posetite našu redakciju i upoznate, uz moju pomoć i gostoprimstvo, veliku šahovsku porodicu u Beogradu.

S poštovanjem,
Ljubiša Stojilković