PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ

PISMA UREDNIŠTVU

E-mail: ilustrovana@politika.co.yu

OTVORENO PISMO MINISTRU PROSVETE SRBIJE

I sa njima ćemo u Evropu

Gospodine Vuksanoviću,
Ja sam učiteljica rođena u Beogradu, a po planskoj raspodeli pre pedeset godina dobijam službu u Gadžinom Hanu, podno Suve planine, nadomak Niša. Mojih devetnaest godina i pedeset đaka učinili su da sazrim za godinu dana, ali i da zavolim uljiteljski hleb sa sedam kora. Ne zadugo vraćam se svome gradu, i za svoj rad dobijam sve nagrade koje postoje u obrazovanju.

Sada već davne 1982. godine, sa još dvoje kolega, osnivam Savez učitelja Srbije, koji do dana današnjeg beleži uspehe u radu sa učiteljima.

Međutim, pola veka sam u duši nosila želju da vidim svoje prve đake i prvo mesto službovanja u Zaplanju. Želja mi se ostvarila i ja sam se našla u Gadžinom Hanu sa mojim učenicima, sada već vremešnim, ali divnim ljudima. Susret je bio radostan i uzbudljiv. Ali, sve vam ovo pišem zbog nečeg drugog.

Mnoge škole su se, nažalost, ugasile jer nema đaka. Selo Tasković, na primer, ima samo devet đaka. Škole su osiromašile, deca pametna, a učitelji vredni. Od učila najčešće imaju dotrajalu tablu i kredu. To je sve. Gadžin Han ima potpunu osnovnu školu kojoj ste obećali kompjuter. Oni se raduju i nadaju se da im stigne obećano i pomalo gube nadu. Pošaljite im to što ste obećali. Obradujte ih, jer i sa tim đacima treba da uđemo u Evropu.

A selo Mali Vrtop u istoj opštini ima školu sa malo đaka, učiteljicu koja dnevno prelazi četrdeset kilometara da bi radila, ali se ne žali. Više se žali što nema čime da radi. Sem table nema ništa, pa Vas molim da im pošaljete jedan dijaprojektor i slajdove za maternji jezik od 1. do 4. razreda čiji sam ja autor, a kojih sigurno ima u Zavodu za udžbenike Srbije. Dakle, g. ministre, učinite mali napor pa Osnovnoj školi "Vitko i Sveta" u Gadžinom Hanu pošaljite obećane kompjutere, a malim učenicima u Malom Vrtopu, u istoj opštini, podarite jedan dijaprojektor i slajdove za maternji jezik autora Cvete Đurašković. To bi obradovalo i učitelje i đake.

I da ne zaboravim, učenici u selima Taskoviću i Semči, takođe u Zaplanju, nemaju mokre čvorove, a obećali ste im. Majstori su ih napravili, ali pare nisu dobili.

Đaci očekuju da Ministarstvo ispuni obavezu. To je najmanje što im ministar može dati, da operu ruke u svojoj školi, a te ruke će sutra nekoga da hrane.

Ja sam od svoje skromne ušteđevine od nagrada i udžbenika sačuvala 1.000 evra i darovala ih školi u Gadžinom Hanu da nagrađuje uspešne đake, a Vas molim pomozite i Vi, da bistra deca Zaplanja uče još bolje.

Hvala Vam kao čoveku, ministru i roditelju što ćete učiniti dobro delo.

Cveta Đurašković,
učiteljica, Beograd

Pitah i ostadoh živ

Poštovani,
Iskreno vam zahvaljujem za ekspeditivan odgovor koji ste objavili u "Ilustrovanoj Politici", broj 2418, od 21. maja 2005. na 10. strani, što me je stvarno obradovalo. Potez Dg5+ se nije video samo iz aviona. "Errare humanum est."

Ja, eto, pitah i ostadoh živ. Ko pita, taj ne skita, kažu kod vas, a kod nas dodajemo: ko pita ostaje budala za pet minuta, a ko ne pita ostaje zauvek!

Važno je drugarstvo, prijateljstvo i poštenje, kojeg, nažalost, ima sve manje u ovom našem globaliziranom svetu!

Još jednom iskreno hvala i srdačan pozdrav donedavno vašem glavnom gradu, divnom Beogradu.

Šahovski laik Milan Kerševan,
Ljubljana