PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ

PISMA UREDNIŠTVU

E-mail: ilustrovana@politika.co.yu

Rešio sam

Kao što vidite, rešio sam vašu nagradnu ukrštenicu, ali je, bar meni, nemoguće da vam to rešenje i pošaljem, pa je bez obzira na sudbinu i sreću da moj kupon bude izvučen, šansa da dobijem tu divnu crvenu majicu ravna nuli. Ipak, ako je to izvodljivo, dopustite mi da kupim dve majice, za sina i mene. Naravno, sve troškove ću snositi ja, platiću ih drage volje i sa uživanjem.

A sada bih vam ispričao priču o mom drugovanju sa "Ilustrovanom Politikom" koje je počelo 10. novembra 1958. godine. Sećam se, bio je ponedeljak. Iako su novine zvanično trebalo da se pojave sutradan, ja sam u Novom Sadu, gde sam odrastao, kupio prvi primerak "Ilustrovane". Tada nisam bio svestan koliko bi mi značilo da sam taj prvi broj sačuvao! Zato mi je za utehu što čuvam onaj s brojem 1.000, jer sam bio stalni čitalac sve do 1968. godine, kada sam trbuhom za kruhom došao ovamo, u Kanadu. Za sve su bili krivi jedan film i jedna pesma. Reč je o filmu "Jedan dan života" i pesmi umesto rođendanske čestitke, koji su mi okrenuli život za trista šezdeset stepeni.

Došao sam ovamo, u Kanadu, bez ikakvog znanja engleskog jezika, ali sam vrlo brzo savladao osnove i nastavio da se bavim svojom profesijom; u Novom Sadu sam 1964. diplomirao na zubotehničkoj školi, odslužio sam vojsku u Bitolju i…otišao. Nastavio sam da čitam "Ilustrovanu", sada povremeno, sve do početka raspada zemlje i nametnutog rata.

Sve u svemu, družimo se dugo.

Nadam se da ću naići na vaše razumevanje, možda ćemo jednog dana i moj sin i ja odenuti te prekrasne majice "Ilustrovane".

S poštovanjem,
Arsen Veselinović iz Vinipega, Kanada

* * *

Sa zadovoljstvom ćemo pokušati da našem vernom čitaocu Arsenu ispunimo želju. Nadamo se da će nas i dalje čitati i, možda, prepričavati svojim i našim zemljacima.
Redakcija

Mrkina Zaboravnost

Sa interesovanjem sam pročitao reportažu o inž. Srđanu Mrkušiću, našem proslavljenom fudbaleru, povodom njegovog devedesetog rođendana.

A da je naš slavni Mrka zašao u duboku starost, vidi se i po tome što je zaboravio i da spomene ''svog tvorca'' Svetislava Glišovića, s kojim je inače kum.

Još dok je Mrka branio gol ''Hajduka'', Glišović je bio kapiten BSK-a, našeg najboljeg kluba između dva velika rata, bio je igrač koji je bolje od svih drugih gledao unapred. Glišović je ulogu golmana u NJM sistemu video u potpuno novom načinu odbrane gola. Hteo je da golman ne stoji između stativa, već da bude jedanaesti igrač tima. Video je u mladom Splićaninu ono što moderan golman mora da ima - visinu, da bude brz, hrabar, da poseduje dar za igru i da više sprečava protivnikove akcije, nego da zaustavlja šuteve na gol-liniji.

Tražio je da klub angažuje Srđana Mrkušića. Rekao je da će to biti kao dovođenje Lehnera u BSK, a po značaju za tim biće ravno visokoj vrednosti Valjarevića i Milorada Nikolića Popca, za koga je tvrdio da je uoči rata (1941) bio najbolje levo krilo na svetu.

Sve se obistinilo. Mrkušić je istrajao u toj ulozi, jer je autoritativni Glišović stajao iza njega. Korist od toga mnogo godina kasnije imala je i ''Crvena zvezda'', a i naša reprezentacija, i pre i posle Drugog svetskog rata.

Način odbrane gola po Glišovićevom receptu, potvrđen Mrkušićevim originalnim stilom (''treći bek''), prikazan je detaljno u knjigama ''Studija i škola modernog fudbala'' sa naslovom ''Golmanski modernizam'' (autor Svetislav Glišović). Ove knjige toplo preporučujem svim fudbalskim trenerima, posebno ''spesijalistima'' za golmane. Glišovićev recept jedino je do sada primenio Stjepan Bobek, kao trener ''Partizana'', u radu sa Ivanom Ćurkovićem. S obzirom na kvalitet naših golmana u poslednjih petnaestak godina, razlog više je da sadašnji treneri potvrde i pročitaju navedene knjige. Duboko verujem da bi se stvorio neki novi Mrka. Stariji ljubitelji fudbala kažu da Mrka još nije prevaziđen.
Ratko Petković, Beograd