PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ
 |
PISMA UREDNIŠTVU
E-mail: ilustrovana@politika.co.yu
Zaustaviti mučenje bikova
 |
Jedan Kragujevčanin putuje u Španiju da se pridruži grupi od otprilike šest stotina simpatizera organizacije PETA iz celog sveta koji će trčati ulicama Pamplone - većina njih neće nositi ništa sem crvenih šalova i plastičnih truba - dva dana pre godišnje Trke bikova, kao deo četvrte godišnje "Ljudske trke" 5. jula. Cilj učesnika je da pokažu turistima da postoji dostojna alternativa stampedu prestrašenih životinja koje će već sledećeg dana završiti na mučenju u areni.
Simpatizeri PETA širom sveta pisali su gradonačelnici Pamplone i zamolili je da prihvati novu tradiciju - slavljeničku, golu "Ljudsku trku - i da zaustavi mučenje bikova koji su prestravljeni onim što ih čeka, a često doživljavaju povrede dok trče kaldrmom. Protivnika borbi sa bikovima u Španiji ima sve više. Nakon što je Gradsko veće u Barseloni u aprilu 2004. godine glasalo za zabranu ovog primitivnog krvavog sporta, i drugi španski gradovi, uključujući Torelo, Kaldetenes i Olot - gde se nalazi druga najstarija arena za borbe sa bikovima u Španuji - uradili su isto.
Trka bikova se održava uglavnom zbog turista, ali većina posetilaca nema pojma o okrutnostima kojima su životinje podvrgnute pre, tokom i posle trke. Električni i oštri štapovi se koriste za mučenje i zastrašivanje životinja, a posle toga počinje stampedo. Dok životinje beže, trpe udarce, posekotine i lomove kostiju. U borbama koje slede, bikove često slabe sredstvima za smirenje i udarcima, a u oči im utrljavaju petroleumsku mast da bi se onemogućila odbrana od mučitelja. Prema pisanju "Njujork tajmsa" čak devedeset odsto turista koji prisustvuju borbama s bikovima nikada se više ne vrati u arenu kada vidi patnju životinja.
Mučenje i masakriranje životinja za zabavu je nešto što je izašlo pravo iz srednjeg veka. Turisti koji hrle u Pamplonu traže uzbuđenje, "Ljudska trka" im pruža baš to, a bikovima neće faliti ni dlaka sa glave.
Ovogodišnja "Ljudska trka" može da se pohvali dvostruko većim brojem učesnika od prošlogodišnje koja je privukla pažnju međunarodne javnosti i u kojoj su učestvovali ljudi iz Kanade, SAD i gotovo svih evropskih država.
Prijatelji životinja
Školski dinar?!
Ima li pravde? Ima li svrhe pisati kad sam, ionako, morao da platim? Možda će mi ovako biti bar malo lakše.
Ukratko, u Sremskoj Mitrovici Gimnazija je uvela obavezu uplate nameta koji su perfidno nazvali - "školski dinar". Svaki gimnazijalac (čitaj - roditelj) mora da uplati 2.000 dinara pri upisu u sledeću školsku godinu. Navodno, za krečenje, telefone, obnovu školske zgrade, tehničko usavršavanje…idi mi-dođi mi, a sve uz pravdanje da nije reč o nečem obaveznom! Čik da vidim nekog da to nije uplatio?! Tumačenje je da škola "ima zeleno svetlo nadležnog ministra prosvete, kao i podršku lokalnih predstavnika vlasti.
Slučajno ili ne, u julu profesori ovdašnje gimnazije idu na onu "stručnu ekskurziju" u Španiju. Poverovao bih u to da prošle godine istim poslom nisu išli u Francusku, pretprošle u Italiju, prethodne u Austriju… I to, slučajno ili ne, uvek posle upisa i berićetne uplate "školskog dinara".
Ima li u ovoj zemlji reda i zakona? Ima li pravde i hoće li iko nama, roditeljima, pomoći? Pa, ljudi, odavno nije vreme nepismenih ili polupismenih. Kretenoidnih!
Bunili smo se, kao i za mnoge stvari u ovom društvu, ali su nam se isprečili omalovažavanje i strah.
Đačke ekskurzije već dovoljno plaćamo, profesori bi neku mogli da plate i sami.
Inače, ovo nije molba, već vapak očajnika.
M. J. iz Sremske Mitrovice
