PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ

PISMA UREDNIŠTVU

E-mail: ilustrovana@politika.co.yu

Zaboravljeno selo

Šta se danas događa u Jaši Tomiću?

Očekivao sam da ćete nastaviti sa izveštavanjem iz ovog dela Banata koji je zbog poplava postradao toliko da se neće oporaviti bar još nekoliko godina. Izgleda da su svi zaboravili na nesreću koja je zadesila žitelje sela kraj Tamiša.

Od saosećajnosti se ne povlači voda niti isušuju njive, ona ne može da vrati podavljenu i uginulu stoku niti da im sagradi nove domove, ali je od nje svakome bar malo lakše. Ako ona izostane sada, onda bolje da je nikada nije ni bilo.

Verujem da je država pomogla koliko je mogla, ali da li je to dovoljno? Osim TV Studija B 92, koji se istinski angažovao na prikupljanju pomoći za postradale, nisam primetio da su se drugi mediji priključili ovoj akciji, iako ovde ima humanih ljudi koji su spremni da pomognu i pojedincima i sugrađanima u nevolji.

Predlažem vam, zato, da reporteri "Ilustrovane Politike", u najboljoj tradiciji vašeg i našeg lista, otputuju u Jašu Tomić i napišu reportažu o tome šta se danas tamo događa. I zbog tih ljudi tamo, i zbog nas, vaših čitalaca, i zbog ugleda koji imate. To je najmanje što od vas očekujemo.

Molim vas da ovo ne shvatite kao kritiku, već jedino kao dobronamernu sugestiju.

Vaš verni čitalac iz Novog Sada,
Petar Angelov

Tvrđava usred Beograda

Volela bih da ovo pismo nekako dođe do njegove ekselencije aambasadora SAD u Beogradu, do Ministarstva inostranih poslova, ili bar do gradskih vlasti.

Svakodnevno prolazim Ulicom kneza Miloša i svaki put kad promaknem kraj ambasade SAD, zgranem se i postidim, a bez svoje krivice. Naime, uz svo uvažavanje trenutne međunarodne situacije i verovatno opravdanu bojazan Stejt departmenta za sudbinu svojih građana u diplomatskim misijama širom sveta, ne vidim razlog da od ambasade u Beogradu prave tvrđavu kao usred Bagdada. Pa, nije Beograd ratna zona, bar ne od onog bombardovanja 1999. Niti smo mi, Beograđani, osvetoljubiva zlopamtila spremna na terorističke akcije. Ništa od toga.

Trotoarom kraj ambasade SAD ne mogu da prođu dečja kolica, o invalidskim i da ne govorim. Odnedavno, odkad pred njom dežuraju i pripadnici žandarmerije, teško da mogu da prođu i "obični" pešaci.

Nekada sam verovao da je u opisu posla diplomatskih misija u tuđoj zemlji, između ostalog, i da grade mostove prijateljstva i poverenja ne samo između dve države, već i između dva naroda. Ja Amerikancima verujem, poštujem ih i dobar sam im prijatelj, ali me vređa kada na to uzvraćaju na ovakav način.

Ili da se zatvori Ulica kneza Miloša za svaki, pa i za ovaj pešački saobraćaj?!
Miodrag Grujičić, Beograd

Pitanje za ministra finansija

Svojevremeno je ministar finansija Mlađan Dinkić tvrdio da će uvođenjem poreza na dodatnu vrednost, čuvenog PDV-a, mnogi proizvodi široke potrošnje zapravo - pojevtiniti. Objasnivši mehanizam ovakvog načina oporezivanja, uverio nas je da će se sve cene, već za koji mesec, vratiti na prethodni nivo, a da će se neke i sniziti.

Nažalost, to se nije obistinilo. Iako je PDV znatno niži od preteča kao što su opštinski i republički porez na promet, ipak su sve cene ostalo na novom, znatno višem nivou.

Interesuje me da li se ministar prevario u svojim procenama i očekivanjima, ili su svi (ili bar većina) u tom lancu proizvodnje, transporta i trgovine smišljeno izigrali dogovor i iskoristili situaciju, pa sada ostvaruju značajan ekstraprofit?

Ministarstvo finansija bi ovo moralo da razjasni i sebi i nama, jer takvo trajno povećanje cena može imati značajan uticaj na privredna kretanja i na već urušeni standard građana.

Bez tog objašnjenja, osećaću se namagarčenim, a to mi ne prija.
Brana Ludvig, Zemun

Čiji je Beograd

Da li postoji način da se neke državne institucije isele iz Beograda? U Novi Beograd, na primer. Ili u Novi Sad. I u Niš, što da ne. Zašto su samo Beograđani osuđeni na to da prilikom svake posete čak i beznačajnog činovnika iz inostranstva ostaju okovani monstruoznim zastojima u saobraćaju?!

Zašto ministarstva prosvete, poljoprivrede, ili saobraćaja na primer, ne bi mogla da funkcionišu nigde drugde osim ovde, u Beogradu? Zašto Ministarstvo za turizam nije na Kopaoniku ili u Vrnjačkoj banji, gde je i turizam? Kultura i informisanje da budu u Čačku, a zdravlje u Kragujevcu?

Ako ćemo o decentralizaciji i demetropolizaciji, možda bi to bio pravi početak. Mnogi bi time dobili, samo bi činovnici pomalo izgubili.
Jovica Anđelković, Dorćol