PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ

PISMA UREDNIŠTVU

E-mail: ilustrovana@politika.co.yu

O srpskim jezičarima

Nedavno sam, zahvaljujući jednom Srbinu (A. Kneževiću), koji se, slično meni, bavi (moram priznati, veoma uspešno, briljantno) ''čupanjem'' srpskog jezičkog korenja, a koji živi negde na drugoj strani sveta od ove naše Srbijice, dobio tekst koji je objavljen u jednim nedeljnim novinama. Tamo se srpski lingvisti, filozofi ili, što bi se po ''naški'' reklo, jezičari, odnosno jezikoslovci, nadmeću u količini pameti i znanja. Niko od njih nije uspeo da kaže bilo šta suštinski novo što bi prosečnom čitaocu srpskom bilo nepoznato. Ipak, najinteresantniji među njima svakako je izvesni magistar Đukanović, koji kaže:

''Da li bi, recimo, iko ko to inače ne zna, pomislio da su reči: hleb, plug, trg, lekar, vino, jabuka, knez, crkva, krst, vitez preuzete iz jezika Skandinavaca i Gota još u davna praslovenska vremena?''

Đukanović očigledno nije svestan šta je izrekao. Zamislite da čovek ''od nauke'' tvrdi da je hleb reč preuzeta od Gota (hlaif - nije jasno gde je iskopao Skandinavce).

Naime, ako bi to bila istina, tada se postavlja pitanje čije su, na primer, reči glib, koljivo, koliba, gljiva (posle kiše), klip, kolevka, ugao (uglovi), glava; glagoli kolebati, glibati, globiti, uglaviti i tome slično. Da mladi magistar ume barem malo da misli, primetio bi da se hleb vekovima pravi i da ga je nemoguće drugačije izraditi sem glibanjem. Dakle, glib > hleb. Drugo, Đukanović bi zapazio da se takvo prosto i najvećem laiku jasno objašnjenje imenice hleb ne može ni u jednom germanskom jeziku pronaći, ne samo za pomenuti ''hleb naš nasušni'' nego ni za bilo koju drugu reč iz njihovog ''bogatog'' vokabulara.

Šta reći za "germanski" plug i srpsku polugu, glagole polagati i polegati. Da li je ralo poluga ili nije? Osnova pomenutih reči nalazi se u aglutiniranoj formi srpskog (slovenskog) jezika (Belgon), koju sam već pominjao. Za ime srpskog (slovenskog) boga Bela uveliko su vezane reči koje se koriste u rečniku srpskih "orača" (polje, bilje, oblak, obala, obaliti, uvala, polivati, plaviti, pleva, blato, itd.).

Koga to lekar leči? Da li ličnosti (likno > lično) koje se razbole i "legnu" (leknu) u postelju? Da bi neko bio ličnost poput legendarnog Aleksandra (legendar > alehandar > lekandar > lični dar > Lekanić), takav mora da "legne" na srca mnoštva sveta. Ličnost je nastala slaganjem slogova "li-gna-st", a danas bi to bili glagoli liti, gnati i stati, odnosno legnuti + stati = ličnost. A pravi vođa (ličnost) svakako je najbolji lek za nevolje naroda.

Đukanović nije ni mogao da primeti, recimo, da su reči vino i vitez iz istog surbelskog korena (biti/gnati), odakle nam dolaze glagoli vinuti (pinuti, piti; vino čoveka vine u nebo) i vitegnuti (danas: utegnuti). Kao što znamo, vitezovi srpski su lepi i utegnuti, ali oni umeju i da piju vino, iako su to "viti momci", spremni da u svakom času "gone" neprijatelja (biti/gna > vitigna > viteg > vitez). Naravno, ne smemo ispustiti iz vida ni srpski glagol pognati (pogoniti) koji našeg viteza direktno vraća surbelskom bogu Belu.

A tek jabuka! I polupismeni ljudi znaju da se jabuka nekada izgovarala kao jabloka, zbog svog oblog oblika baš kao što je to i kruška (krug, kružan oblik). Opet je tu u pitanju bog Bel (Sunce, Sur-gna-sta, mesto gde se i bog Sur gnezdi /gna-sta/), a znamo da je Sunce (Bel) oble forme i da se mi "oblačimo" zbog toga što je čovek primetio da oblak "oblači" Sunce.
Dušan Vukotić

Užas u Vrbasu

Već duže vreme se u Veterinarskoj stanici ''Vrbas'' odigrava pravi užas kada je u pitanju tretiranje uhvaćenih lutalica. Zbog načina na koji se ove životinje hvataju, drže u kavezima i na kraju usmrćuju, jedan od radnika nije više mogao da ćuti. On svedoči o svim neljudskim i nezakonitim postupcima ove veterinarske stanice.

''Nakon hvatanja'', priča on '', kerovi se sa ulica Vrbasa smeštaju u kaveze, gde po nekoliko dana, i do deset, provode bez hrane i vode. Mršavi su - kost i koža, rebra im se vide. Međusobno se jedu. Leševi kerova koji stradaju u međusobnoj borbi, zbog gladi, izbacuju se iz kaveza. Dešava se da tri-četiri dana ostaju tamo. Svuda oko kaveza i u njima mogu se videti njihovi oglodani ostaci.''

Pse koji prežive tih nekoliko dana na kraju usmrćuju ubrizgavanjem insekticida nuvana u pluća. Evo na koji način to tehničari rade:

''Kerovi se iz kaveza vade sajlom koja im se stavlja oko vrata'', nastavlja dalje priču ovaj radnik. ''Pored kaveza ima jedna višnja, na kojoj je odsečena grana, dosta jaka. Preko nje se prebaci sajla i povuče se ker gore. Tako on visi u vazduhu, onda ga tehničar hvata za zadnju nogu i ubrizgava injekciju. Potom se spusti na zemlju i ostavlja. I onda on trči, trči... Neki čak po tri-četiri kruga, a onda ih skupljamo po žbunju već mrtve. Ali ima slučajeva kad tehničar ne stigne ni iglu da izvadi i ker se umiri. Ima ih i agresivnih, pa ne smemo da ih izvadimo iz kaveza. Ja sam svojim očima gledao i mogu da potvrdim šta rade: uzmu štap, udare kera po glavi da ga ošamute, i onda ga ubace u kavez. Ker tada tamo leži onesvešćen. Nekada i ugine, a katkad se osvesti i stane na noge.''

Zbog toga smo podneli prijavu protiv njih i očekujemo reakciju nadležne veterinarske inspekcije.

''Orka'', organizacija za poštovanje
i brigu o životinjama