Pogled na jednu tipičnu ulicu u Valeti

Ovo ostrvo je golo i bez vode. Takođe, oskudeva u bedemima i utvrđenjima. Luke pružaju dobru zaštitu, ali su žitelji veoma siromašni.

Ovako je izaslanik viteškog reda svetog Jovana opisao Maltu početkom 16. veka, kada je poslat da izvidi novo utočište koje je vitezovima dodelio Karlo Peti, car Svetog rimskog carstva, posle njihovog proterivanja sa Rodosa od Turaka.

Dolazak vitezova i njihovo stacioniranje na Malti imaće presudni uticaj ne samo na sudbinu ovog malog ostrva već i na čitavu Evropu. Vitezovi hospitaleri (ime pod kojim su još bili poznati), bili su hrišćanski red monaha-ratnika koji su, za razliku od svojih "rođaka" vitezova templara, bili usredsređeni na pružanje medicinske pomoći i nege bolesnim hodočasnicima u Jerusalimu, a potom i vitezovima ranjenim u krstaškim ratovima. Zažalivši što je, nakon zauzeća Rodosa, vitezovima velikodušno poštedeo život i dopustio im da napuste ostrvo, Sulejman Veličanstveni je opremio ogromnu flotu od gotovo četrdeset hiljada vojnika i poslao je da zauzme Maltu. Cilj - dokrajčiti sedamsto preživelih vitezova koji su raspolagali sa ne više od osam hiljada dobrovoljaca i plaćenih vojnika.

Ako ovo zvuči kao borba Davida sa Golijatom, to je i bila. Tokom višemesečne opsade dveju tvrđava u koje su se sklonili i vitezovi i stanovništvo, samo je nadljudska hrabrost i veština ovih ratnika, zajedno sa tvrdoglavom izdržljivošću i istrajnošću malteških vojnika, uspela da, nakon pada tvrđave svetog Elma (na tada praznom poluostrvu gde se sada nalazi prestonica La Valeta), odbrani preostali slobodni grad-tvrđavu Birgu. U slavu ove herojske pobede ime gradića prekršteno je u - Vitorioza (Pobednica).

Odbranom Malte, vitezovi sv. Jovana odbranili su od otomanske invazije i čitavu Evropu. Da im se oduže za ovaj podvig, evropski vladari i vlastela obasuli su ih poklonima i novcem. Rezultat je bio novi grad - Valeta, nazvan po sedamdesetogodišnjem velikom majstoru Žanu Parisou de la Valeti, heroju pobede nad Turcima. To je bio prvi evropski grad koji je od početka građen planski i po zacrtanim urbanističkim zahtevima (po čemu jedan Beograd i dan-danas može da mu zavidi). Osim što su sve ulice izgrađene pod pravim uglom kako bi povetarac s mora rashlađivao paklenu letnju žegu, a kuće podignute do određene visine da bi pružale zaštitu od sunca, sve fasade su bile ukrašene baroknim elementima kako bi novi grad imao harmoničan, stilski usklađen izgled. Nadogradnja ili veliki balkoni koji bi sužavali ulice, bili su strogo zabranjeni.

Veliki majstori odmeravaju turiste

Pogled na Veletu iz mesta Senglia sa druge strane Velike luke. Na vrhu brda se uzdižu tornjevi crkve „Brodolom Sv. Pavla”

Ovaj opis i danas potpuno odgovara Valeti, i čini prestonicu Malte uistinu gradom-muzejem. Odsustvo saobraćaja u središnjem delu grada (jer su ulice preuske, a mnoge i veoma strme sa mnogo stepenica), još više pojačava ovaj utisak i čini šetnju Valetom izuzetnim doživljajem, poput putovanja kroz vreme. Herojska prošlost ovekovečena je, naravno, u masivnim bedemima koji opasuju Valetu; ponovo izgrađenoj tvrđavi svetog Elma na samom kraju poluostrva; ogromnoj bolnici, u ono vreme poznatoj širom Evrope po medicinskim dostignućima, u kojoj su vitezovi zbrinjavali bolesne i povređene bez obzira na religijsku pripadnost i društveni status. Bolnica je mogla da primi do 600 bolesnika, a uslovi lečenja i nega bili su na izuzetnom nivou; čak i je i sam veliki majstor jednom nedeljno negovao bolesne. Posebna pažnja poklanjala se na pravilnu i dobru ishranu, kao jedan od uslova brzog isceljenja.

Najbolja slika o ovom hrišćansko-viteškom redu može se steći obilaskom Palate velikog majstora. Iako je nekadašnja rezidencija velikog majstora danas sedište Malteškog parlamenta i službena rezidencija predsednika države, jedno krilo je otvoreno za posetu, a zbirka oklopa i oružja koje su vitezovi koristili smeštena je u nekadašnjim konjskim štalama. Možda zbog špalira oklopa koji su postrojeni duž hodnika, možda zbog autentičnosti odaja u kojima je sačuvan nameštaj i tapiserije iz onog doba, a možda zbog niza portreta sa kojih veliki majstori odmeravaju posetioce, tek ima se utisak da su vitezovi i sada prisutni, da je njihov duh skriven u oklopima ili lebdi u zamračenim odajama u kojima su se nekada okupljali da rešavaju važna pitanja.

Arhitektonsko nasleđe vitezova i Katoličke crkve, dopunjeno detaljima koje su ostavili prethodni osvajači (kao, na primer, sveprisutne verande arapskog tipa), preživelo je kroz vekove. Pa i moderne kuće, i u najzabačenijim selima (ako se to uopšte može reći u vezi sa Maltom) grade se u sličnom stilu, tako da čitavo ostrvo odaje utisak homogenosti. Ovaj utisak pojačan je izborom građevinskog materijala. Malta je kamenita, i sve na njoj izgrađeno je od jednog istog krečnog kamena bledožute boje koji je mek kad se seče i rezbari, ali otvrdne izložen vazduhu i vremenu.

Upravo zbog toga prvi utisak koji dočeka putnika jeste - odsustvo boja. Malta nije obdarena šumama ni jezerima, rekama ni planinama. Kud god čovek pogleda - pločnici, kuće, crkve, "plaže", "priroda", sve je bledožućkasto. Ovaj monohromatski doživljaj ublažen je plavetnilom neba i mora, a u ribarskim gradićima i čamcima jarkih boja koji potiču još iz doba Feničana i svojstveni su Malti. Međutim, kad oblaci prekriju nebo, onda sav vidljivi svet, dokle god pogled seže, kao da se zaogrne jednim istim, izbledelim pokrovom. Jedna boja - svuda. Na svu sreću, nema mnogo oblačnih dana.

Onaj ko na Maltu dođe zbog plaža, biće razočaran. Osim nekoliko peščanih zaliva na severu ostrva , stene i kamenite ploče sačinjavaju svu "rivijeru" Malte. Najizgrađeniji turistički centri nadomak Valete, Slima i Sent Yulijen, liče na yunglu hotela koji uglavnom nude bazene - na krovovima. Situacija je bolja na susednom, još manjem ostrvu, Gozu, koje ima više zelenila i draži, i opušteniji ritam života. Tamo su u potražnji stare seoske kuće, moderno renovirane, koje mogu da prime nekoliko porodica. I sami Maltežani, da bi se odmorili od buke i krkljanca saobraćaja oko Valete, Slime i Sent Yulijena, kupuju vikend-apartmane na Gozu. A treće, nenaseljeno ostrvo, Komino, čuveno je po plavetnilu i bistrini mora, što privlači grupe ronilaca. Toliko o morskom turizmu.

Međutim, onaj ko se na Maltu zaputi zbog istorijskog nasleđa i arheoloških nalazišta, biće višestruko nagrađen. Jer, Malta nije poznata samo po vitezovima svetog Jovana, koji su od svog preseljenja na to ostrvo poneli još jedno ime - malteški vitezovi. Ovo ostrvo poznato je i po brodolomu svetog Pavla koji ga je zadesio na putu za Rim gde je trebalo da mu se sudi zbog širenja nove, hrišćanske vere. Nakon tromesečnog boravka na ostrvu, mnogih isceljenja i čudesa koja mu se pripisuju, lokalno stanovništvo je pokršteno u jednu od prvih hrišćanskih zajednica na svetu. A Gozo je jedno od nekoliko ostrva -pretendenata na titulu legendarnog obitavališta nimfe Kalipso, koja je zavela Odiseja i držala ga zatočenog u svojoj pećini sedam godina. Mada, onaj ko je video pećinu iznad zaliva Ramla, teško da može da se otme utisku klaustrofobije i neverice.

Za vreme Drugog svetskog rata Malta je bila uporište savezničkih snaga koje su odatle avionima i podmornicama napadale nemačke i italijanske brodove i onemogućavale snabdevanje Romulovih snaga u severnoj Africi. Zbog ovoga Malta je 1942. godine doživela drugu veliku opsadu: više od pet meseci neprekidnog, danonoćnog bombardovanja koje je potpuno razrušilo dva gradića Sengleu i Kospiku, a stanovništvo doteralo na rub smrti od gladi.

Kult Boginje-Majke

Megalitski blokovi koji su pre 5000 godina sačinjavali fasadu Solarnog hrama Axar-im

Ovo su samo neke od znamenitosti po kojima se Malta (od rimskog naziva, Melita) - površine petsto kvadratnih kilometara i sa samo četristo hiljada stanovnika - spominje u enciklopedijama i turističkim vodičima. Međutim, najzanimljivije od svega, a vrlo malo poznato, jeste fascinantno praistorijsko nasleđe Malte koje potiče iz neolitskog doba što znači da je nastalo između četiri i tri hiljade godina pre nove ere. Tada je jedna nama potpuno nepoznata civilizacija nastanjivala, u ono doba plodno i zeleno ostrvo, i na njemu izgradila monolitske hramove koji su do danas ostali najstariji i najbolje očuvani kameni spomenici u celom svetu (stariji i od egipatskih piramida i od Stounhenya).

Po arhitektonskoj strukturi, lepoti reljefnih ukrasa u obliku spirala, impozantnoj veličini i ogromnom broju izgrađenih svetilišta - čak 23 na oba ostrva - ove tvorevine kamenog doba predstavljaju jedinstven fenomen u svetu. Izgradnja tolikog broja megalitskih građevina i u tako kratkom periodu i dalje predstavlja zagonetku. Ništa slično nije nađeno ni na jednom susednom ostrvu niti u bilo kojoj drugoj zemlji; to je, samo po sebi, vrlo neuobičajeno ako se zna da su postojale trgovačke razmene sa susednom Sicilijom i Italijom.

Po obliku skulptura i figurica nađenih u ovim hramovima - stojeće ili sedeće žene pozamašnih bedara, poput vinčanske Venere, recimo - arheolozi su zaključili da je to bilo agrarno društvo koje je negovalo kult plodnosti, takozvana religija Boginje-Majke. Ovi ljudi su prenosili i klesali kamene blokove - megalite težine oko dvadeset tona služeći se samo kamenim alatkama (metal tada još nije bio pronađen).

Jedan od najstarijih i najvećih hramova, podignut između 3600 i 3000 godine pre nove ere, nalazi se na ostrvu Gozo. Spoljašnji zidovi koji su ga okruživali dosezali su visinu od 16 metara, a čitav kompleks je zahvatao širinu od 40 metara. Najveći korišćeni megaliti teže fantastičnih 57 tona!

Određene astronomske karakteristike ovih svetilišta ukazuju na to da je ovaj "primitivni" praistorijski narod posedovao mnogo više znanja no što mi pretpostavljamo. U kompleksu Menaydra, na primer, zraci izlazećeg sunca na dan zimske ravnodnevice padaju na oltar u desnoj odaji, a na dan letnje obasjavaju oltar u zadnjoj bočnoj odaji.

Možda još misteriozniji od ovih nadzemnih svetilišta jeste podzemni kompleks Hajpodžijum, čija je izgradnja počela još pre 6.000 godina. Složeni splet hodnika, odaja, stepeništa i prolaza izdubljen je na tri nivoa, od kojih najdublji seže u dubinu od deset metara. Otkrivši u ovom kompleksu oko sedam hiljada kostura, arheolozi su brže-bolje zaključili da je ovo bio nekropolis. Ali, da li samo nekropolis? Kako objasniti činjenicu da je ovde pod zemljom bio isklesan duplikat nadzemnih hramova sa svim njihovim arhitektonskim elementima, zbog čega je Hajpodžijum nazvan arhitektonskim negativom. Preciznost tesanja i lepota ukrasnih elemenata su zadivljujući, pogotovo kad imamo u vidu da graditelji nisu posedovali ništa drugo do kamenih oštrica. Sve je bilo veoma dobro osmišljeno, čak i način na koji je svetlost dana padala, direktno i indirektno, u podzemne odaje. Tako, na primer, jedina odaja do koje nikad nije dopro ni tračak svetlosti ima obeležja proročišta, a u središnjem delu kompleksa bio je izdubljen "bunar" u kojem je nađeno mnoštvo figurica s neobičnim deformitetima - ogromna stopala, buljave oči, neobično duga ruka, šaka sa kobasicama umesto prstiju. Da li su to, možda, bile zavetne figure koje su izlečeni ljudi u znak zahvalnosti bacali u utrobu Boginje-Majke? Nije li ovo, možda, bio pandan grčkom Epidaurusu, gde su dolazili bolesni, i oni koje je zadesila neka muka? Da li se praistorijski čovek u dubini i tami zemlje nalazio bliže svom božanstvu, poput fetusa u utrobi obožavane Boginje-Majke?

Potomci Feničana

Kompleks svetilišta Menaxdra, izgrađen između 3600-3000. g. pre n.e.

Bilo kako bilo, nakon vremenski i prostorno striktno ograničenog obilaska - u jednoj turi prima se samo desetoro posetilaca (a mesta se moraju rezervisati nekoliko nedelja unapred) jer vlaga koju disanje proizvodi može ozbiljno da ošteti lokalitet - čovek izađe sa mnogo više pitanja no što ih je imao pre ulaska.

A jedno od najzagonetnijih je - zašto je ovaj narod tako iznenada i u potpunosti napustio svoje prebivalište oko 2500 godine pre nove ere, kada mu se zameo svaki trag?

Današnji Maltežani nisu potomci ovog praistorijskog naroda koji je izgradio impresivna i misteriozna svetilišta. Nisu potomci ni lovačkog i ratničkog naroda koji je u bronzano doba naselio Maltu, donevši nova verovanja, nove običaje i nova oruđa napravljena od metala. Maltežani su verovatno, s ponosom ističu, jedini preživeli potomci starih Feničana koji su se ovamo doselili oko 1000. godine pre nove ere, da bi osnovali luku i odmorište za svoje mnogobrojne trgovačke plovidbe po Mediteranu. (Možda su feničanski geni odgovorni za nizak rast ovog naroda: po statističkim podacima Maltežanke su najniže žene u Evropi, a Maltežani drugi najniži, posle Portugalaca).

Od pada Malte u ruke Rimljana kada je ovo ostrvo postalo deo Rimske imperije (na početku Drugog punskog rata, 218. godine pre nove ere), pa sve do sredine dvadesetog veka, Malta je promenila mnogo gospodara, pretrpela mnoge napade, okupacije, pljačke, porobljavanja… Rimljani, Vizantijci, Arapi, Normani, Španci, Francuzi, Englezi, svi su oni vladali ovim ostrvom u izvesnom periodu. Najveći uticaj su, čini se, imali Arapi - ostavili su svoj jezik. Savremeni malteški jezik, zvani malti, zadržao je arapsku gramatiku i konstrukciju, kao i dosta arapskih reči. Osim imena samih ostrva, teško da se može naći ime ulice ili naselja koje nije arapsko; mada su i ostali osvajači takođe doprineli obogaćivanju rečnika. Engleski je drugi govorni jezik, a mnogi Maltežani takođe govore i italijanski.

Malta je prvi put od praistorije postala nezavisna tek 1964, kada je, nakon 150 godina, prestala da bude britanska kolonija. Čovek s pravom može da se zapita kakav je konglomerat postala kultura ovog naroda nakon svih ovih stranih uticaja. Kakvi su ljudi, zapravo, Maltežani? Kakvi su im običaji, način života, temperament?

Naravno, najuočljiviji je uticaj mediteranskog podneblja: Maltežani dnevni ritam prekidaju oko podneva da bi se povukli u hlad i mir tročasovne sieste; život se i ovde odvija na ulicama, naročito na promenadi pored mora u Slimi i St. Yulijenu, gde su večernje šetnje obavezni deo dana; porodica i druženje sa prijateljima su, možda, dve najvažnije stavke u životu ovog društva; poput Grka ili Italijana, i Maltežani su bučni, s tim što su ipak uzdržaniji od ova dva naroda - posledica, možda, britanskog uticaja.

Ono što je najkarakterističnije za Maltu i njene žitelje jeste izuzetna privrženost katoličkoj crkvi, što se neizbežno primeti već pri prvom susretu sa ovim ostrvom. I nad najmanjim mestom uzdiže se ogromna crkva, a gradovi se takmiče koji će podići veći i lepše ukrašeni hram. Tako je čitavo ostrvo, poput božićne jelke, ukrašeno ogromnim kupolama i visokim tornjevima. (Možda Maltežani u genima nose sklonost ka građenju yinovskih verskih hramova?)

Religija je ovde apsolutno neodvojiva od života, a crkva toliko jaka da je Malta jedina zemlja na zapadnoj hemisferi gde su i pobačaj i razvod i dalje zabranjeni! Čak je i susedna Italija, takođe vrlo pobožna, legalizovala razvod; ali ne i Malta. Ma koliko to posetiocima izgledalo čudno ili teško zamislivo, samim Maltežanima kao da ne pada teško. "Zar se budući supružnici prilikom stupanja u brak ionako ne zakunu na vernost i pomaganje jedno drugom do kraja života?", prokomentarisala je jedna četrdesetogodišnja Maltežanka, tonom koji kao da je govorio - pa to se podrazumeva, vi ste ti koji krše zakletvu.

Treća opsada

Naša saradnica Svetlana Mančić uživa u pogledu na Veliku luku

Što se, pak, pobačaja tiče, priča je sasvim drugačija. Neželjene trudnoće se prekidaju u Engleskoj. Srećom po državu, jer su pre pola veka porodice u proseku imale po desetoro dece; hrane je bilo malo, što je nagnalo mnogo žitelja da nakon Drugog svetskog rata krenu u potragu za boljim životom. Kao posledica tog egzodusa, danas van Malte živi tri puta više Maltežana no u domovini. (Najveća iseljenička grupa živi u Melburnu i Sidneju, a Maltežana ima i na Novom Zelandu.)

Ovaj sveprožimajući verski duh i, verovatno, mala površina ostrva, čine malteški narod izuzetno kohezivnim, možda više no bilo koji drugi narod u Evropi. Tradicija se veoma poštuje: porodica je svetinja, nacionalni identitet je jak, a većina stanovništva je vrlo aktivna u političkom životu.

Politika je jedina oblast u kojoj su žitelji podeljeni. Postoje dve političke partije - Laburistička i Nacionalna - koje imaju približno isti broj pristalica, tako da je donošenje svake značajne odluke praćeno vrlo tesnom pobedom jedne ili druge strane. Najbolji primer je pristupanje Malte Evropskoj uniji, kada je na referendumu pre dve godine odluka prevagnula "za dlaku": 53 odsto stanovništa je glasalo da se prihvati poziv EU. Sada se mnogi od njih kaju jer se od tada povećao priliv afričkih imigranata, pa najkonzervativniji političari i komentatori to nazivaju - "trećom opsadom".

Maltežani, međutim, imaju svoje običaje i razonode od kojih ne odustaju čak i kad se kose sa normativima Evropske unije. Jedan od najpopularnijih sportova je ustreljivanje svega što leti. Iako je lov na životinje i ptice prisutan i u drugim evropskim zemljama, tamo nema tako pogubne razmere kao što je to slučaj na Malti gde se puca na sve što ima krila. Da tragedija bude još veća, ovo ostrvo služi kao redovno odmaralište pticama selicama na njihovom dugom preletanju Mediterana dva puta godišnje. Rezultat - svake godine na odredište stigne oko tri miliona ptica manje, od kojih su mnoge vrste zaštićene zakonom.