Oljga Olja Ivanjicki je najzad posetila postojbinu predaka. Svih proteklih godina je to uporno, svesno, odbijala jer nije mogla da oprosti stradanja svojih roditelja. Grof Vasilije Jakovljevič Vasiljenko Ivanjicki i Veronika Mihailovna Pjatrovskaja su izbegli u Srbiju pred metlom Velike oktobarske revolucije. Sve do smrti su čeznuli za zavičajem, ali ga više nikad nisu videli. Zato kasnije njihova ćerka nije ni imala želje da ga bliže upozna. U intimnu dramu naše istaknute slikarke iznenada se umešao Nikola Tesla i ona više nije imala kud. Kao autor kolekcije Modne kuće "Mona" inspirisane slavnim srpskim naučnikom, ipak se nedavno našla u Moskvi. Bila je u sastavu delegacije koja je tamo otvorila Sajam srpske priverede.

(NASTAVAK SA PRVE STRANE)

- Veoma sam osetljiva, pa sam se trudila da se ne uzbudim i da to putovanje doživim kao, recimo, odlazak u Bugarsku s kojom nemam, ama baš nikakve veze - tvrdi Olja. - Rusija je imala nesrećan i nestabilan dvadeseti vek: revoluciju i dva svetska rata. I nimalo joj nije bilo lako.

Da je možda, ipak, oprostila majčici Rusiji, nedvosmisleno govori Vladimir Putin koji se prostro po njenoj dnevnoj sobi u svoj svojoj veličini. Tu sliku ruskog predsednika, u okviru serije "Fenomeni dvadesetog veka", počela je još letos da radi. Na impregniranim kartonima, lako sklopivim u mobilnu sliku podesnu za prevoz. U pomenutoj kolekciji su se, naravno, prvo našli portreti obožavanih joj Leonarda, Rafaela, Pusena, Endija Vorhola, Pikasa, Dalija... Kad su je pitali kako su svi oni stali u tako skučenom prostoru njenog doma na Kosančićevom vencu, Olja im je odgovorila:

- Oni su duhovi i njima ne treba mnogo. Dala sam im svoju adresu, sad ću im dati i mobilne telefone što će ih vratiti u život. Jer bez adrese, lične karte i bez pasoša, ti si niko. Nisi čovek.

Oljice, kad ćemo neku reviju?

Putin je, pak, živ i ona će ga poslati kući, kad u ruskoj prestonici bude otvorila svoju prvu veliku izložbu. Tek tada će malo bolje upoznati Moskvu.

- Sad nisam stigla ništa da vidim - kaže. - Od pet dana, dva smo proveli u putu. Prvo sam bila okupirana tom velikom "Moninom" i mojom modnom revijom za ruske zvaničnike i privrednike u Gastiljnom dvoru. To je ogromna hala, nalik našem Beogradskom sajmu. U srcu grada, odmah pored Kremlja. Posle revije sam bila isuviše iscrpljena, a i bilo je loše vreme. Nisam htela da kisnem. Mesec dana ranije ja sam u Gugenhajmovom muzeju već videla ono što me je najviše zanimalo: veliku izložbu ruske umetnosti, na kojoj su Amerikancima pokazali sva značajnija dela, od Rubljova, prvih ikona, do današnjih dana.

Veruje da će kolekciju "Tesla", posle modne revije u režiji Ljubivoja Tadića na Velikoj sceni beogradskog Narodnog pozorišta sredinom protekle nedelje, videti i Milano, Pariz, Njujork, Čikago, Toronto i - Meksiko Siti gde će u aprilu Olja otvoriti i samostalnu izložbu. Nije isključeno ni da "Monin" "Tesla" još jednom pohodi Moskvu za vreme filmskog festivala "Zlatni vitez".

Ali, kako je došlo do saradnje Olje Ivanjicki i naše poznate modne kuće?

Sve je počelo onog trenutka kad je kreatorka Verica Rakočević došla na originalnu ideju da Oljine slike na haljinama i tašnama prošeta modnom pistom. "Da se ne naljuti Nada? I ona mi je prijateljica." Ta misao se otad stalno motala po glavi naše slikarke. Sa Nadom Momirović, vlasnicom i direktorkom "Mone", viđa se bar jednom nedeljno na ručku. I ova bi je povremeno, onako uzgred, pitala: "Dobro, Oljice, kad ćemo neku reviju da pravimo?" Vešto je izbegavala obavezujući odgovor sve do pred prošlu Novu godinu kad joj je Nada predložila: "Je l' biste hteli da pravite kolekciju inspirisanu Teslom? Svet će 2006. obeležavati vek i po od njegovog rođenja, pa da se pripremimo na vreme."

- Tada sam već uveliko radila na kostimima za operu "Slepi miš" i mnogo vremena provodila u "Moninom" magacinu s materijalima u potrazi za odgovarajućim - priča Olja. - Tako nešto ogromno je teško zamisliti. Počela sam da pamtim mesta gde stoje pojedine tube, osetljivost tkanine pod prstima. Uhvatim sebe da kažem: "To je onaj beli somot, znate tamo u onom ćošku." Kao neki ekspert za materijale, a to mi nije u opisu profesije. Pošto sam prihvatila Nadin predlog, počela sam da biram i materijale za tu moju kolekciju inspirisanu Teslom, mada još nisam znala kako će izgledati i da li ću ja to umeti.

Isidora Dankan uz Teslu

Kući je donela dve pune kese uzoraka - jednu za Operu, jednu za Teslu - i istresla ih na prostrt beli čaršav po patosu sobe za sedenje i slikanje. Tri dana je samo prolazila i gledala u te krpice. Onda ih je odvojila po bojama, a zatim grupisala na takozvane ženske i muške tkanine. Najzad je počela da crta. Muka velika, jer to nije običan crtež, već crtež na kojem jasno mora da se vidi gde je porub, a gde je ukrojeno...

- Meni to nije bilo lako. Nacrtam tri modela i klonem od umora. Ne mogu više da mislim. Glava mi se potpuno isprazni. Bože, pa ja celu sliku mogu da naslikam za jednu noć, a da se ne umorim?!

Prvo je završila kostime za operu "Slepi miš" i tek se onda potpuno posvetila kolekciji "Tesla". Odlučila je da tih sedamdesetak modela podeli u dva dela. Jedan tako pripada vremenu Teslinog najvećeg uspona s kraja 19. i početkom 20. veka. Te modele, kako je zamislila, nose njegovi savremenici: Isidora Dankan, Jesenjin, Mark Tven, Radjard Kipling, Edison, Vesting Haus, Mileva Ajnštajn, Lenka Dunđerski, Laza Kostić... Tek posle njih, i Tesle u društvu anđela, nastupaju manekeni koji svojom odećom najavljuju novo doba, vreme naučne fantastike.

- Možda je to vreme već počelo i nije fantastika - veli Olja. - Evo, već su se odomaćile ove spravice pomoću kojih, molim vas, idete ulicom i razgovarate s nekim na drugom kraju planete. Ja se već zalažem za teleportaciju. Ponudila sam Bilu Gejtsu da počnemo da radimo na tome. Da imamo dve teleportacione tačke iz kojih biste se u trenutku mogli da nađete u bilo kom kraju sveta. Jednu u Beogradu i drugu kod njega, u Sijetlu. Nije mi odgovorio. Još se bavi onim idiotskim kompjuterskim igricama kojima nam kvari decu. I moje ideje su, poput Teslinih, ispred vremena. Možda će kroz sto pedeset godina neko, ipak, reći: "Ona žena je još onda to nudila, a mi to sad radimo."

Veruje da nisu još otkrivene sve tajne čoveka koji je osvetlio svet. Ako je Tesla zaista otkrio energiju koja bi bila besplatna, taj genijalni izum mnogima ne odgovara.

- Evo, kod nas, malo-malo pa poskupi struja. Ljudima koji je distribuiraju stalno rastu apetiti. Već imaju vile i jahte, pa bi možda hteli da kupe i Leonarda. Da imaju nešto što niko drugi nema. Neki dijamant od 120 karata!

Čula je da, navodno, postoji i neko Teslino tajno oružje. Ne zna da li je to tačno, kao što ne zna da li zaista Rusi poseduju tajno oružje od kojeg nema spasa. Možda im je baš Tesla za to dao putokaz. Za takve stvari je, ipak, potrebna visoka tehnologija. Pa danas ni čašu vode ne možeš da popiješ, a da ne vidiš fabriku i čitav lanac - od izvora, točenja u flaše, zatvaranja istih i transporta u trgovine! Život savremenog čoveka je, zaključuje Olja, postao veoma komplikovan.

- Mi smo sad, da bismo izašli iz Rusije, prošli šest rendgena. Ja sam k'o Hirošima, puna radijuma! Do kraja ozračena! Ako sutra ne obolim, biće dobro.

Na istom spisku

Svojim modelima Olja najavljuje novo doba

O Nikoli Tesli je pročitala nekoliko knjiga i čula mnogo zanimljivih priča od prijatelja poreklom iz Like. Velikog naučnika je naslikala još 1974. na svom "Dvadesetom veku", a desetak godina kasnije je učestvovala na izložbi koja mu je bila posvećena.

- Ne možeš da slikaš nekoga koga ne voliš, s kim nemaš lep kontakt. Ne valja mrtve tek tako uznemiravati. Treba mu zapaliti sveću i pitati ga da li želi da mu se mešaš u život.

I - Tesla se nije bunio. Pa on i Olja se druže već odavno. Doduše, na spiskovima. Američki bibliografski institut ih je oboje uvrstio među petsto, odnosno dve hiljade ličnosti koje su obeležile dvadeseti vek i čitav milenijum!

Posle kostima za pozorište i uspešne saradnje sa poznatom domaćom modnom kućom, namerava li Olja da se bavi i dalje modnim dizajnom?

Tvrdi da joj to nije namera i da je samo probala. Zadovoljila se saznanjem da ume još nešto da uradi. Modeli koje je smislila su izlet u maštu i san, i deo su svojevrsnog modnog šou-programa. Modom će se, kao i do sada, svakodnevno baviti u mislima. Evo, nikako joj nije jasno dokle će da se nose dosadno iste "T- shirt" majice i dokle će proizvođači odeće da etikete kače pozadi, na vratu, gde smetaju i žuljaju. Zar ne može ta etiketa da se pomeri na neko drugo mesto, možda na ivicu rukava gde bi odmah moglo da se vidi da je to neki važni Kavali?

- Ne, on sedi tu na vratu i žulja - kaže. - I ja prvo što uradim, Kavalija odsečem makazama. Šta vredi da ga tu i trpim, kad se ne vidi. Imam još zamerki. Evo, sad sam mnogo putovala i na aerodromima gledala kofere presamićene od tereta kako šetaju po onim pokretnim trakama. "Samsonajt" je sve teži i teži. Bez robe već ima deset kilograma. Koja ruka to može da podigne? Juče mi drugarica ponosno pokazuje novčanik: "Ovo je pravi ,Viton'". I ja uzmem tog "Luja Vitona" da ga pogledam. Bože, pa on ima bar pola kilograma bez para, dokumenata, ičega?! Koliko će tek biti teška tašna sa tim novčanikom? Kao da si osuđen da nosiš teret. Mi smo robovi modernog doba. Da li to neko primećuje?

Najzad, planira li Olja Ivanjicki odmor za Novu godinu? Možda neko atraktivno putovanje?

- Nikako! - kaže odsečno. Jer, ona je pravi biznis artist. Putuje samo s dobim razlogom. Ne bi nikad tek tako otišla, na primer, u Burmu da gleda hramove. Jedva ode na to letovanje jer je morska voda blagotvorna za njeno zdravlje. Uvek ide na isto mesto na Crnogorskom primorju, u istu sobu. Ne pada joj na pamet da gubi vreme i juri na Sejšele. Zar da sedi dvadeset sati u avionu da bi se tamo kupala? Valjda su more i pesak svuda isti.

- Bože, ti Srbi su nemoguć narod! - veli. - Evo, od jutros slušam kako se reklamiraju sve destinacije sveta za novogodišnje praznike. A sela umiru, dece više nema u školama, narod gladuje. Strašan je raskorak u svesti ljudi. Uprkos svemu, oni sad moraju da odjure u neki Sao Paulo gde ih čeka Nova Godina.