Sve je ličilo na bajku. Posle godina rata i progona skrasili su se Dokići u dalekoj Australiji i za kratko vreme teške tmurne godine su bile ružna prošlost. Osmesi su im se vratili na lica, naročito kada je mladoj Jeleni sve krenulo od ruke i kada je u tenisu počela da se nezadrživo penje ka vrhu. I kada je dotakla zvezde, umesto da uživa u njihovoj blizini i sjaju, za Jelenu opet počinju godine pakla. Čovek koji je od nje stvorio teniserku, njen otac Damir, postao je njena noćna mora.

Sukob je tinjao i kada se rasplamsao, bilo je kasno da se bilo šta učini. Počeo je Jelenin sunovrat i na teniskim terenima i u privatnom životu. Za samo nekoliko godina prešla je put od teniserke za koju su se časopisi grabili da im bude lice na naslovnoj strani, do vesti od nekoliko redova.

Put bez povratka

Dokići su iz Osijeka, grada u kojem je 12. aprila 1983. rođena Jelena. Otac Damir u mladim godinama bavio se, neki kažu dosta uspešno, boksom, ali je rano napustio ring. Zaposlio se i radio kao profesionalni vozač kamiona. Supruga Ljiljana radila je kao komercijalista.

Jelena je imala šest godina kada je njen otac na televiziji gledao jedan sjajan meč Monike Seleš. Bio je fasciniran igrom male Mo. Još više činjenicom da joj je otac Karolj i trener i menadžer i da su do teniskih visina stigli sami. ''Kad mogu oni, što ne bismo mogli mi'', pomislio je Damir i pogledao u malu Jelenu koja je šćućurena sedela kraj njega.

Otišao je Damir u prodavnicu sportske opreme i kupio reket, a onda svratio do knjižare i kupio knjige o tenisu, jer o tom sportu nije znao ništa. Mala Jelena, da bi se uopšte navikla na reket, najpre je počela da udara lopticu u sobi, a kada je savladala držanje reketa, izašla je sa tatom ispred zgrade. U jednom intervjuu Jelena je ispričala kako su između dve zgrade više od godinu dana ona i Damir trenirali i kako je tata bio oduševljen njenom preciznošću. ''Biće od tebe velika teniserka'', govorio joj je posle treninga.

Iako je sve knjige o tenisu pročitao, Damir je, ipak, znao da za napredovanje Jelena mora da negde ozbiljno trenira. Upisao ju je u teniski klub ''Park''. Jeleni je zaista dobro krenulo, ali su stigle godine ratne. U leto 1991. porodica Dokić, kao i mnogi i ne sluteći kakve će sve dimenzije poprimiti sukob, nakratko se iz Osijeka sklanja u Sombor. ''Da se sklonimo na nekoliko dana dok ovo ludilo ne prođe'', govorio je Damir supruzi Ljiljani. Sa sobom su poneli samo osnovne stvari, Jelena svoj jedan reket, računajući da će se sve za koji dan smiriti. Nisu ni slutili da će to biti put bez povratka.

Dani su u Somboru prolazili, situacija je postajala sve gora i Dokići su počeli da se mire sa sudbinom prognanika. I u takvim okolnostima Damir nije odustajao od ideje da od svoje ćerke stvori novu malu Mo. Nastavili su da udaraju po loptici, a onda ju je Damir upisao u Teniski klub ''Žak''.

Na treninge je Jelenu vodio otac. Tamo je ostajao sve vreme. Ako bi procenio da za taj dan nije dovoljno radila, on bi nastavio sa njom. Sve je podredio Jeleni i njenom tenisu. Hteo je da po svaku cenu oni postanu isto što su bili Monika Seleš i njen tata. Najpoznatiji tandem otac i ćerka u svetu tenisa.

Australijska bajka

U Somboru je Jelena dobila batu. Rodio se mali Sava. Sada četvoročlana porodica još teže sastavlja kraj sa krajem. A Jelenine potrebe postaju sve veće. Počinju takmičenja, turniri, učestaliji treninzi. Sve to košta. Ambiciozni Damir shvata da će doći još teže godine i da, ukoliko želi da mu ćerka napreduje ka svetskom vrhu, mora još nešto da uradi. Prvenstveno u inostranstvu.

Damirova tetka živi već decenijama u Australiji i spremna je da im pomogane. Dvoumljenja je bilo, ali samo kratko. Želja da mu ćerka uspe razbijala je sve dileme kod Damira. Porodica Dokić se odlučuje na još jednu selidbu. Ukrcali su se u avion i odleteli za Sidnej. Bilo je to 1994. godine.

Za razliku od roditelja, jedanaestogodišnja Jelena brzo se navikavala na novu sredinu. Mama je, doduše, bila zaokupljena čuvanjem sina, a Damir je danonoćno mislio kako da pomogne ćerki.

Sreća prati hrabre. Taman kada je i večiti optimista Damir počeo da sumnja da će sve ići kako je zamislio, jedno prase i jedan reket su preokrenuli čitavu situaciju. Damir je, šetajući ulicama, primetio kola u kojima je bilo pečeno prase, a kraj njega teniski reket i loptica. Bio je srpski svetac i pravoslavci su tog dana slavili. Čovek koji se pojavio bio je Srbin, i uslišio je Damirovu molbu. Odveo ih je do kluba i Jelena je dobila priliku da pokaže kakav je i koliki talenat. Sve ostalo je bilo kao u snovima.

Krajem te godine Jelena je odigrala prvi turnir i ušla u polufinale. Sledeći turniri su bili njeni. Svima je bilo jasno da je u Australiju stiglo čudo od deteta, nova zvezda na teniskom nebu. Usledili su pozivi trenera, menadžera, australijski teniski poslenici počeli su da joj posvećuju posebnu pažnju. Dobijala je maksimalne uslove za treninge. Dokaz da znaju šta vredi Australijanci su pokazali i na Jeleninom primeru. Iako su zakoni vrlo precizni, u slučaju Dokićevih načinjen je izuzetak. Svi koji su dolazili u zemlju kengura trbuhom za kruhom državljanstvo su u najboljem slučaju mogli da dobiju tek posle dve godine boravka. Dokići su ga zbog Jelene dobili znatno ranije.

Tata Damir se nije ni sekunda odvajao od ćerke. Štampa je to navodila kao izuzetan primer. A o Jeleninom teniskom usponu manje-više sve je poznato. Sa četrnaest godina 1997. debitovala je u Federejšn kupu braneći boje Australije. Već sledeće godine penje se na svetski tron. Osvojila je Otvoreno prvenstvo Amerike i postala svetski reket broj jedan u juniorskoj konkurenciji. Treninzi, turniri, uspesi... Jelena prelazi u seniore, na velikim turnirima pred njom padaju i najveća imena u svetu tenisa i 2001, u godini punoletstva, Jelena je već među prvih deset teniserki sveta. Na svim turnirima prati je Damir. On je i zvanično postao njen trener i menadžer. Kamere su ga često hvatale kako sa debelom tamnom cigaretom u ustima netremice prati svaki potez svoje ćerke. U međuvremenu, 2000. godine, Jelena je postala i naša državljanka. Tadašnji savezni ministar unutrašnjih poslova Zoran Živković uručio joj je naš pasoš.

I sve je ličilo na idilu. Sve do trenutka kada u Jelenin život ulazi prvi momak. Otac Damir to ne prihvata. Ne miri se sa tim da svoju mezimicu sa nekim deli. Počinju lomovi i Jelenin sunovrat.

(Nastavak u narednom broju)