Iskreno prijateljstvo: Dragan Đurišić, poslovođa vrta i Đura u svakodnevnom druženju

Uprostoru pored ograđenog bazena, prekoputa upravne zgrade Beogradskog zoološkog vrta, sa patkama, fazanima, morkama i drugim pticama, živi i jedna roda. Zove seĐura. To je jedina roda u vrtu koja nikada nije poletela. Još kao beba našla se na udaru smrti, i da nije bilo ljudi, Đura ne bi ni postojao na ovome svetu. On to nikada nije zaboravio, mada je od tog strašnog događaja prošlo punih osamnaest godina.

Đura se rodio u jednom gnezdu na odžaku zabačene kuće, na salašu negde kod Apatina. Bio je četvrto mladunče u gnezdu.

Taj događaj je dobro zapamtio ali i kamerom ovekovečio naš poznati reditelj Petar Lalović koji je, sudbina je htela, baš tu, snimao jedan od svojih poznatih dokumentaraca.

Ali već drugog dana Đurinog života, pojavila se opasnost . I to u liku Đurine rođene majke. Shvatila je da je on u gnezdu višak, da nema dovoljno hrane za toliki broj malih razjapljenih kljunova iz kojih je neprekidno odjekivala piska. Da bi sačuvala ostalo potomstvo donosi sudbonosnu odluku: najslabiji mora da umre. A to je bio Đura.

Dragan je Đuru naučio i da igra kad je raspoložen

Niko ne može da opiše to što se dešavalo na vrhu odžaka u, do tada, idiličnom gnezdu, niti se, pak, može znati kako se oseća majka roda, dok svojim, kao koplje oštrim kljunom, udara rođeno mladunče.

Đura nije pisnuo. Trpeo je udarce dok nije izgubio svest. Majka je pokušala da ga izbaci iz gnezda, ali se Đurino malo krilo zakačilo, grčevito za ivicu gnezda, gde je i ostao nepomičan da visi. Bio je još uvek živ, ali se nije pomerao.

Puna dva dana je tako,na ivici gnezda, visio mali Đura, plašeći se novih udaraca majčinog kljuna, ako se pomeri.

A onda je stigao i otac sa punim kljunom hrane. Bilo je i za Đuru.

Tek tada se mladunče pomerilo. A otac i majka su ga, kada su shvatili da je živ, ponovo vratili u gnezdo.

Sve je to beležila kamera Petra Lalovića.

Dani su prolazili, male rode su rasle, Đuri su zacelile sve rane, a leto je bilo na izmaku.

Srećna porodica se spremala da odleti na jug.

Jednoga jutra gnezdo je osvanulo prazno. Svi su odleteli, sem Đure. Krila su mu bila slomljena.

Tada je Petar Lalović ostavio kameru, popeo se na krov, skinuo malu rodu iz gnezda, i odneo je pravo Vuku Bojoviću u zoološki vrt.

Otada Đura živi pod Malim Kalemegdanom. Odavno je majci oprostio taj pokušaj da ga se reši. Druži se sa ostalim rodama i srećan je. Petru Laloviću se odužio maestralno odigranom ulogom u filmu "Ptice koje nikada ne polete".

Jedino kad ostale rode rašire krila i pogledaju put neba i juga, Đura im okrene leđa, i odšeta prema bazenu. Jer na zemlji, i meću ljudima se oseća najsigurnije