Konobar kafe-restorana u beogradskom hotelu "Hajat" izgledao je nekako zbunjeno uzbuđen. Nikako nije uspevao da se sporazume sa splitskom pevačicom oko kroasana i vrste marmelade što ih je naručila za doručak. Stajao je tako, nagnut nad našim stolom, nekoliko minuta, gledajući zanosnu pevačicu pravo u oči (dobro, možda pomalo i u njen izazovni dekolte). Osmeh mladiću nije silazio sa lica. A onda je otišao po naručeno.

(NASTAVAK SA PRVE STRANE)

Izvodi „Moju štiklu” u Sava-centru

- Ili nemaju marmeladu od kajsije ili je zaljubljen u vas - rekoh sagovornici.

Tridesetčetvorogodišnja žena, pored koje se muškarac oseća istovetno kao u društvu Monike Beluči, uz osmeh je odgovorila:

- Ja mislim da on ne čuje dobro!

Tamnokosa heroina hrvatske estrade je iz jednog skandala stigla u drugi. U svojoj domovini je od dela javnosti postala objekat najgorih uvreda zbog pesme "Moja štikla" sa kojom je pobedila na tamošnjem takmičenju za hrvatskog predstavnika na "Pesmi Evrovizije". A onda je sa "Štiklom" stigla u Beograd kao specijalni gost "Evropesme" gde je prisustvovala "prenosu raspada zemlje uživo", kako su neki opisali to veče u "Sava-centru".

- Već su mi rekli da sam ja u središtu svakog skandala, nijedan mi nije drag, ali eto, dešavaju se - kaže nam Severina.

U Hrvatskoj joj najviše zameraju što "Moja štikla" podseća na "srpski turbo folk" i otkrivaju zaveru, kako izveštava dopisnik NIN-a iz Zagreba. Severina je (kao autor teksta te pesme) "Srpkinja koja potkopava hrvatsku estradu", Boris Novković (autor muzike) "lažni Srbin koji rado ide u Beograd", a Goran Bregović (aranžman numere) "Hrvat opasniji po Hrvatsku od svih Srba zajedno".

Lepa Brena je super

Po novinama su ovu trojku koja stoji iza "Štikle" razvukle i Severinine koleginice poput Vlatke Pokos i Gabi Novak dok je list "Globus" doslovno "obrisao pod" sa pesmom i pevačicom poredeći je sa Lepom Brenom i njenim evrovizijskim hitom "Sitnije, Cile, sitnije" - što je za novinara tog nedeljnika "dno dna".

- Isuse - zavapila je Severina pred početak konferencije za novinare, kada je videla ispred sebe stotinak okupljenih predstavnika medija iz Srbije.

- Veseli me sve to - priznaje Severina. - O toj pjesmi pričaju sociolozi, etnoantropolozi, a ja se spremam za Atinu gde ću spojiti ugodno sa korisnim. Ugodno je šoping, a korisno šoping.

Ti napadi je, dodaje, uopšte ne bole.

- Smatram da ti ljudi zapravo govore o sebi. To sam uočila na jednom mom slučaju prije, koji je isto bio veliki i čuven. Shvatila sam da isti ljudi vole govoriti o svemu, bez obzira na temu, od mira u svijetu, što je još super, do politike, nogometa. U sve se razumeju. Ja uopće ne idem u emisije koje nisu zabavne jer se ne osjećam kao da sam vjeća od tog mog poziva. Pojedini se malo zaborave i misle da nisu samo pjevači nego nekakvi spasioci svijeta i da treba da komentiraju sve i svakoga. Grozim se toga. Televizija takve ljude voli i koristi.

Tvrdi da se "onaj ko gubi uvijek ljuti", a da ona ne vidi ko bi zapravo bolje predstavljao Hrvatsku od nje!

- Nisam se ja svojevremeno nazvala Seve Nacionale, mediji su to učinili. Tada sam im bila potrebna, ali je problem što povjest traje od jednog do drugog novinskog članka. Obični ljudi koji gledaju televiziju uopšte ne doživljavaju stvari tako. Ako jedna pisma od tri minute može da stvori takvu polemiku, to je genijalno. Da makne politiku sa naslovnih strana, ptičju gripu, kravlje ludilo...super.

Poređenje sa Lepom Brenom je postiglo suprotan efekat:

- Htjeli su me povredit, ali ja mislim da je Lepa Brena super. Stvar ukusa. Ma, ni oni ne misle da Brena nije super, sigurno znaju sve njene pjesme napamet i sigurno ih pjevaju, ali kad ih niko ne vidi.. Kompleksi, ego...užasno, to zna tako pokopati čovjeka. Srame se sami sebe. Imala sam jednu pjesmu "Devojka sa sela" zbog koje su me napadali jer ja sam iz Splita. Ali, uopće nemam taj problem odakle sam, važno je biti čovik, pa ili si dobar ili loš.

Pevačica koja je u međuvremenu postala ozbiljna pozorišna glumica (predstava "Karolina Riječka" i monodrama "Čekajući svog čovika" u režiji Jagoša Markovića) nije prvi put u Beogradu. Dolazila je i ranije (tu joj, uostalom, živi i sedam godina starija sestra Marijana sa porodicom), a jednom je i pevala na manifestaciji u organizaciji TV ''Pink''. Možda su zato i u Hrvatskoj i ovde krenule priče o njenom srpskom poreklu.

S seks, op, op

- Čitam i ja te stvari, ali ja uopće nisam srpskog porekla. Možda su pre nekih petsto godina neki preci pobjegli iz Crne Gore, ali su se tri grane razdvojile. Aljoša Vučković je rođak mog tate i došao je studirati u Split. U Zagorju postoji jedna grana Vučkovića. Od njih je Zdenka Vučković, pjevačica sa kojom nisam u srodstvu. A grana kojoj pripadam je iz Sinja i okoline, ne znam jeste li čuli da su svi alkari Vučkovići? Eto, da rešimo taj misterij. Ovde su mi davali i neke srpske plemićke titule, da sam ja neka princeza od Srbije... Nemam sa tim problema.

Kao ni sa time da li je pesma "Moja štikla" dobra ili loša. Možda čak i autobiografska, kako reče.

Moja štikla

Jer još trava nije nikla tamo gdje je stala moja štikla
(dođi, dođi, dođi, dođi, op op op op, ajde pile moje)
Tika taka oko pola tri, štipnut ćeš me da se ne vidi
Znam ja dobro takve kao ti, đavoli su tvoji kumovi
Zvrc, zvrc, tražit ćeš moj broj, kuc, kuc, kucaj nekoj drugoj
Sojčice divojčice daj obuci čarapice
Jer još trava nije nikla tamo gdje je stala moja štikla
Oj da da oj da da oj da da oj da da oj da da - moja štikla
(šije šete, šije oto, šije nove, šije moja i opet mala
s s s seks, op, op, zvrc, zvrc)
Tika taka oko pola tri, gricnut ćeš me da se ne vidi
Zlatan prsten, tanki brčići, znam ja dobro takve kao ti
Zvrc, zvrc, tražit ćeš moj broj, šic, šic, bježi, ajde drugoj
Sojčice divojčice, daj obuci čarapice
Jer još trava nije nikla tamo gdje je stala moja štikla
Oj da da oj da da oj da da oj da da - moja štikla
(zumba zumba, sijeno, slama, sir, salama, riži, biži, teča, veća, cikla, bikla, Afrika paprika)
(šije šete, šije oto, šije nove, šije moja, ajde ajde)

To je to.

- Inspiraciju za pjesmu sam dobila dok sam držala nećaku u krilu i imala zvečku... "Afrika paprika", logično. Ojhalica u pjesmi je način pjevanja iz okolice Drniša odakle je moj tata, a rera je pjevanje iz okolice Sinja odakle mi je mama - smejući se objašnjava Severina koja kaže da se na izbor za ''Pesmu Evrovizije'' u Hrvatskoj prijavila slučajno. - Prije jedno tri mjeseca mi je Boris Novković došao pokazati predlog za nekakvu pjesmu. Nije me zanimalo, bila sam na koncertnoj turneji, planirali smo i turneju sa ovom monodramom Jagoša Markovića, a onda mi je u jednom trenutku bilo dosadno. Svratila sam do studija, da vidim šta imamo novoga i tako...ideja, ideja, ideja...napravila se pjesma i sad ne mogu igrati predstavu. Hodamo po evrovizijskim takmičenjima, sad idemo u Ukrajinu i na Cipar, a moja frizerka se najviše veseli tome jer ide svuda sa mnom.

Severina je pevačica i glumica, manekenka takođe, ali to ne priznaje:

- Nikada nisam bila manekenka, samo sam posuđivala lice za slovenačku "Rašicu" što je sponzorski ugovor, a "Rašica" je uvijek imala kvalitetne stvari. Ali, nisam manekenka, premala sam za manekenku.

U sedamnaestoj godini je snimila prvi album u Splitu, a odmah potom krenula u Zagreb. Od početka je znala šta želi da bude.

- Imala sam deset godina kada sam bila u tom dječijem društvu KUD "Mozaik" što ga je vodila Lepa Smoje, od Miljenka Smoje žena...znate ono, serija "Velo misto"? Ona me je jako voljela, i danas smo dobre prijateljice. Nagovarali su me da se upišem na Akademiju, ali meni je to bilo užasno dosadno. I u toj amaterskoj predstavi ja sam bila samo zbog pjevanja. Kasnije je tu bio i neki bend: ja sam imala četrnaest godina, a svi drugi po četrdeset. Nikada nisam mislila da će mi to biti profesija. Potom su me sa televizije primetili na snimanju jednog spota. Toliko sam bila brza da me nisu mogli uhvatiti kamerom. To im se dopalo i počela sam voditi jednu muzičku emisiju. Putovanja avionom, rezervisane hotelske sobe...sve mi je bilo novo i uzbudljivo.

A onda je pustila brkove...

Prvi album joj je propao potpuno. U osvit ratova Severina je napustila roditeljski dom u Splitu i krenula u Zagreb. Imala je desetine hitova mada ih naša publika zna tek nekoliko.

- Zato ne mislim da je sada zgodno praviti koncert u Beogradu, možda krajem godine kada se pjesme sa novog albuma zavrte. Mislila sam da ću najpre doći sa monodramom, ali me sada ova ''Evrovizija'' spriječila. Na ljeto ćemo ići na festivale, Dubrovačke ljetnje igre, zvali su sa Festivala pantomime i monodrame u Novom Sadu, ali još se nismo dogovorili.

U Hrvatskoj je bila na žutim stranama i pre pola godine kada se na jednoj modnoj reviji pojavila u muškom odelu i sa brkovima.

- Radili smo plakat za predstavu "Čekajući svog čovika". Zalizali su mi kosu, obukli u odelo i rekla sam da mi još samo brkovi trebaju. Nisam ih mogla skinuti jer bi mi ostalo crvenilo, a morala sam na reviju. Tako sam i otišla i bilo mi je super. Posle su govorili da se ja skrivam od nekoga.

Uvek je bila prva, probijala barijere, prkosila establišmentu - svojim imidžom, pesmama, izjavama, ponašanjem... Posle svakog "skandala" je postajala jača umesto da padne u depresiju. Od koga je nasledila takvu čvrstinu?

- Treće sam i najmlađe djete pa sam se valjda uvijek morala izborit. Stalno sam dobijala stare majice, tenisice. Nisam se ja htjela boriti. Uvijek sam zavidjela ljudima koji se bez pompe migolje kroz život. Od mame sam nasljedila radišnost, mada sam se posljednjih šest mjeseci uljenjila. Sve me je nerviralo, posebno pjevanje, estrada. Kazalište mi je bilo bijeg od tog ludila. A tata, on je onako bio na svoju bandu, od njega sam nasljedila svojeglavost, borbenost. On, recimo, nije volio nogomet, što je bilo neobično. Sada mi se sve više čini da tekst "Moje štikle" ima više veze sa mojim životom. Kao da govori o maloj feministici, feministici-pionirki. U principu, ne volim dosadu i po vokaciji nisam pjevač u stvari. Šta sam, ne znam. Sve osjećam, mogu mnogo...možda sam ja zabavljač?!

Zabavna je i priča kako je dobila neobično ime Severina.

- Tata mi je Sever! Ovako je to bilo. Moj dida je htio davati imena djeci po stranama svijeta. Najstarijem sinu je dao ime Jugo, pa Istok, Zapad, a moj tata Sever, mada se uvijek potpisivao sa Sjever. Kćer Danicu je nazvao po zvjezdi. A baba, koja je bila Splićanka, rekla je da nema šanse da joj se djeca zovu kao neki ridikuli, pa im je svima davala druga imena. Jedini je moj tata ostao Sever. I mene je tako zakačilo dok sestre imaju normalna imena. A na turskom Severina znači "ona koja voli", tako su mi rekli.

Smrdi riba u kolima

O tome kako je započelo prijateljstvo i kakva je bila saradnja sa beogradskim režiserom Jagošem Markovićem kaže:

- Luda i nezaboravna! Upoznali smo se slučajno dok je on spremao pozorišni komad u Istri. Upravnica Kazališta Mani Gotovac me je zamolila da ga prevezem kolima na jednu žurku iz Opatije u Rijeku. Uopće nisam znala ko je on. Meni je riba smrdela u kolima, rekla sam mu da začepi nos, da ću ga prevesti jer nam je usput...Shvatila sam da je režiser, on se setio tog teksta, zvao me je da igram taj lik i stvarno nisam očekivala tako dobre kritike.

U toj monodrami Severina igra šankerku, a ulogu je, kako kaže, posvetila svojoj majci koja je 35 godina bila šankerka u Splitu. O onom kućnom intimnom filmu koji je isplivao u javnost i osvojio celu bivšu Jugoslaviju manje govori:

- Ne bih o tome, to je prošlo...ali imam ja jedan drugi film "Duhovi Sarajeva" koji treba da počne da se prikazuje. Imam i još tri scenarija u ponudi. Kod vas je izašlo ono za treći deo "Mi nismo anđeli", ali još se ništa nismo dogovorili. Raduje me što ću raditi i "Glembajeve" u kazalištu početkom sledeće godine.

Govorila je da joj je Bog pomogao da se izvuče iz svega što je usledilo nakon "porno skandala".

- Ma, svašta sam ja izjavljivala.

Veruja ona u Boga, objašnjava...

- Ali još više u ljude! Ima nas svakakvih. Svi mi kažu da je neverovatno koliko ja umem da u svakom čovjeku pronađem ono najbolje, čak i u onom koga svi smatraju lošim. Uvijek pomislim "pa dobro, možda je imao problema u detinjstvu..." ili tako nešto.

Takva blagost i velikodušnost retko idu uz pojam tipične pop dive. Ni trunke agresivnosti, nadobudnosti.

- Valjda sam se ispucala. Nisam agresivna, možda sam bila u mlađim danima. Znam se naljutit, ali kada se najviše naljutim, onda sam najsmirenija!