Evo, Marija Vicković je konačno i na pozorišnoj sceni ono što ona uistinu jeste. Moderna cura. Žena u vremenu sadašnjem. I tematika nedavno premijerno izvedenog komada "Sudija", u režiji Tatjane Mandić-Rigonat, na sceni "Raša Plaović" Narodnog pozorišta je takva. Aktuelna. Mada su mito i korupcija kod nas vazda prisutne pojave.

Kome mlad čovek može da poveri brigu o velikom nasledstvu, nego prijatelju svog pokojnog oca, uvaženom sudiji. Kad posle izvesnog vremena shvati da ga je ovaj pokrao i pokuša da povrati svoje, niko u gradu neće verovati u njegovu priču. Ljudi listom staju na stranu onoga ko ima moć i novac.

- Jedina koja ga podržava i veruje mu, čak i kad ga proglase ludim, jeste njegova devojka Brita - kaže Marija Vicković. - Ta devojka koju tumačim je zaista hrabra, odlučna i bori se za dečka koga voli. Veoma me privlače tipovi žena kakve sam gledala u filmovima "Blistavi um" i "Modiljani".

U teatru je dosad uglavnom radila klasične tekstove i klasične uloge. Među njima svakako treba spomenuti mnogo hvaljenu glavnu rolu u "Nevjesti od vjetra" Slobodana Šnajdera i u režiji Borisa Miljkovića. Marija je tu majstorski dočarala tragičnu sudbinu hrvatske glumice Geme Boić. Inače, mlada Podgoričanka je, sticajem okolnosti, ušla u istoriju našeg nacionalnog teatra kao najmlađi stalni član.

- Tadašnji upravnik Ljubivoje Tadić je prisustvovao ispitima svog nekadašnjeg profesora Predraga Bajčetića i tu me je zapazio - priča Marija. - Primio je nas troje u stalni radni odnos. Nenada Maričića, Baneta Tomaševića i mene. Sad nam je uprava postavila uslov. Do maja moramo da diplomiramo. I mama me, kad god se čujemo, "pritiska" da što pre okončam studije.

Sad sa kolegom Nenadom Maričićem vredno sprema diplomsku predstavu. Odabrali su Čehovljevog "Galeba".

- Smeta mi taj glupi zakon, slobodno tako napišite, koji ne dozvoljava da diplomiram sa predstavom u režiji profesionalnog reditelja - buni se. - Sve mora da bude samostalan rad, a to oduzima mnogo vremena. Imam mnogo posla u pozorištu i zaista mi je naporno da uskladim sve obaveze.

Majku Ljiljanu, profesorku muzike, nasledila je starija sestra Milica, pijanista, dok će stopama oca Miroslava, poznatog crnogorskog političara, nekadašnjeg gradonačelnika Cetinja i predsednika Liberalne stranke, možda jednog dana krenuti mlađi brat Mirko, sada student Fakulteta političkih nauka. Marija je izabrala glumu. Kako na Cetinju dugo nisu upisivali novu klasu, odlučila je da sreću okuša na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

- Tata je došao sa mnom u Beograd - seća se. - Odseli smo bili u hotelu. Onda smo slučajno sreli novinarku poreklom iz Kotora koja je s tatom ranije pravila intervju. "Kakav hotel? Bićete moji gosti." I otišli smo kod nje u Višnjičku banju. Ispala je k'o majka Tereza. Već tada mi se, dok sam polagala prijemni ispit, smučilo vozikanje gradskim autobusima. Od Višnjičke banje do Akademije sam menjala dva prevoza. Zarekla sam se da ću, kad počnem da radim, štedeti pare i kupiti kola.

Od zarade u filmovima "Pogled s Ajfelovog tornja" i "Krojačeva tajna", kao i TV serije "M(j)ešoviti brak", zaista je uspela da izdvoji deo novca za polaganje vozačkog ispita i da kupi automobil.

Politika je, kaže, mnogo ne zanima. Naročito sada, kad njenog oca više nema.

- Dok je tata bio živ, u našoj kući se mnogo pričalo o politici - kaže. - Njemu politika ništa dobro nije donela. Politikom treba da se bave proračunati ljudi, operisani od emocija, a moj tata je bio emotivac.

Priča i kako su članovi njene porodice, gde god da je gledaju, u pozorišnoj predstavi, na filmu ili televiziji, pristrasni.

- Svuda sam im genijalna - smeje se.

Smatra i da se uloge ne dobijaju spletom srećnih okolnosti. Sve počinje od talenta.

- Ako na sceni nemate harizmu, onda ništa niste uradili.

Zarad dobre filmske uloge bi bila u stanju da promeni sve, osim da odseče kosu.

- U pozorištu trenutno igram u pet predstava i za svaku mi je potrebna duga kosa - ističe Marija Vicković. - Šišanjem na kratko bih izgubila bar četiri uloge. Oduvek sam imala dugu kosu, sem kad me je mama jednom ošišala na paž frizuru. Izgledalo je kao da sam šerpu stavila na glavu. Volim dugu kosu i čuveni mjuzikl "Kosa" u kojem se kaže: "Nećemo se nikad ošišati."

Sviđa joj se moć transformacije Džulijen Mur i mačizam Endija Garsije. Posle prošlogodišnjeg učešća na pozorišnom festivalu u Bogoti, s predstavom "Galeb", u režiji Paola Mađelija, "otkinula" je na Kolumbiju. Volela bi da vidi i Argentinu i Španiju.

Toliko o glumi i ulogama. A šta je sa emotivnim životom? O tome mlada glumica kaže:

- Nisam za površne i kratke veze. Muškarac koji je sa mnom mora da ima strpljenja za sve moje hirove i da ih prima sa humorom. Nema svako strpljenja za glumicu.