MARIJA KARAN O ŽIVOTNIM IZAZOVIMA
Zagrizeš jabuku i uhvatiš ptičicu
Desanka Maksimović je odvela ka glumi gde je upoznala porodicu Trifunović i uspela da pametnim izborom, uz malo sreće, postigne karijeru za divljenje. Priznaje da je nestašna i da je njena ljubavna priča "kompletna"
 |
Senzacija gladni čitaoci sada očekuju spisak zgodnih muškaraca a u stvari, dobiće jednu američku dizajnerku (Donu Karan) i dva domaća pevača - Sašku Karan i Gorana Karana. Dakle, naša gospođica Karan je jedinstvena! U mnogo čemu jeste, ali nikako po prezimenu pa čak ni po imenu i prezimenu zajedno!
- Moji su iz Gornjeg Lapca u Lici a ja znam za još nekoliko Marija Karan koje žive u Beogradu. Sa dve sam išla u školu, sa jednom na fakultet a i moja sestra od strica je Marija Karan. Takvi su ti običaji u Lici.
Sa uzbuđenjem priča o predstavi "Brod lutaka" koju sprema za Jugoslovensko Dramsko Pozorište:
- Pet godina čekam na ovu priliku, da radim sa Slobodanom Unkovskim koga toliko poštujem da se svako čekanje isplati. Ja sam tu Velika Sestra a do premijere u junu ko zna šta ću sve biti...
Ostaje zagonetna Marija koja nije čak sigurna kako bi nam najbolje objasnila o čemu se radi u tom spektaklu sa dvadeset i nešto glumaca od kojih su u glavnim ulogama - svi!
- Recimo...šta bi bilo da...Snežana nije zagrizla jabuku i...da lovac nije uhvatio ptičicu!
Grešna Marija
Marija je definitivno zagrizla glumu i sa čudnom, naizmeničnom strujom u brzini misli, rečenica koje izgovara, otvara nam se u potpunosti dok govori o svojim uzbudljivim filmskim ulogama. Zamislite sebe da se pojavite u nečemu što se zove "Antihristi", da ste deo jednog biblijskog greha a da ste opet Sančo Pansa...Ma, Sančo, ali ženski, koji prati svog Don Kihota, ali taj Sančo je, onako muškobanjast i - nije gej...Ludilo?
- Pravo zadovoljstvo - uverava nas Marija. - Tako nešto nikada nisam iskusila. Posle mog prvog filma "Kad porastem biću kengur", koji je već postao kultni, ovaj će najviše uzburkati javnost. Srećna sam što sam bila deo tog posla oko koga su se otimali svi naši glumci.
A taj čudni Sančo Pansa...
- On, to jest ja, u stvari je kikbokser, provodi vreme u teretani i nije samo pratilac Don Kihota, koga igra Miloš Timotijević, već je i zaljubljena u njega. I sama je sportista jer misli da će je muškarci lakše primetiti ako im bude sličnija, što je pogrešno. Učila sam da udaram u te vreće sa peskom zbog uloge.
 |
- Hrani ga, briše mu znoj sa čela, broji mu sklekove...
"Antihristi" je film sastavljen iz sedam priča posvećenih istom broju grehova. Karan za sebe kaže da je "verujuća osoba, ne i sujeverna", da često sarađuje sa Srpskom pravoslavnom crkvom na poduhvatima kao što su otvaranje manastira Žitomislići u Hercegovini ili snimanje uskršnje pesme i spota.
- Mislim da bi bilo prelepo da mogu da pevam u crkvenom horu, kada bih imala vremena za to.
Verujemo da Marija lepo peva kao što recituje jer, na neki način, recitovanje je odvelo glumi.
- Spremala sam se u sedmom razredu osnovne škole za gradsko takmičenje u recitovanju, sa pesmom Desanke Maksimović "Neko se seća detinjstva". Dok sam vežbala, na probama sam osetila neki drugačiji život, ne umem da objasnim. Tada je gluma postala moja skrivena želja, san koji sam ostvarila posle trećeg razreda gimnazije kada sam ušla među tri najbolja recitatora u Srbiji. Posle toga sam skupila hrbrost da roditeljima kažem za svoju odluku da upišem glumu. Mada je možda za moju karijeru bila presudnija pesma "Moj otac tramvaj vozi na jednoj nozi" za koju sam u petom razredu dobila peticu i to jedina u razredu. Pre toga sam uvek mislila da me ta profesorka ne podnosi i baš sam se čudila toj jedinoj petici u celom razredu.
Već tada je osetila da je u umetnosti privlači magija, "mogućnost da istražuješ sebe, da ispoljavaš svoju maštu, da večno ostaneš mlad i da se ponovo rodiš kroz svaku novu ulogu i svako novo iskustvo".
- To je najlepši način da jednog dana čovek sazri.
O tim stvarima Marija ozbiljno razmišlja. Možda i previše za svoje 24 godine.
- Uticaj porodice - kaže. - Nisam nikada bila starmala, ali se nikada nisam družila sa svojom generacijom. Imam starijeg brata i uvek mi je bilo zanimljivije da budem okružena njegovim društvom. Ne znam, možda sam kao devojčica pomalo bila snob.
Rano je prošla kroz period plakanja, svađa i sukoba sa roditeljima zbog izbora profesije. Oni su mislili da će im mezimica biti lekar. I danas ponekad zaplače.
- Kada sam umorna ili bespomoćna, uglavnom. Stalno razmišljam o svemu što mi se događa. Nisam sigurna, ali je možda lakše nekim "ograničenim" ljudima koji ne razmišljaju toliko... Zbog izgubljene uloge nisam plakala, realna sam, znam da čovek uvek mora da bude zahvalan i na onome što ima, da bude skroman i u sreći i u nesreći. Bolesno ambiciozni ljudi - to je najteži usud za svakoga. Ovaj posao koliko može da vas uzdigne toliko može i da vam oduzme. Ponekad sve u jednom danu.
U toj svojoj kratkoj, ali stopostotno uspešnoj karijeri u kojoj za sada nije imala padove već samo trijumfe (uključujući i pozorišnu predstavu "Diplomac"). Marija je naučila neke važne lekcije:
- Ako ne čuvaš sebe, niko te neće sačuvati!
I:
- Treba pokazati da ti je stalo do uspeha zajedničkog rada ali i da zauzvrat i ti očekuješ pažnju od saradnika.
Znam Banetovu devojku
Više slučaj nego intuicija doveli su Mariju u neobičnu situaciju: da igra sa svim glumcima iz porodice Trifunović! Sa Sergejom u "Kenguru", sa Branislavom u "Jesen stiže..." i sa njihovim ocem Tomislavom u "Antihristima". Već su pravi porodični prijatelji. Kakva su braća a kakav im je tata?
- I Sergej i Bane su zaljubljeni u glumu ali poseduju različite energije i poglede na život. Bane je zreliji a Sergej nestašniji. Za Baneta bi se moglo reći "Život - to sam ja" a za Sergeja - "Život? Gde je? Evo stižem"!
Ko više liči na tatu?
- Pa...obojica su više na mamu...Jao sad ću za ovo od nje da dobijem ištrikani džemper a tata više neće hteti da igra sa mnom!
A sad još da upozna Banetovu devojku, tv-voditeljku Bojanu Nikolić?
- Bokicu znam još od obdaništa kad smo zajedno gledale Popaja i njegovog sestrića Kiću.
U to vreme je, uverava nas Marija, bila i sama možda malo nestašno ali nikad bezobrazno dete. Taman posla da liči na onu malu zlobnicu koju je igrala u seriji "Ljubav, navika, panika".
- Za razliku od Vere i Miće u seriji, koje igraju Seka Sablić i Nikola Simić, moji roditelji su uvek bili tu za svoju decu. Svakog trenutka. Ne bih imala ništa protiv da tako neka luda porodica kao iz serije živi u mojoj zgradi, ali kada bih imala takvu decu, ne da bi pao šamar nego i šamar i objašnjenje i dva, tri dana predavanja. Ali i to treba u pravo vreme a ne kad bude kasno.
Posle nekoliko godina glumačkog života, Marija Karan zadovoljno sređuje utiske kada se pomene uspeh, novac, slava:
- Imala sam sreće ali sam umela i da izaberem prave uloge. Bogata sam iskustvom, prepoznaju me na ulici, to vidim, puno gradova sam obišla zahvaljujući poslu. Nikada nisam očekivala da ću biti milijarder jer nisam ni mislila da glumci u pozorištu mogu da zarađuju više od advokata, lekara...Jedino mogu da kažem da sam srećna što sam od svog novca, u ovim godinama mogla sebi da kupim automobil.
Poznata, talentovana, lepa...udvarača sigurno ima napretek. Kakvo udvaranje joj najviše prija?
- Najšarmantnije je bilo ono najjednostavnije.
Što znači...
- Za početak, on nije znao ko sam ja i zato je sve bilo drugačije: na početku smo bili isti.
Dečko koga sada voli je...
- Kompletan!
Svoj rođendan 29. aprila će proslaviti u društvu baš tog "gospodina savršenog"... Pardon - kompletnog!
