Put do kineske nove stvarnosti definitivno nije popločan samo dobrim namerama, niti se predstava o probuđenom zmaju može svesti samo u kontekst onoga što podrazumeva opšteprihvaćena poštapalica da Kina definitivno preuzima privrednu palicu i lidersku poziciju u porodici svetskih država.

Namere su već pretočene u dela, impozantna čak i narodu koji je navikao da neguje čuda i mitove kroz 7.000 godina dugu tradiciju, ali kineski stvaralački i kreativni duh prekrio je ogromno prostranstvo čiji svaki santimetar stvara jedan veliki mozaik s namerom da se dokaže kako se život odvija u koncentričnim krugovima od kojih je u vekovnim epohama jednim narodima dobro, drugima loše.

Evropskom prosečnom konzumentu kineske nove stvarnosti nije jasno kako je moguće za tako kratko vreme preći toliko značajnih prepreka na iscrpljujućem putu od nerazvijene do zemlje koja sve jasnije pokazuje da proročanstvo Mišela Nostradamusa iz 15. veka da će žuta rasa postati dominantna nije obična vidovnjačka fikcija.

Uostalom, u Kini se sve dešava između jina i janga (dobro-loše, vruće-hladno, staro-novo, dan-noć, ravnoteža organizma) i ko makar površno razume ovu igru suprotnosti, može da oseti zašto kineski čovek na početku trećeg milenijuma ruši sve predrasude, otvarajući seriju pitanja koja zadiru i u samu srž čovekovog postojanja i potencijala.

Uspostavljajući ravnotežu između svakodnevnih suprotnosti, kineski narod je stigao do novog kvaliteta potvrđujući tako teoriju Hegela da samo borba suprotnosti donosi novi kvalitet.

I kao da je veliki tvorac Tao, svima ugradio duhovnu moć, da sve ne mora da se oseti, ali da je to što se oseća u svakom od njih. U tom ritmu pulsira danas gotovo ceo kineski narod.

Put Tao filozofije, proveravan kroz više hiljada godina, dokazao je na novom kineskom čudu da se "sve vraća na početak". Taj veliki put najdublje filozofije sa hiljadu godina zakašnjenja od kineskih filozofskih mudraca preuzeli su Japanci, izgrađujući Zen filozofiju, na kojoj su stvorili privredni prosperitet. No, današnja Kina je neuporediva sa bilo čim, jer, zapravo, u igri sa sopstvenim pravilima igra utakmicu sa sobom...

Između neba i zemlje, mitova i onoga što se naziva novo ekonomsko čudo, odigrava se dinamična priča o neverovatnim kontrastima, teško prihavtljivim i razumljivim i kineskom čoveku, a kamoli ljudima na kratkom proputovanju kroz sudar svetova koji se po kineksim gradovima odvija u višemilionskom harmoničnom ritmu.

Kao da iza kulisa i loža nove kineske svakodnevice stoje nevidljivi režiseri i dirigenti, sa unapred pripremljenim scenarijima za gotovo i poslednju sitnicu neophodnu da posle višedecenijskog života iza zavese život običnog kineskog čoveka dobije novi sadržaj, vrednost i značaj.

Banka kao simbol moći

Iako čovek sebi dodeli veliku slobodu da mašta šta bi u redu poteza jedna tako velika i dugo godina izolovana zemlja mogla sve da uradi, veoma brzo ostajete bez takve mogućnosti. Jednostavno, u Kini se stvara i radi sve što normalan čovek može da zamisli!

I nije više zaista važno da li je mačka crna ili bela, već kako lovi miševe, što je osnovno geslo Deng Sjaopinga, pokretača i ideologa kineskih privrednih reformi. U Kini, i na prvi pogled je to jasno, miševi odavno ne vode kolo, no fenomen privrednog buma u zemlji u kojoj paralelno funkcionišu dva sistema, dva tržišta, dve ideologije postoji samo jedan cilj: da Kina postane najmoćnija zemlja sveta.

Zmaj je, kažu Kinezi, suviše dugo spavao. Sada je odlučio da pokaže snagu i moć...

Kreatori kineske poslovne politike razumeli su do kraja staru mudrost predaka da se čovek nikada ne spotiče o planinu, već gubi siguran korak zbog nemogućnosti da se na putu izazova najbezbolnije preskoče kamenčići. Kina preskače kompletne svetske masive, no na tom putu izazova ne pravi greške ni u najmanjim proračunima. Geometrijskom preciznošću, poput šestara pripremljenog da obuhvati ceo krug, kineski model postaje fenomen, kako za ekonomiste na mikro i makroplanu, tako i za sve istraživače potpuno novih društvenih i socijalnih pojava.

Nema šta kineske vredne ruke ne mogu da naprave

Prvi utisak, odmah po sletanju na impozantni šangajski aerodrom, dovoljno upečatljivo kazuje da je Kina odbacila tradicionalistički koncept izgradnje dajući prednost hipermodernim arhitektonskim rešenjima. Projektanti šangajskog aerodroma kao da su imali nameru da svakom posetiocu odmah stave do znanja da kineski rast simbolizuje visok let, nebu pod oblake. Krov aerodroma, svetloplave boje, pokriva nekoliko desetina hiljada kvadratnih metara, ali osim velike gužve na domaćim linijama, stvorene zbog stroge i striktne kontrole, nema uobičajene aerodromske atmosfere. Na inostranim terminalima kontrola putnika i prtljaga teče strpljivo ali i dovoljno brzo da odmah primetite da je ophođenje službenika prema posetiocima najmnogoljudnije zemlje na planeti u tipično kineskom stilu, sa onim obaveznim osmehom na licu. Da sve izgleda nekako "svemirski", neobično i drugačije od mnogobrojnih svetskih aerodroma, pobrinuli su se arhitekti stavljajući u prvi plan raskošne mermerne ploče, u kojima se putnici ogledaju kao da ispred sebe imaju ogledala. Unutrašnjost aerodroma, ulickana i bleštava, prenela se i na okolinu sa desetak veštački napravljenih vodenih površina, nalik malim jezerima, i neverovatno razvijenom mrežom mikrosaobraćajnica, pomoću kojih se lako i brzo stiže u centar aerodromske zgrade.

- Šangajski aerodrom u velikoj meri simbolizuje novi koncept razvoja Kine, i jasno pokazuje pravac kretanja naše zemlje - s očiglednim ponosom i zadovoljstvom konstatuje naš prevodilac koji je zbog komplikovanog imena i prezimena od naše male ekspedicije dobio nadimak Hari Poter.

Panorama Šangaja: na desetine oblakodera svakodnevno izranjaju i potpuno menjaju kolorit i panoramu grada

Bez obzira na utisak koji smo nedvosmisleno stekli da naš prevodilac Hari nije ovlašćen da baš o svim temama otvoreno razgovara (moram da pitam lidera, često je govorio tokom obilaska šangajske provincije), odmah po ulasku u službeni autobus primetili smo neverovatnu radost i ponos što se Njujork istoka razvio do razmera od kojih zastaje dah. Nije ovde reč samo o pukoj izgradnji više hiljada supermodernih oblakodera (ima ih za sada preko četiri hiljade, saopštava Hari), već i zbog fakta da novi Šangaj personalizuje luksuz i raskoš, decenijama zaboravljen i zabranjen kineskom čoveku.

Luksuz dalekog Orijenta tako se oslikava na svakom koraku, od prostranih ulica, a sve što uočavate tokom razgledanja grada kao da potvrđuje da su Kinezi počeli da primenjuju staru Konfučijevu mudrost da je bolje i najbleđe mastilo, od najboljeg pamćenja. Kinezi pamte, uživaju u tradiciji, ali i u rušenju svega što ih podseća na dane siromaštva, izolacije i malih zahteva prema sebi i drugima.

Dakle, Kinezi uvažavaju i poštuju sećanja, ali su odlučili da put u špic svetske moći ne traje samo na onome što su stvarali vekovima ljubomorno čuvajući samo za sebe.

- I put od hiljadu kilometara počinje prvim korakom, ali je među Kinezima opšti utisak da smo mi već prešli najtežu etapu, iako je mnogima izgledalo da je takva misija nemoguća. Kad vidite koliko je dizalica, kranova, građevinske tehnike raspoređeno duž zemlje, brzo postaje jasno zašto Kina doživljava toliku privrednu ekspanziju - objašnjava na veoma dobrom engleskom jeziku naš prevodilac.

I zaista, nešto kasnije, vozeći se kroz dubinu šangajske provincije, uverili smo se da je Kina najveće svetsko gradilište. Samo u šangajskoj provinciji ima više građevinske operative nego u celoj Evropi, tvrde dobro upućeni investitori iz svih krajeva sveta, koji pokušavaju da ostvare dominaciju u velikoj, konkurentskoj, poslovnoj utakmici na kineskom nezasitom tržištu. Investicioni ciklusi ređaju se kao na traci, a prema izveštajima finansijskih eksperata ukupni aktivirani kapital u kinesko privredno čudo dostigao je više od 200 milijardi dolara. Onda zaista nije nikakvo čudo što gotovo preko noći niču nove putne deonice, hoteli, poslovni centri, što je industrijski rast proizvodnje dostigao stopu od koje se dobija nesvestica i u najrazvijenijim zemljama sveta.