Uživanje u prelepom prolećnom danu pomalo su kvarile dosadne "mace" koje su padale sa okolnog drveća, dok sam sa Snežanom Nikšić, udovicom glumca Ljube Tadića, u "Maderi" tražila sto za kojim će se osvrnuti na više od dvadeset godina provedenih sa njim. I sedosmo za jedan iznad koga nas je, sa slike, umornim pogledom pratio čuveni glumac. A te slike, koje je Snežana poklonila upravi jedne od najčuvenijih "kafana" u Beogradu, stoje okačene nad nekoliko stolova za kojima je Ljuba najčešće bivao, i podsećaju na vreme velikih glumaca, boema i umetnika kojima je na pijedestalu uvek bio posao kojim se bave. Ako je istina ona narodna da je "žena stub kuće", Snežana Nikšić bila je "potporni zid" ne samo kuće već i dužeg perioda Ljubinog života i karijere. U vreme kada je Ljuba kao gimnazijalac stupio na pozorišnu scenu, Snežana je imala nešto više od godinu dana, "ceo život" su se voleli i čekali jedno na drugo, da bi on osamdesete godine, posle dva neuspela braka, smogao hrabrosti da joj "naredi" da se uda za njega. Nakon mnogo godina medijske "otuđenosti" Snežana Nikšić, glumica i udovica pokojnog Ljube Tadića, izašla je u javnost sa svojom životnom pričom.

- Izbegavala sam da govorim za novine i da se fotografišem po svaku cenu, ali kada sam čula da je u pitanju "Ilustrovana Politika'', pristala sam da dam intervju. Razlog je što sam na neki način sentimentalno vezana za vaš list, jer su to novine koje su prvi put objavile moju fotografiju. Dakle, moja prva fotografija, kada sam imala samo devetnaest godina, bila je na naslovnoj strani "Ilustrovane''. Bila je to slika iz predstave "Demoni" Džona Vajtinga u režiji profesora Predraga Bajčetića, koju ja negde i dan-danas čuvam, i veoma mi je draga iako je slikana pre mnogo, mnogo godina, još u prošlom veku.

Ipak, "Demoni" nisu prva Snežanina predstava jer je pre nje, još kao student prve godine akademije, u osamnaestoj godini, glumila u predstavi "Krotka" Dostojevskog.

- Istina je, bila sam student prve godine akademije kada su me pozvali tadašnji upravnik Miroslav Belović i umetnički direktor Jovan Ćirilov i ponudili mi stalni angažman, što sam ja, naravno, prihvatila i jedna od uloga bila je i "Krotka" Dostojevskog sa Slavkom Simićem.

Prvi pozorišni angažman Snežane Nikšić bio je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, u već pomenutoj predstavi "Demoni", u kojoj je igrala upravo sa Ljubom.

- Znate, Jugoslovensko dramsko pozorište ima veliku i bogatu tradiciju, sjajnog repertoara, velikih glumaca i velikih reditelja. Na toj slavi, čini mi se, i dan-danas počiva to pozorište. Kada sam ja došla 1963. godine, sticajem prilika, dugo, dugo pre mene nisu bili angažovani neki novi mladi glumci. Tako da sam ja bila jedina mlada glumica, a ispred mene, recimo, jedna generacija starija bar desetak godina. Ušla sam u kolektiv koji je bio vrcav od velikih imena i talenata. To su bila najveća imena našeg glumišta poput Milivoja Živanovića, Marije Crnobori, Jovana Milićevića, Ljubiše Jovanovića, Mire Stupice, Mije Aleksića, Branka Pleše, Steve Žigona, Olgice Spiridonović. Ljuba Tadić je došao iste godine kad i ja, on prvak, a ja početnik. Prvi put smo igrali zajedno u "Demonima", a posle u predstavi "Na rubu pameti" Miroslava Krleže.

Uzor Mira Stupica

Sa Ljubom mi je život bio potpuno ispunjen

O starijim kolegama Snežana Nikšić govori sa mnogo sete u glasu i naglašava da je od njih mnogo naučila.

- Ti divni glumci, a pre svega ljudi, mnogo su mi pomagali jer sam paralelno radila i studirala, tako da sam imala vrlo buran period života. A onda su polako počeli angažmani na filmu, pa na televiziji. Postojala je u tom pozorištu disciplina koja je zavedena još pri osnivanju, bio je to jedan visoko profesionalni teatar.

Uz zeta, pokojnog glumca Severina Bijelića i sestru Bogoslavu, Snežana Nikšić je stekla prva glumačka iskustva.

- Kao dete visila sam stalno u Narodnom pozorištu, zato što su tamo bili glumci moja sestra Bogoslava i zet Severin Bijelić. Ali kada smo polagali prijemni ispit na akademiji, pored monologa i svega ostalog što se polaže, bio je i pismeni zadatak koji je rađen u zgradi Filozofskog fakulteta. Sećam se da je tema bila "Zašto hoću da budem glumica". Napisala sam tada tekst o Miri Stupici kao mom glumačkom uzoru. I dan-danas je beskrajno volim i cenim, jer je ona velika glumica.

Našoj sagovornici u dugogodišnjoj glumačkoj karijeri partnerka je bila i glumica veka Mira Stupica o kojoj Snežana priča sa pijetetom dok se, često prekidana pozdravljanjem sa poznanicima u "Maderi", priseća snimanja čuvene serije "Kika Bibić".

- Saradnja je bila spontana, jer Mira pleni šarmom i privatno. Snimale smo i neke filmove zajedno. Serija "Kika Bibić" došla je mnogo godina kasnije, kad je moj prvi suprug Vuk Babić režirao tu emisiju koja se u stvari zvala "TV bukvar". On je angažovao Miru Stupicu, pored velikih glumačkih imena kao što su Olivera Marković, Branko Pleša, Severin Bijelić, Gidra Bojanić, Gojko Šantić. Snimanje je bilo vrlo zanimljivo i predstavlja dragoceno iskustvo za mene. Serija je bila izuzetno popularna i vidim da je i dan-danas repriziraju, a Mira je bila veličanstvena. "Kika Bibić" je rađena za obrazovni program i mislim da je doprinela opismenjavanju mnogih i ne bi bilo loše da se reprizira, jer koliko znam i danas ima mnogo nepismenih u našoj državi. Osamdesetih godina prošloga veka Snežana je bila jedan od osnivača "Art filma" produkcijske kuće iz čije radionice je izašao, kao debitanstki, film "Majstori, majstori" za koji se ispostavilo da je bio pun pogodak jer je ušao u anale jugoslovenske kinematografije.

Ljubav između Snežane Nikšić i Ljube Tadića rodila se nakon sedamnaest godina druženja, a kako sama glumica priznaje, svoga pokojnog supruga volela je "ceo život".

Zajedno oduvek

- Započeli smo druženje te godine kada smo došli u Jugoslovensko dramsko pozorište, bili smo kolege, a kasnije i prijatelji. Moj tadašnji suprug Vuk Babić bio je, takođe, veliki prijatelj i poštovalac Ljube Tadića. Družili smo se, znala sam sve njegove privatne probleme i nedaće, njegove ženidbe, razvode... I prosto ne znam, ja sam Ljubu oduvek volela, a on je kasnije u jednom intervjuu na pitanje od kada se mi poznajemo izjavio: "Mislim da ja nju poznajem od kada sam se rodio." Dakle, i ja sam imala slično osećanje prema njemu. Ne bih znala da odredim kog trenutka se rodila ljubav među nama, mi smo se znali jako dugo, ali smo zaista bili samo prijatelji i nisam ni razmišljala da bih mogla sa njim da živim. Iznenada, posle sedamnaest godina druženja, on se izjasnio, veoma čudno.

To što je Snežani bilo čudno, velikanu srpskog glumišta bilo je, u krajnju ruku, svojstveno. Zaprosio ju je na "poslovnom sastanku".

- Baš u ovu "Maderu" pozvao me je na poslovni sastanak, na koji sam, naravno, došla. U stvari, prevario me je. Kakav poslovni sastanak?! - smeje se Snežana dok se priseća jednog od najlepših trenutaka u životu, i sa neskrivenim ponosom voljene žene nastavlja priču: - Kada sam ušla, on je sedeo za stolom i na moje pitanje zašto me je pozvao, rekao je: "Imam nešto važno da ti kažem." Ponovo sam ga upitala šta je to tako važno, na šta je on ne trepnuvši odgovorio: "Znaš, ja sam razmišljao, ti moraš da se udaš za mene!" Za mene je to bio šok jer sam znala za njegove zdravstvene probleme, za neke druge probleme, prosto, sve sam znala o njemu. Bila sam veoma zbunjena i pobegla sam od tog stola. Onda je on trčao za mnom, nastavio je da me zivka i to je trajalo nekoliko meseci, dok sam ja bežala misleći da se sa njim nešto čudno dešava. Vremenom sam shvatila da on to iskreno govori. E, sad, ja sam njega oduvek volela, jer mislim da nije bilo čoveka koji ga ne voli. Bio je čovek za voljenje, jedno divno i drago biće koje uvek iskreno govori i misli. Naša ljubav je bila zaista velika i iskrena, i trajala je do kraja njegovog života.

Govoreći o životu sa Ljubom, nisam mogla a da je ne upitam koliko joj je pomoglo, i koliko odmoglo to što je bila njegova supruga. Na to pitanje Snežana je odgovorila veoma iskreno:

- Ako govorimo o mojoj karijeri, ja sam napravila veliki rez onoga trnutka kada sam rodila kćerku 1973. godine. Posvetila sam se detetu jer sam smatrala da te dve stvari ne mogu da idu zajedno. Ne može se spojiti materinstvo i trka za poslom. Mislim i dan danas da sam bila u pravu i nije mi zbog toga nikada bilo žao. A onda, posle šest, sedam godina, kada sam zaželela da se vratim poslu i da radim, u moj život je ušao Ljuba. On je naš život zamišljao i kao zajednički glumački rad. Osnovali smo prvo privatno pozorište koje se zvalo "Magaza" u Knez-Mihailovoj ulici. Nažalost, nakon nekoliko godina ono je ugašeno, jer su srušili tu zgradu. Nedavno sam prošla tuda i videla da ništa nisu napravili od tog, nekadašnjeg, divnog prostora već su napravili parking. "Magaza" je osnovana 1983, a srušena je 1987, a moglo je, da je bilo pameti, danas da bude jedno atraktivno kulturno stecište, kakvim smo ga mi zamišljali. Na- žalost, takve su kod nas političke bravure.

U sledećem broju:
Sujeta velikog glumca