Dejan Stanković danas pomaže drugima da se oslobode kocke

Dejan Stanković, vlasnik Centra za promociju kreativnosti "Inspiracija" iz Novog Sada, za trideset šest godina proživeo je, kaže, sve. Doživeo je katarzu sreće, ali i dodirnuo ivicu očaja. Lutao paklom tražeći izlaz i često mislio na smrt kao jedino rešenje svega. Jer, Dejan Stanković je bio patološki kockar.

Dok govori, u njegovom glasu nema nikakvih vidljivih tragova te bolesti, za koju mnogi kažu da je neizlečiva, a on je, ipak, uspeo da je pobedi. I tu borbu, da se spase iz paklenog lavirinta, opisao u kratkom romanu "Ulog".

Njegova priča je istinita i potresna.

- Uostalom, dođite. Ispričaću vam kako sam pobedio kockara u sebi.

Sve počinje naivno

U Novom Sadu paklena vrućina. Sedimo pored reke. Dejan kaže da voli vodu. Smiruje ga i podseća koliko je vredan ljudski život.

- Istina je - govori smireno, bez ikakvog snebivanja i stida. - Bio sam kockar. I danas mi ta reč teško izlazi iz usta. Mnogo je vremena moralo da protekne da mogu mirno da je izgovorim.

Pored njega je supruga Snežana. Ćuti i sluša Dejanovu, ispovest, mada je zna do detalja. Jer je i ona bila žrtva. I ona je s njim preživljavala razaranje porodice, dok se kocka, kao neki jezivi tornado, nekontrolisano poigravala njihovim životima.

- Danas se borim protiv kocke - kaže Dejan. - Zovu me ljudi iz svih krajeva, otkako su na televiziji videli kako sam govorio o tome. Zovu i naš Centar za poromociju kreativnosti. Zovu usred noći. Zovu u zoru. Prepoznajem im očaj i rešenost u glasu. Kažu: sada idem da se ubijem. Ja ih onda odvraćam. Pitam ih: je l' voliš da gubiš? Ako se ubiješ, ti si gubitnik. Bori se da dobiješ. Mnogi me zovu i traže savet i lek. A čarobna šifra ili tableta za prestanak kocke ne postoje. Čovek sam mora da se s njom suoči i pobedi je.

Dejan je punih petnaest godina živeo u pravom kockarskom bunilu.

- Sve počne naivno - priča bez gorčine. - Prvo dobiješ, pa malo gubiš, pa se vadiš, pa počnu pozajmice. Pa opet gubiš. Računaš: krenuće te. A ne kreće. Dug raste. Ti se opet zadužuješ da vratiš prvi dug. Onda se zadužuješ za drugi dug, pa za treći...

Rešenja nema

Vraćeno poverenje: sa suprugom Snežanom

Polako odlaziš iz sveta prijatelja i normalnih ljudi i ulaziš u svet zelenaša, kriminalaca koji pozajmljuju novac, u svet poroka bez nade u povratak. Ja sam bio dužan dvadeset tri hiljade evra, bez šanse da taj novac vratim, istekli su bili svi rokovi, brojao sam poslednje sate života, svi putevi zatvoreni, a ja čak nemam ni snage da se ubijem. Bio sam sam na svetu. Ponižen i već prežaljen. A živ! Bio sam na smrt bolestan. Jer, kocka je bolest. Kao i svaka druga, ali vrlo specifična. Ništa mi, u tom času, nije vredelo što sam znao da mora postojati i rešenje za kocku, jer ne verujem u nerešive probleme. Za mene ga tada nije bilo. Nije mi vredelo ni što sam član Mense, sa IŰ 156, niti mi je zbog toga bilo lakše. Rešenja nema. Kad zaškripe gume pred kućom mislim: evo idu da me overe.

Odjednom prekide priču i upita:

- Znate li šta je to kocka? To je lavirint sastavljen od puno malih lavirinata. Gotovo je nemoguće pronaći izlaz. Lakše je pronaći ulaz u neki novi lavirint. I tako jednostavno i neprimetno nestaješ. Nema te! I tek tada shvataš da si uložio život. A život je prevelik ulog za ma koju igru. Eto, to je kockar.

Nakašlja se i nastavi:

- Ispričaću vam jedan detalj iz tog mog kockarskog života koji je presudno uticao da se osvestim i nađem put iz lavirinta u koji sam zalutao.

Hitac u zoru

Kao da želi da pročisti grlo, popi još jedan gutljaj soka. Snežana ne diže pogled sa stola. Ona zna šta će Dejan sada da kaže.

- Otišao sam na rulet - nastavi on - jer sam morao da vratim veliku sumu. Ako ne dobijem, mrtav sam. Za mene je to bila igra za život. Za tim ruletom je bio jedan direktor u firmiranom odelu, jedan Ciganin, sa debelim zlatnim lancem oko vrata, sa ženom, i ja. Ciga je gubio i stalno od žene tražio pare. Često su se svađali. Ja sam igrao u mestu, malo dobijao, malo gubio, a direktor je stalno igrao na broj tri. I gubio. Najzad je dobio. A onda je počeo da igra na broj dva. Kada je ubrzo izašla i dvojka, sve je počeo da stavlja na jedinicu. Kada smo otišli da popijemo kafu, i da se malo osvežimo, rekao sam mu da ne razumem taj sistem igre. Sećam se, bilo je 3.15, ujutru. Tešio sam ga. Do pet će valjda izaći i jedinica. On se nasmejao i rekao mi da on igra da ne bi dobio. I ispričao mi o sebi da je bio uspešan kockar četvrt veka, da je na kocki stekao i kuću i vikendicu i sve, ali je izgubio porodicu. Ostao je sam. I dodao: "Danas mi je rođendan. Ja noćas igram igru sa svojom sudbinom. Moj život je bukvalno u rukama ruleta. Igram na brojeve tri, dva i jedan. Ja tako odbrojavam. Noćas je preostala još samo jedinica. Ako ona izađe do pet, ubiću se. Prošle godine, na isti ovaj dan, sudbina me je poštedela. Ako i ove noći ne izađe, igraću istu igru dogodine, na istom mestu i u isto vreme. Meni je svejedno. Neka mi kuglica odredi subinu, jer sem kocke ništa do čega mi je bilo stalo, više nemam." A onda me je pogledao i ozbiljno rekao: "Vama savetujem, još ste mladi, idite odavde! Kažem vam otvoreno. Vi još imate vremena. Da su mi samo vaše godine i ono što sad znam." Bio sam bez reči. Pružio mi je ruku, kao da se pozdravljamo i vratio se za sto. Igra se nastavila. U poslednjem okretanju je izašla jedinica. Ja sam bio izgubio sve, a direktor je dobio. Okrenuo se prema meni, gurnuo mi sve svoje žetone i rekao: "Mladiću, uzmite sve ovo, meni više ništa ne treba." A onda je iz džepa izvadio privezak sa malom kockicom na kojoj su umesto brojeva bili: detelina sa četiri lista, potkovica, odžačar i zečja šapica. Dao mi je taj privezak i rekao: "Kako god da baciš ovu kockicu, dobio si. Ona će ti doneti sreću, ali samo ako prestaneš da se kockaš." To je rekao, nasmešio se i krenuo ka izlazu. Posle desetak koraka je izvadio pištolj i pucao sebi u glavu. Kada sam se tog jutra u šoku vraćao kući, imao sam u džepu njegov novac koji me je prosto pekao. Mogao sam da ga uložim i pokušam da nastavim, ali nisam. Čaša se bila prelila. Bilo je dosta. I previše. I od tog jutra odlučio sam da se više ne kockam. Nikada i ni po koju cenu. Dugovao sam to odavno svima.

Dejan je zaćutao i ostao dugo zagledan u zelenu vodu Dunava. A onda je upitao:

- Da li znate da je zbir svih brojeva na ruletu 666 ? Oni koji igraju rulet neka znaju. To je igra protiv đavola. A ona se ne može dobiti, a da se to ne plati dušom ili glavom. Kao što je platio nesrećni direktor, čija me je smrt i osvestila od kocke.