Patrijarh Aleksij Drugi prima ruku od mitropolita Amfilohija

Pored kilometarske kolone vernika koji su stajali ispred moskovskog Hrama Hrista Spasitelja rođaci su proneli nepokretnog Vladimira Ivanoviča Mastjukova. I on je, kao i hiljade vernika u koloni, hteo da se pokloni ruci svetog Jovana Krstitelja čija je desnica u rusku prestonicu privremeno preneta iz Cetinjskog manastira. Niko od njih nije ni slutio da će za nekoliko minuta biti svedoci nečega pred čim ljudi već hiljadama godina samo sležu ramenima. Desiće se još jedno u nizu čuda koja se događaju pred moštima svetaca.

Mastjukov je pre pet godina doživeo težak šlog i samo je povremeno pomoću štaka uspevao da načini koji korak. Rođaci su ga tog osmog juna doneli u crkvu. I, samo nekoliko minuta pošto se poklonio ruci svetog Jovana, Vladimir je zatražio od rođaka da ga puste i pred šokiranim vernicima išetao iz hrama. Kasnije je ispričao da je u trenutku dok je celivao ruku osetio lakoću i snagu u nogama koje su mu do tada bile teške i nepokretne.

Oglasili su se i mediji i svet je za kratko vreme doznao o čudu koje se zbilo u ruskoj prestonici.

- Prema pravoslavnim, hrišćanskim shvatanjima fenomen čuda, u smislu natprirodnih pojava koje se dešavaju u blizini i ambijentu crkvene svetinje, jeste manifestacija božje blizine, naročito božje pažnje ili namere prema ljudima - rekao je protojerej Gojko Perović, rektor Cetinjske bogoslovije. - Gospod, kao tvorac i nadziratelj prirode i njenih zakona, moćan je da privremeno obustavi ili promeni dejstvo tih zakona kako bi skrenuo pažnju ljudi na svoje naročito prisustvo. Šta reći o Ostrogu i ćivotu svetog Vasilija. Do danas je objavljena zbirka od četiri knjige koje izlažu dokumentovana čuda božja, sa imenima i adresama i danas živih ljudi koji su akteri i svedoci tih događaja.

A da je reč o jednoj od najznačajnijih hrišćanskih relikvija, govori i sledeći podatak. Kada je ruka svetog Jovana Krstitelja preneta u Moskvu, održana je liturgija koju su služili patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksij Drugi, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije uz prisustvo više od pedeset vladika Ruske pravoslavne crkve i oko sto sveštenika iz Rusije, Srbije, Grčke i Bugarske. Otac Jezekilj, iz američke episkopije Ruske crkve, imao je sreće da ruku pogleda izbliza. "Ruka je potpuno očuvana, čak je i koža, mada potamnela i suva, netaknuta. Nedostaju samo dva prsta, domali i mali'', izjavio je.

Bilo je nedoumica kako je ruka svetitelja dospela u manastir Rođenja presvete Bogorodice na Cetinje, ali je, ipak, manje više njen put poznat. Prema hrišćanskom predanju sveti Jovan je bio sin Zaharije i Jelisavete koja je bila u krvnom srodstvu sa Bogorodicom. Od mladosti je bio posvećen hrišćanskoj veri i, ukazujući ljudima na pokajanje, krštavao ih je u reci Jordan. U toj reci krstio je i Isusa blagosiljajući ga rukom koja se čuva na Cetinju. Braneći javni moral, sveti Jovan je javno osuđivao razvrat rimskog društva, pa i samog cara Iroda Antipu. Carica Irodijada je nagovorila svoju ćerku Salomu da od Iroda zatraži glavu Jovanovu, a ovaj je naredio Jovanovo pogubljenje. Glava mu je odrubljena i sahranjen je u samarijskom gradu Sevastiji. Prema predanju apostol i jevanđelista Luka preneo je desnu ruku Jovana Krstitelja u Antiohiju gde je do desetog veka čuvana u hramu svetog apostola Petra. Odatle je preneta u Konstantinopolj, a potom na Maltu. Vitezovi Malteškog reda predali su je 1799. godine ruskom caru Pavlu Prvom sa delom Časnog krsta na kojem je Hrist bio razapet. Ruka je od osamnaestog veka bila u vlasništvu carske porodice Romanov, a iz Rusije ih je iznela Marija Fjodorovna, majka poslednjeg ruskog cara Nikolaja Romanova, kada je 1917. otišla u emigraciju.

Posle Marijine smrti, njene ćerke su svetinju predale ruskom mitropolitu Antoniju koji je ruku i deo Časnog krsta smestio u pravsolavni hram u Berlinu. Mitropolit posle toga dolazi u Srbiju, u Sremske Karlovce i svetinje je poverio kralju Aleksandru Karađorđeviću. Mošti su smeštene u hram svetog Andreja Prvozvanog uz Beli dvor na Dedinju, a posle izbijanja Drugog svetskog rata, kralj Petar Drugi predao ih je starešinama manastira Ostrog. Tu su bile sakrivene sve do 1952. godine kada su ih vlasti našle i 1978. poklonjene su Cetinjskom manastiru gde se i danas nalaze.

Dva milenijuma je dug period, pa se povremeno pojavljivala i sumnja da li je svetinja zaista ruka koja je krstila Isusa Hrista.

- Potpuno smo sigurni da je to Jovanova ruka - kazao je otac Jezekilj. - U crkvenoj istoriji dokumentovan je svaki njen korak. Krenula je iz svete zemlje, boravila u Konstantinopolju, na Malti, u Rusiji, pa u Srbiji odakle je završila u Crnoj Gori. Posedujemo dokumenta iz kojih se nedvosmisleno vidi da je to zaista desna ruka svetog Jovana Krstitelja.

Sveti Jovan je na ikonama najčešće predstavljen kako krsti Isusa Hrista na Jordanu ili sa krstastim štapom u levoj ruci i natpisom: "Pokajte se jer je blizu carstvo nebesko.'' Na ikonama koje se pred oltar iznose na praznik Usekovanja glave Jovana Krstitelja svetac je prikazan kako u desnoj ruci drži svoju odsečenu glavu.