Svečani koncert na Letnjoj pozornici pre početka festivala

Na otvaranju smotre su se neprestano čuli aplauzi na letnjoj pozornici, smeštenoj u srcu stoletnog parka na Paliću. Govori političara u trajanju od sat vremena nisu bili ni blizu tako uzbudljivi, ali...šta je onda nateralo gledaoce da stalnu pljeskaju dlanovima?

Komarci! Grandiozni, kao i sve drugo pored ovog prelepog jezera na krajnjem severu Vojvodine. Tražio se "autan" više, nudilo mazanje u dvoje, sve u stilu: "ja tebi noge, ti meni vrat i leđa".

Publika je zaboravila na krilate krvoloke tek kada je na scenu izašao Bata Živojinović, jedan od dva dobitnika nagrade "Aleksandar Lifka" za doprinos evropskom filmu (drugi je grčki režiser Teo Angelopulos).

- Znam da volite govore pa ću ja da govorim malo duže - rekao je Bata na početku. Svi su se smejali a on je mislio ozbiljno. - Izvinite što sam ovako oronuo, ali izgleda da se nisam čuvao poslednjih godina. A ionako sam ovde trinesto prase: trinesti festival i baš tada da ja dobijem nagradu.

Bata Živojinović sa suprugom Lulom i unukama Jelisavetom i Dinom

Samo što je publika počela da skandira i aplaudira legendarnom filmskom Valteru, on je povikao:

- Aman, čekajte, rekao sam vam da ću dugo da govorim! Ovo je jedan od najboljih festivala, ako ne i najbolji. Neću da vređam one gde su ćevapćići u prvom planu, ali ovde su najvažniji filmovi. Sigurno ima i ćevapćića, ali ih ja još nisam video.

U mrklom mraku, posle vatrometa, muzike i reflektora, dočekala su nas filmska uzbuđenja: ovogodišnji kanski pobednik, delo Kena Louča "Vetar koji njiše ječam". Izvrsno ostvarenje čiji je jedan od glavnih glumaca Porik Dilejni posetio Palić.

- Ne nudimo vam filmove nad kojima ćete plakati od smeha već one nad kojima ćete razmišljati - uverila nas je na početku Dubravka Lakić, selektor ovogodšnjeg festivala i filmski kritičar lista "Politika". - Stojim čvrsto, kao stena, iza svakog od odabranih filmova!

Kristijan Mongard iz Danske (žiri novinara) i Klaudio Bocatelo, režiser iz Italije (desno)

I zaista, Dubravka je zajedno sa ekipom energičnih ljudi iz Subotice i Beograda (Radoslav Zelenović, Blažo Perović, Miroslav Mogorović, Geza Kučera ...) uspela da napravi prvi naš festival koji deluje kao svetski. Gotovo uz svaki prikazani film je stigao po neki gost da se pokloni publici i predstavi novinarima.

Italijanski arhitekta Klaudio Bocatelo nam je predstavio zanimljiv film u trajanju od 18 minuta, priču o četiri rumunska ilegalna radnika koji su vadili bakar iz napuštene fabrike kraj Milana. Za godinu dana su skupili 18.000 evra: jedan evro za kilogram.

- Film je koštao hiljadu evra - objasnio je Klaudio. - Šesto sam dao momcima a ostatk je potrošen na hranu i rasvetu.

Videli smo još Sonju Savić (u slovenačkom filmu Jana Cvitkoviča "Od groba do groba"), Olega Novkovića ("Sutra Ujutro"),, režisera Damjana Kozolea ("Rad oslobađa"), Stefaniju Roku (italijanska glumica iz filma "Tajna"), Kšištofa Zanusija (u čijem delu "Persona non grata" igraju Nikita Mihalkov i Danijel Olbricki), Tea Angelopulosa, Srđana Karanovića (otvorio program "Paralele i sudari") i niz sjajnih ruskih filmova u sporednom programu ("Deveta družina", "Državni savetnik" - u kome, opet, igra Nikita Mihalkov)...

Čvrsta kao stena: selektor Dubravka Lakić

Družili smo se sa članovima žirija kao što su glumica Neda Arnerić (predsednik), režiser Srđan Koljević ili austrijska glumica Franciska Vajs. Glamur je na festival donela zvezda folk muzike Dragana Mirković koja je došla ispred austrijskog filma "Gluvarenje". Iako je Dragana nekada stvarno glumila (u komediji "Sok od šljiva"), ovog puta ona peva dva svoja hita: "Sama" i "Ceo život jedna pesma".

- Najviše me je iznenadila visina honorara - priznala je Gaga koja je kolima iz Beča, gde živi, stigla na Palić. - Nisam očekivala da će i da mi plate. Bilo mi je važno samo da se u filmu čuje naša muzika, srpski jezik...

Gosti festivala su mogli svake večeri da uživaju u koncertima grupa kao što su "Jarboli" i "Popečitelji" i da razgledaju sve ono što okružuje ovo sedam kilometara dugačko jezero: park koji je počeo da se sadi 1840. godine, banju koja je otvorena pet godina kasnije i označila početak turizma na Paliću, zatim jedriličarski klub, zoološki vrt, plaže (prva, poznata kao Muški štrand otvorena je 1921.), vile, avenije, hotele, drvorede...

Sve govori da je pred festivalom i ovim gradom lepa budućnost a to potvrđuje i direktor smotre Radoslav Zelenović:

- Naša je ideja da ovo postane festival dva grada, Subotice i Segedina, i dve države, Srbije i Mađarske.