Kada se ovog januara Mila Jovović pojavila na Berlinskom filmskom festivalu, mnogi su se ponadali da će produžiti putovanje po Evropi i svratiti možda i do naše zemlje. Ali nije nam učinila tu čast, kao ni kasnije, tokom maja, kada je opet bila u Evropi, za vreme filmskog festivala u Kanu. Obaveze su, ipak, velike i ubrzo se vratila preko Atlantika, jer je nekoliko dana posle toga morala da bude u Njujorku na promociji novog tabloida.

(NASTAVAK SA PRVE STRANE)

Poslednji put u zemlji svojih predaka bila je početkom devedesetih godina. Obišla je familiju koju ima u Beogradu. Pokojnog dedu Bogdana i tetku Bojanu kao najbliže rođake, i mnogo drugih sa kojima trenutno nije u kontaktu. Njena sestra od tetke (ne rođene) koja živi u Beogradu, novinarka Jovana Jakić, seća je se kao veoma kulturne devojke, koja je imala razumevanja i strpljenja za mnogobrojnu rodbinu koja je došla da "vidi Bogdanovu unuku". Odsela je u hotelu ''Moskva'' i tu se sretala sa njima. Rođake su joj tada donosile heklane stoljnjake i ostale ručne radove na poklon, crnogorsku narodnu nošnju, a ona je sa mnogo oduševljenja primala sve to.

- Pokazivala je veliku zainteresovanost za svoju rodbinu u tim trenucima. Sa velikim oduševljenjem i pažnjom je primala sve te poklone. I to ne samo iz kurtoazije, nego joj se zaista svidelo sve to što je dobila. Svaki trenutak se osvrtala na to i pregledala sve iznova. Do tada je crnogorsku nošnju verovatno videla samo na slikama, a kako je svim Jovovićima veoma stalo do svog porekla, iskreno je bila oduševljena svim tim što je dobila .

Tih dana, Mila je sa svojim rođacima obilazila Beograd. Iako je tada već bila zvezda u usponu, Jovana kaže da se sa njima družila kao da se znaju celog života.

- Sećam se da smo bili u jednoj diskoteci kod hotela "Mažestik" koja ja tada radila. Mila se sasvim normalno ponašala i družila sa svima, đuskala. Svideo joj se noćni život Beograda, muzika. Čak je nekoliko godina kasnije na jednoj žurci u Kanu dovela trubače da joj sviraju.

Sa majkom Galinom u vreme poslednjeg boravka u Beogradu

Ipak, da nas opet poseti male su šanse. Sa rodbinom iz Beograda nije u kontaktu, a tetka Bojana, rođena sestra njenog oca, rođaka za koju je Mila najviše vezana, od pre nekoliko godina sa porodicom živi u Las Vegasu. Odselili su se tamo jer su joj sin i ćerka Sonja i Mirko, dobili stipendiju na postdiplomskim studijama na Kolumbija univerzitetu.

- Ta intelektualna crta i snalažljivost je karakteristična za sve Jovoviće - priča Jovana. - Ako nemaju dva fakulteta, onda imaju četiri medicinske specijalizacije, kao moja tetka Bojana. Sonja i Mirko su za vreme rata izbegli iz Bosanske Dubice, u roku završili fakultete u Beogradu i sada su postdiplomci na jednom od najprestižnijih koledža u SAD. Milin deda Bogdan je u Crnoj Gori, gde je i rođen, završio vojnu školu, posle i ekonomski fakultet, bio je i oficir za vreme Drugog svetskog rata. Mila je tu svestranost povukla na očevu familiju. Bavila se manekenstvom, muzikom, sada glumom. Ali zanimljivo je da ništa od toga nije radila zbog novca. Koliko novca možete zaraditi svirajući saksofon? Materijalno joj veoma malo znači. Čak se do gotovo do kraja devedesetih usred Holivuda oblačila po sekond hend prodavnicama.

Politički progon

Milini roditelji Bogić Jovović i Galina Loginova upoznali su se u Ukrajini. On je bio student medicine, a ona pozorišna glumica.

- Moj ujak Bogić, Milin otac, bio je na neki način primoran da napusti zemlju sedamdesetih godina i da se preseli u tadašnji Sovjetski Savez. Njegov otac Bogdan je bio politički zatvorenik, nekoliko godina je proveo i na Golom otoku kad su Bogić i Bojana bili mali. U to vreme sinu bivšeg političkog zatvorenika nije bilo omogućeno da vodi normalan život u našoj zemlji, tako da se on seli u SSSR i tamo upoznaje Milinu majku Galinu, a 1975. dobijaju Milu kojoj je pravo ime Milica.

Tatina mezimica: Mila u naruču oca Bogića

Prvih nekoliko godina njihova porodica živi na relaciji Kijev - London, gde je Bogić bio na specijalističkim studijama. Nakon toga shvata da kao pedijatar nema mnogo prilike da napreduje u tadašnjem Sovjetskom Savezu i zajedno sa porodicom emigrira u Sakramento, SAD. Još nekoliko godina ostaje u braku sa Galinom. Posle razvoda Galina se posvećuje ćerki, koja upravo u to vreme počinje ozbiljnije da gradi svoju karijeru, i postaje njen menadžer. Visina od 173 centimetara, prodorne plavo-zelene oči i lepota koja je prisutna i bez holivudske šminke uvode Milu u svet manekenstva već sa devet godina. To je bio veliki obrt u detinjstvu devojčice koju su u školi ostala deca često maltretirala. Usred hladnog rata ona je imigrirala u SAD iz jedne od najvećih komunističkih zemalja i vršnjaci joj nisu dozvoljavali da to zaboravi.

- Mila se nikad nije stidela svog porekla. Čak ni ime nije menjala što je veoma čudno u Holivudu i retko da se neko od glumaca predstavlja svojim pravim imenom i prezimenom, pogotovo ako je stranac. Njihova kuća u Los Anđelesu je tipična balkanska. Tako je uređena. Moja mama je bila u poseti i vratila se puna utisaka. To je porodica kod koje na trpezi možete naći podvarak. Mislim da Galina mnogo vodi računa o tome, iako je i Milin bivši muž, francuski režiser Lik Beson, pokazivao sklonost ka našem podneblju i običajima. Mama je bila oduševljena njim, stalno je pričala kao je to ''naš čovek''. Način na koji sedi, na koji govori, na koji peva, način na koji jede, sve ju je to podsećalo na nas.

Mila Jovović je veoma rano ušla u svet šou-biznisa. Prvo kao manekenka, potom kao glumica i muzičar. Već sa trinaest godina ostvarila je prvu manju ulogu u filmu "Noćni voz za Katmandu". Prvu komercijalnu ulogu odigrala je sa šesnaest godina u filmu "Povratak u plavu lagunu".

Deda ide u dom

Donedavno je kupovala garderobu na buvljacima

Uporedo sa glumom počinje da se bavi i muzikom. Sa trinaest je kupila svoju prvu električnu gitaru. U muzičkoj školi učila je solo pevanje i klavir, a najveći uspeh u svetu muzike doživela je sa osamnaest godina objavivši svoj prvi album nazvan "Božanstvena komedija". Na njemu se istakla kao pevačica i kompozitor.

Kao glumica potpisana je u više od dvadeset filmskih ostvarenja, a najveću slavu stekla je glumeći u filmovima svog bivšeg muža Lika Besona "Petom elementu" i "Jovanki Orleanki".

Da sve mora da isproba rano u životu, pokazala je i kada se sa samo šesnaest godina udala za svog starijeg kolegu Šona Endrjuza. Upoznali su se na snimanju filma "Zaprepašćen i zbunjen" i ubrzo i sami zaprepastili javnost svojim nenadanim venčanjem u Las Vegasu. Ipak, majka Galina je na vreme reagovala i, kako je Mila još bila maloletna, posle samo mesec i po dana poništila je taj brak.

- Jovovići su u svemu što su radili pomerali granice i ustajali protiv pravila za koja nikad nisu znali zašto su uspostavljena. Mislim da je i taj Milin prvi brak bio svojevrstan ustanak protiv pravila i ograničenja - objašnjava Jovana.

Rođaci kažu da ovu svestranost i živost duha duguje svom dedi Bogdanu koji je kao i njegova mezimica vodio buran život. Rodio se u Crnoj Gori, a živeo svuda po svetu. Od Srbije preko Mađarske, Francuske i Ukrajine. Oni koji su ga poznavali tvrde kako je bio izuzetna ličnost. Veoma inteligentan, obrazovan, vedrog duha čak i u poznim godinama svog života. Njih je proveo u Gerontološkom centru u Zrenjaninu. U to vreme postao je pisac, ali i model zrenjaninskom slikaru Radiši Luciću. Radiša se sa radošću seća tih godina jer su tokom saradnje postali i dobri prijatelji.

- Kada sam odlučio da se bavim biblijskim temama, nisam ni slutio da ću u potrazi za modelom naići na "Isusovog blizanca". Tako je Bogdan za sebe govorio jer je rođen u ponoć 7. januara. Po njegovom rođenju njegova baka se pomolila zastrepevši "Samo da ne prođe i golgotu Isusovu, Bože". I prošao ju je, znate. Često je tokom našeg druženja pričao o svom životu i o patnjama kroz koje je prošao. Učestvovao je u NOB-u, a kasnije je bio zatvaran zbog Informbiroa. Mislim da je u pritvoru bio baš u Zrenjaninu. Osuđen je bio na šesnaest godina robije. Odležao manje, mislim tri godine, ali dovoljno da bi do kraja života nosio u sebi sećanje na sve grozne stvari koje je na Golom otoku doživeo. Tokom služenja te kazne napustila ga je prva žena. On je nikad nije krivio zbog toga. Smatrao je da je bila prisiljena da to uradi kao bi nastavila da vodi normalan život. Tada su njegova deca koju je imao sa njom, Bogić i Bojana, bili još sasvim mali. Teško im je bilo bez oca. Kada se vratio sa robije, otišli su da žive sa njim.

Rukopis je nestao

Sa zemljakom, ukrajinskim bokserom Vitalijem Kličkom

Sa dolaskom Hruščova na vlast u SSSR-u, odnosi između naših zemalja se stabilizuju i Bogdan biva pušten na slobodu. Tada se on povezuje sa grupom bivših zatvorenika koja planira bekstvo iz SFRJ. Odlaze u Albaniju, a potom u Mađarsku odakle im je bio obezbeđen odlazak u Sovjetski Savez. U Sovjetskom Savezu ženi se drugi put i dobija ćerku o kojoj se malo zna.

- Bogdan je bio jedan od osnivača Narodne komunističke partije Jugoslavije. Za vreme osnivačkog kongresa u Cirihu uhapsila ga je Udba i vratila u zemlju. Posle kratkog vremena je pušten na slobodu. Tada se vratio u Sovjetski Savez.

Prijatelji kažu da je pred kraj života sam želeo da ode u dom za stara lica. Vojvodina ga je privlačila jer je u jednom vojvođanskom gradu pre rata imao i izgubio veliku ljubav. Verovao je da će joj tokom boravka u Zrenjaninu na neki način biti bliži.

- Pričao mi je kako je bio zaljubljen u izvesnu Stanislavu pre nego što je izbio rat koji ih je rastavio. Dugo o njoj nije ništa znao. Sve do 1986. kada je saznao da je ona, nažalost, nekoliko meseci posle njihovog rastanka umrla od tuberkuloze. U poslednjim godinama svog života Bogdan je često pričao da stare ljude u životu održava sećanje na ono što su nekad imali i voleli - kaže Radiša.

Pored Radiše stekao je Bogdan mnoge prijatelje tokom svog boravka u Zrenjaninu. Žarko Jovin koji se družio sa njim te četiri godine kaže da je bio izuzetan čovek. Pravdoljubiv, vedar, vreme je provodio čitajući i pišući o svom životu.

- Često se iz njegove sobe čuo zvuk pisaće mašine. Ponekad mi se čini da je i sad čujem kada prođem pored. Pisao je autobiografiju. Nikad je nije objavio, kada je umro, taj rukopis je uzela njegova ćerka. Kad nije pisao, družio se sa ostalim žiteljima centra. Voleo je da igra šah u holu. Ostao je upamćen po tome i po luli koju je pušio. Voleo je i s vremena na vreme da gucne sa mnom po koju čašicu. Mislim da ga je to i održalo.

Posebno mesto u Bogdanovom životu i srcu pripadalo je njegovoj unuci Mili. Četiri njene uramljene slike stajale su u njegovoj sobi. Prijatelji govore kako su ostali unuci u šali umeli da mu kažu da nju voli više od njih. Ta ljubav je bila jednako snažna sa obe strane. Kažu da je, kada joj je pisao da je otišao u gerontoliški centar da tamo provede ostatak života, poznata glumica preplakala celu noć. Iako je to bila njegova odluka mislila je da on to ne zaslužuje. Često su se dopisivali, ali tih godina nije nijednom bila da ga obiđe, a on je imao razumevanja za to. Poslednji put videli su se kada je Mila bila u Srbiji. Jovana se seća njihovog veoma dirljivog susreta.

- Bilo je dovoljno samo da ih pogledate i u očima im vidite koliko su vezani jedno za drugo i koliko se vole. Sećam se jedne scene iz hotela ''Moskve'', slučajno sam otvorila vrata Miline sobe i ugledala ih zajedno. Bogdan je sedeo na stolici, Mila je klečala pored njega. Držao je svojim rukama njenu glavu, milovao je, i nešto joj nežno šaputao. Govorio joj je na srpskom, ona ga je razumela svaku reč iako nije umela da govori srpski. Odgovarala mu je na ruskom, a oči su im bile pune suza. Bilo je veoma dirljivo gledati ih tako. Mislim da ona jedina zna u celosti priču o Bogdanovom životu i da je zbog toga bila toliko vezana za njega. A i on je bio mnogo ponosan na nju. Znam da su mu često stizala pisma i njene fotografije, što privatne, što iz kataloga, i da je on to sve čuvao i pokazivao svima svoju unuku.