Pored Božidara-Bokija Miloševića, koji je magistar klarineta, naš jedini magistar i profesor pevanja Dubravka Nešović (73), kao istaknuti estradni umetnik Udruženja džez muzičara Beograda, nosilac je svih društvenih i strukovnih priznanja. Od treće godine je na sceni, uz majku i oca koji su bili glumci našeg jedinog Novosadsko-banovinskog putujućeg pozorišta, što je podatak za Riplija. Osvojila je bezbroj nagrada na festivalima i snimila sijaset trajnih snimaka gradske muzike i romansi za arhivu Radio Beograda.

U svojoj vitrini ima snimljenih osamnaest singl-ploča, pet LP ploča i dva ce-dea. U svim muzičkim enciklopedijama nalaze se njene interpretacije evergrin pesama "Kad bi ove ruže male", "Hladan vetar poljem piri", "Sažaljenja mi daj", "Tišina nema vlada svud"... U Kući Đure Jakšića u boemskoj Skadarliji godinama je vodila svoju školu pevanja. Ne želi da pominje sve poznate pevače koji su kod nje naučili pevanje, i radosno kaže da su poslednji iz njene škole postigli uspešnu estradnu karijeru braća Teofilovići i Marko Bulat. Sa žaljenjem priča da je nikada nije pomenula jedna od naših najpopularnijih estradnih pevačica folka svih vremena, koja je nekoliko godina kod nje učila pevanje.

Već petnaest godina Dubravka Nešović je u penziji. I pored svih priznanja i titula prima državnu penziju od "čitavih" 14.200 dinara. Nema kuću niti stan, i više od četiri godine živi u beogradskom Domu penzionera, u Plješevičkoj 2 na Karaburmi. Vesela u duši, puna energije, ova krepka umetnica kaže da se prvi put u životu oseća izgubljeno, jadno i bezvredno. Naime, rekli su joj da od sredine avgusta cena usluga Doma košta 19.000 dinara, pa ako nema da plati, moraće da se iseli. Priča nam kako nema koncerata, malo je posla i retki su mladi pevači koji žele da školuju glas, i nastavlja:

- Svaka muzička analfabeta i šuša pravila je solistički koncert u Beogradu, a ja do danas nisam mogla, a nisam imala ni para da održim nijedan solistički koncert. Istovremeno, u mom gradu pevala sam u Domu sindikata i svim koncertnim prostorima na hiljade dobrotovornih koncerata. Niko mi nikada nije pomogao iz Ministarstva kultutre Srbije.

Poznajem dobro i poštujem Dragana Kojadinovića, ali nisam nikada mogla da dođem kod njega jer bi ljubazna sekretarica uvek rekla kako "nema vremena" i "previše je zauzet". Menjala sam muževe, ali sam celoga života bila verna kao eskluzivac naše najjače diskografske kuće PGP RTS. Niko me više ne zove iz mog Udruženja, PGP-a, ali ni Radio Beograda i RTS-a kojima sam podarila ceo život i karijeru!

Druženje sa sinom je uvek praznik

Dubravka Nešović kaže da joj mnoge kolege i ljudi sa estrade i iz muzike ne veruju kada im kaže da uskoro može da postane pravi socijalni slučaj, jer njena penzija ne može da pokrije cenu boravka u Domu:

- Hvala ma svemu direktoru Doma penzionera Petru Mišiću, koji mi je mnogo pomogao i uvek izlazio u susret. On nije svemoguć iako na sve moguće načine pokušava da reši ovaj moj životni problem. Zapevam i kada me pozovu da gostujem u zabavnoj emisiji "Pod sjajem zvezda" na TV Palmi i bijeljinskom TV BN (sa mojim gitaristom Mićom Klejom) i mnogo im hvala na podršci. Verujem da će mi pomoći neko od čitave plejade pevača koje sam uputila u svet muzike i pomogla im da naprave uspešnu karijeru. Ceo svet poštuje svoje pevačke vrednosti. Iako su u poznim godinama, u svojim zemljama se i danas klanjaju jednoj Melini Muskuri, Mirej Matje, Aznavuru, Adrianu Čelentanu, Ali Pugačovoj, Areti Frenklin, Demisu Rusosu... U Srbiji se odbacuju estradni umetnici čim razmene petobanku života! Kada treba napraviti uspešne akcije i koncerte solidarnosti, skupiti novac sa humanitarnih koncerata, svi zovu estradne asove. Kada mi nekome pokucamo na vrata, zamolimo za najsitniju uslugu, niko za nas "nema vremena"! Pa ipak, optimista sam po prirodi. Verujem u Boga, u moj Beograd, moju Srbiju i svoju branšu, i naći će se valjda za mene neki poslić, sobica... Nadam se da ćemo sledeći put pričati o nekim vedrijim temama.