GORDNA KNEŽEVIĆ-MONAŠEVIĆ glavni i odgovorni urednik

Poštovani čitaoci,

Ideja kolege Miloša Lazića da otvorimo temu o uvođenju đačkih uniformi, koliko god izgledala bezazlena, istog časa je razbuktala opštu diskusiju u redakciji i dokazala (pod a) da nije promašena i (pod b) da nije sve ni u Ustavu (oko kojeg smo se svi toliko pravili pametni, da smo na kraju pozvali u pomoć Slobodana Vučetića). Elem, žar istraživanja o uniformama, golim dečjim stomacima i pedagoškoj ulozi Armanija držao me je sve dok jedne večeri nisam nabasala na izvesnu TV emisiju u kojoj je voditelj, u upornom pokušaju da od gošće izvuče što više detalja o njenom seksualnom životu, pobedonosno zaključio, više puta ponavljajući (izvinite na izrazu, ali citiram): "Dakle, bolje bubreg, nego ribica." Žalostan pokušaj da duhovito prokomentariše kako je čak i sponzorušama odzvonilo (više se, jel' te, isplati prodati bubreg, nego telo) bio bi samo jevtin poen kod gledalaca, da nije reč o emisiji u udarnom, večernjem terminu, na TV stanici koja je nedavno dobila nacionalnu frekvenciju. I šta reći? Ima li smisla zatrpavati jednu socijalnu rupu, i to tako čednim pokušajem uvođenja uniformi, kad se s druge strane otvara druga, i to s nacionalnim blagoslovom? Ima, naravno. Sve dok još postoji onih deset odsto građana Srbije koji redovno plaćaju porez (vidi stranu 24.) i dok Majkl Tamvanjera bude želeo da sa porodicom živi u Čačku (strana 28.).

Baš sam se raspričala. Prave stvari su tek pred vama. Uživajte od korica do korica, sve do sledeće subote. Ako do tada još i smršate 2,5 kilograma, naučite kako da zaštite dete od porno sadržaja na internetu, odlučite da pokrenete sopstveni biznis ili rešite sudoku, onda je naša misija za ovu nedelju ispunjena.

Vaša...