PISMA UREDNIŠTVU

e-mail: ilustrovana@politika.co.yu
Ilustrovana Politika, Bulevar despota Stefana 24, 11000 Beograd, Srbija

Muka

Poštovane dame i gospodo,
Muka me je naterala da vam pišem! Pitate se vi sad kakva me to muka tišti? Pa, ne tišti me, draga moja „Ilustrovana Politiko”, nego mi se smučilo dok sam čitao tekst „Da li je ‘jugo’ zaista najgori auto dvadesetog veka” u najnovijem, 2498. broju „Ilustrovane” od 2. decembra 2006.

Netačni navodi - u tekstu kaže: naš popularni „fića” je razvijen na osnovu italijanskog „fijata 600 d”, a „sto kec” na osnovu „fijata 127”, tako da je „jugo” zaista prvi sasvim jugoslovenski automobil. Istina je malo drugačija. „Sto kec”, ili u to vreme popularna „zastava 101”, jeste auto nastao na osnovu „fijata 128”, dok je „jugo” konstruisan na osnovu „fijata 127” i karoserija „juga” je jedno od dizajnerski odbačenih rešenja za „fijat 127”!

„Jer, na primer”, kaže se dalje u tekstu, „naš „jugo” je bio četvrti strani (evropski) autobil koji je dobio sertifikat za prodaju u Americi, dok je kragujevačka „Zastava” bila gigant i u samom vrhu automobilske industrije Starog kontinenta te 1985. godine.” Čista manipulacija čitaocima. „Jugo” je možda bio četvrti strani auto koji je dobio sertifikat za prodaju u Americi, ali te 1985. godine. Iz teksta se stiče utisak da je „jugo” četvrti strani auto na svetu koji je ušao na tle SAD.

Inače, mnogi veliki evropski proizvođači, poput, recimo, „Fijata” i „Sitroena”, uopšte i ne pokušavaju da prodaju svoja vozila u Americi, jer su homologacije veoma skupe i jer je potrebno napraviti veliki broj izmena na vozilu („jugo” je pretrpeo preko 400 izmena da bi se mogao prodavati u SAD), koje bi zbog procenjene male prodaje bilo ekonomski neodrživo.

Javna je tajna da je vremenom, baš zbog tih homologacija, skupog transporta i kursnih razlika, „Zastava” prodavala „jugo” u Americi po damping ceni koja je bila niža nego za domaće kupce u Jugoslaviji! „Jugo” se u SAD prodavao 1985. godine po ceni od 3.990 dolara, dok je cena franko Barska luka bila 2.600 dolara, daleko niža nego za domaćeg kupca (izvor: „Auto magazin” broj 6, od 25. 3. 1986.)!

„Zastava” je bila gigant i u vrhu auto-industrije - laž. Tada, kao i danas, bila je to mala fabrika koja se borila za opstanak. Primera radi, prema podacima iz te, 1985. godine, „Fijat” je proizveo oko milion automobila, koliko i „Folksvagen”, „Lada” je pravila oko 500.000 vozila, dok je „Zastava” u periodu između 1975. i 1991. godišnje proizvodila između 180.000 i 200.000 automobila. Toliko o gigantu.

U tekstu se kaže da je u SAD prodato 150.000 „juga”. Opet laž: godišnji izvoz se kretao oko 10.000 automobila, pa je u periodu od 1985. do 1991. prodato duplo manje vozila od gore navedene cifre.

U tom tekstu se stalno provlači kako mora biti da je „jugo” dobar auto kad se prodavao u Americi, ali se vaš novinar nije dosetio da pita svoje sagovornike iz „Zastave” kako su se to i zašto „jugo” namenjen američkom tržištu i „jugo” namenjem domaćim kupcima proizvodili na dve različite montažne trake. I da ne tupim više, svako ko se bar jednom vozio ili je vozio „jugo” i neki, recimo, zapadnoevropski automobil, shvata zašto je „jugo” ako ne najgori, ono sigurno jedan od deset najgorih automobila svih vremena.

Očigledno je da u „Zastavi” tada, pre dvadeset godina, isto kao i danas, nisu valjale tri stvari: menadžment, stručnjaci u razvojnom centru (sa njima je razgovarao novinar M. Lazić) i radnici koji su krajnje aljkavo montirali i sklapali „Zastavine” automobile i koji su često krali nove delove sa novih vozila, a umesto njih zavrtali polovne i dotrajale koje su doneli od kuće! O tome niko neće da piše, već samo o broju otpuštenih radnika, o tome kako, eto, niko neće da vodi računa o Kragujevcu, kako se uvozni lobi udružio u nameri da uništi „Zastavu” i gomili sličnih nebuloza.

Poverenje čitalaca se teško stiče, a lako gubi, draga moja „Ilustrovana Politiko”!

Sve najbolje i srdačan pozdrav,
Zlatko Božović

* * *

Nije mi bila namera da branim „jugo”, već da ukažem na one koji ga toliko strasno napadaju, na njihove moguće motive i na posledice. Ali, priznajem da sam se raznežio, da sam se srpski svrstao uz slabijeg… mada nigde nisam napisao da je reč o odličnom automobilu! Samo da „jugo” nije zaslužio da ga blati lobi (prebogatih) uvoznika (preskupih) automobila, kome je naša automobilska industrija, kakva god da je, ipak konkurencija. Zato sam istrajavao na onome što je kod „juga” dobro, dok sam njegove nedostatke odmah naveo prenoseći vest da je (pre više od godinu i po!) proglašen za najgori uvozni automobil u SAD.

Podatke o svemu, pa i o broju prodatih automobila, dobio sam od ljudi iz „Zastavinog” Instituta za automobile, dakle sa najobaveštenijeg mesta, pa sam ih prihvatio kao verodostojne. Možda bi naš čitalac trebalo da proveri svoje izvore?

Miloš Lazić