PISMA UREDNIŠTVU

e-mail: ilustrovana@politika.co.yu
Ilustrovana Politika, Bulevar despota Stefana 24, 11000 Beograd, Srbija

Redovno me rasplačete

Poštovani,
Živim na drugom kontinentu, na kraju sveta, i želim da vam zahvalim što sa toliko pažnje, ljubavi i profesionalizma pripremate svaki novi broj. "Ilustrovana" je uvek "Ilustrovana". Nekad i sad, uvek ista. Sa obiljem divnih tekstova, o našim znamenitostima, o vrlim ljudima, umetnicima... Redovno me rasplačete. Koliko god da srpska scena obiluje primitivizmom, ona postoji, i takva je kakva jeste. Čak kad se i time bavite, što je razumljivo, jer se od stvarnosti pobeći ne može i ne treba, vi i tom primitivizmu date jednu notu otmenosti i lepote.

Drago mi je što na sajtu objavljujete tekstove, jer me to veseli kao malo dete. Ovde nema štampanih izdanja, i ovo je vaš veliki poklon nama, koji smo predaleko.

Hvala vam,
Marija

Sećanje na žrtve

Vaša ekskluzivna reportaža "Duhovi sa Dedinja" i sledeća dva nastavka prvi put egzaktno opisuju "divlje čišćenje" Srbije od ideoloških neistomišljenika koje su učinili partizani neposredno po oslobođenju.

Mogu da razumem zašto se četrdeset pet godina ćutalo o ovom sramnom činu, a sledećih jedanaest samo povremeno pisalo, ali mi nije jasno da li je u Srbiji 5. oktobra 2000. godine pobedila demokratska ili kvazidemokratska opcija, s obzirom na to da do sada, izuzev odličnog Zakona o rehabilitaciji, nije učinjeno ništa na praktičnom otvaranju arhiva Ozne na osnovu koje bi se locirale masovne grobnice i obavila ekshumacija, posle čega bi rodbina žrtava sahranila svoje po odgovarajućem verskom obredu.

U svakom slučaju, ove odlične reportaže su značajan pomak ka ovom civilizacijskom činu.
Boban Đurić, Leštane

Pišite o Principovcu

Javljam vam se sa željom da ćete pomoći, kao i mnogo puta do sada, svojim trudom, zalaganjm i željom za istinom, da stanete na put još jednoj nepravdi koja se nama dešava.

Reč je, naime, o deci u bolnici Principovac kod Šida, koja je ogranak Instituta za majku i dete iz Novog Sada, odnosno Centra za rehabilitaciju dece i omladine.

Ono što se sada radi i pokušava prljavim igrama sprovesti u delo je zatvaranje ove bolnice i njeno pretvaranje u socijalnu ustanovu. Zaposleni u bolnici o tome ne smeju da pričaju! Ne smeju da obaveste javnost. Pokušava se zataškati stvar, mediji ne smeju biti obavešteni, sve sa željom da o ovome niko ništa ne sazna dok igra ne bude gotova. A zašto?

Bolnica već duže od pedeset godina jeste to što joj ime kaže, kroz nju je prošlo dece da im se ni broj ne zna... Mnoga su tu pronašla toplinu doma i vraćala se uvek... Zašto niko ne pita majke koje su sa svojom bolesnom decom tamo bile i koje su još tamo, kako su bile primljene, na kakav su srdačan i topao doček naišle kod sestara i lekara u Principovcu?

Gde će njih smestiti? Ko će lečiti decu koja su tu provodila godine, rasla, učila, radovala se, ko će se brinuti o njima? Bolnica ima sve što joj je potrebno za dobar rad: vrsne stručnjake i veoma požrtvovano osoblje, nalazi se u šumi, okružena je zelenilom, pruža deci maksimum...

Molim vas, krenite tragom ove vesti. Proverite, pitajte, razgovarajte s ljudima, tražite odgovore od Ministarstva zdravlja. Napravite reportažu o njima, vidite sve one mališane koji su tamo na lečenju, pitajte majke šta one misli o tome, žele li one to? Znamo da vi to možete.
Vaša verna čitateljka