U oblasti dermatologije, ginekologije, plastične i opšte hirurgije, ali i maksilofacijalne i oftalmološke prakse, danas se sve više primenjuje radiohirurgija. Njenom upotrebom u takozvanoj maloj, ambulantnoj hirurgiji, postižu se bolji rezultati, čak i u odnosu na superiornu lasersku metodu.

- Zabluda je da je laserska tehnologija najbolja, najbezbednija i sa najboljim terapijskim efektom za pacijenta - kaže dr Igor Jeremić, specijalista ginekologije i akušerstva i instruktor radiotalasne hirurgije. - To je rezultat prevelike medijske upotrebe reči "laser". Laseri koji se koriste u medicinske svrhe često se poistovećuju sa laserima iz filmova naučne fantastike pa se, što je logično, očekuje da i njihov učinak bude sličan onom kao na bioskopskom platnu. Međutim, pacijenti moraju da znaju da laser nije uvek najbolji izbor.

Rane zarastaju brzo

Naravno da radiotalasnu hirurgiju ne čini jedan aparat koji radi na jednoj frekvenciji, ali se samo onaj, sa frekvencijom od četiri megaherca, koristi u novoj radioplazma hirurškoj tehnici.

Dr Igor Jeremić

Sa frekvencijom od četiri megaherca stvaraju se čisti talasi koji se prenose u tkivo gde dolazi do zagrevanja ćelijske plazme i njenog isparavanja. Putem radiotalasnog nastavka se seče neverovatnom preciznošću, bez ostataka nekrotičkog tkiva. Rane zarastaju brzo, gotovo bez ožiljka. Intervencijom pomoću lasera, pak, količina nekrotičkog tkiva je mnogo veća zbog neuporedivo veće temperature koja se ovom tehnikom prenosi. Zato rane duže zarastaju, a ožiljci su izraženiji i grublji.

- Okolno oštećenje tkiva koje pravi radiotalasni uređaj frekvencije četiri megaherca je od 7 do 14 mikrona, dok laser, na istom mestu sa istom terapijskom indikacijom, pravi oštećenje od 250 do 450 mikrona - kaže dr Jeremić. - Za razliku od radio talasa, laserom se ne sme ići direktno na golu kožu zbog opekotina koje na taj način mogu nastati. Zabluda je i da se laserom može izvesti intervencija bez krvi.

Savremena žena veliku pažnju poklanja svom izgledu. Ponekad i mala vidljiva promena na otkrivenim delovima kože kod mnogih može poljuljati samopouzdanje. Kapilari na licu i nogama, fleke i seboroične keratoze na licu i dekolteu, viseće bradavice na vratu i očnim kapcima, mladeži na obrazima ili krajnje frustrirajuće dlake na nausnicama i bradi. Gotovo da nema časopisa koji se bavi medicinskim temama, a da ne pominje neke od metoda za rešavanje pomenutih problema. Uglavnom se, kao najbolji izbor, ističe laser. Međutim, dr Igor Jeremić iz zemunskog Antiejxing centra, ne misli tako.

- Nigde, na primer, ne piše da se laserom ne mogu ukloniti kapilari malo većeg kalibra, oni koji su poprimili tamniju nijansu crvene boje ili su modrikasti i plavi - veli. - Metoda radiotalasima je ovde neprikosnovena. Pomoću posebnih mikorofiber nastavaka, procesom vaporizacije, pojedinačno se uništava svaki kapilar i to bez ožiljka. Moram da napomenem da ovu, kao i sve druge intervencije radio talasima, moraju da rade samo stručne i obučene osobe.

Samo blago crvenilo

Što se tiče fleka, seboroičnih keratoza i mladeža, prema rečima dr Jeremića, posle njihovog uklanjanja radiotalasima, na mestu promene, samo kratko vreme ostaje rozikasta mlada koža. Nema krvarenja, šivenja rane, previjanja…

Mladež pre tretmana radiotalasima i deset dana po uklanjanju

Viseće bradavice su virusnog porekla i najčešće se pojavljuju na vratu, a odatle se posle šire i na ostale delove tela. Putem radiotalasa svaka bradavica se ukloni za sekundu. Blago crvenilo posle intervencije se povlači za najdalje 48 sati.

- Dlake na bradi i nausnicama kod nekih žena su toliko jake da se ne mogu sasvim skinuti voskom. Laserom se posle većeg broja tretmana može ukloniti samo četrdesetak odsto dlaka, a radiotalasima sve. I pigmentisane, i plave, i sede. Bez obzira da li su nastale usled hormonskog poremećaja. Potrebno je četiri, najviše sedam tretmana, a prvi efekti su vidljivi već posle drugog.

Radiohirurgija se sve češće primenjuju i u ginekologiji. Polne bradavice, poznate pod nazivom kondilomi, predstavljaju sve veći problem. Starosna dob pacijentkinja kod kojih se javljaju je sve niža. Uzrok kondiloma je humani papiloma virus (HPV) koji se danas najviše dovodi u vezu sa uzrokom karcinoma grlića materice. Pošto su kondilomi virusnog porekla i prenose se seksualnim putem, potrebno je lečiti oba seksualna partnera.

- Lečenje raznim mastima, tečnim azotom ili spaljivanje elektrokauterom je neefikasno zbog čestih recidiva i ožiljaka - kaže dr Jeremić. - Sve doskora je CO2-laser smatran terapijom izbora. Međutim, kod promena koje su zahvatile veće područje, kao i kod onih nalik grozdastim masama, laser nije imao uspeha. Područja na kojima je delovao laserski snop su opečena, ostajali su vidljivi ožiljci, a oporavak pacijenta posle intervencije je dug i bolan.

Najbolje terapijske rezultate i u ovom slučaju, bez obzira na stepen proširenosti i veličinu kondiloma, daju radiotalasi. Promene se potpuno uklanjaju, bez opekotina, zarastanje rane je brže, a ožiljak jedva vidljiv. Pacijent se posle ovakve intervencije može vratiti svojim radnim obavezama već za desetak dana.