PISMA UREDNIŠTVU

E-mail: ilustrovana@politika.co.yu

Nisu samo instruktori krivi

Gospodo, prvo hoću da opravdam vašu konstataciju da postoje auto-škole koje samo hoće da profitiraju, na štetu kandidata, kao što toga ima i u svi branšama. Tačno je da se u nekoliko poslednjih godina drastično povećao broj stradalih, ali kojih uzrasta? Između 18 i 22 godine.

Krenimo, prvo, od toga kakve su nam mlade generacije. Osnovna kultura im je na samom dnu, a tek ponašanje! Današnja mladež prvenstveno dolazi da bi položila “iz prvog”, a ne da nauči vožnju. Naravno, čast izuzecima. Zašto bi oni išli kod instruktora koji mnogo traže kada mogu otići u auto-školu koja će ih samo proknjižiti, i pokloniti “smrt” tatinim i maminim sinovima. Zašto se ne pitamo zbog čega se naše dozvole ne priznaju u svetu? Vidite šta se desilo sa Pravnim fakultetom u Kragujevcu, pa šta mislite šta se sve radi po auto-školama.

Pogledajmo, recimo, Beograd, svaka druga škola radi obuku na “jugićima”, a Velika Plana, odakle sam i ja, ima osam auto-škola, a nijedna nema domaće vozilo, sve same “škode”, “dačije”, “folksvageni”, “nisani”… Oni što pohađaju auto-školu su razmaženi i neće, kako kažu, da uče na krševima, a cena za B kategoriju se kreće od 9.000 do 20.000 dinara, pa vi vidite da li je to zdrava konkurencija? Đaci idu gde im je jevtinije, a šta će da nauče, nije bitno. Kažu, neka, prošao sam jevtinije, a kasnije će da me obuče mama i tata. A tu je već početak kraja za takve ljude.

Međutim, glavni krivac je Ministarstvo zdravlja, koje dozvoljava zdravstvenim ustanovama da dele lekarska uverenja kapom i šakom, ne gledajući kakva je struktura ljudi koji treba da sednu za volan. Za njih je bitno ono: što više kandidata, to puniji zdravstveni budžet, a vi o tome ne pišete.

Pričam vam ovo sve iz ličnog iskustva, jer kod nas dolaze kandidati koji “ne umeju da hodaju”, nemaju koordinaciju pokreta, ne znaju šta je levo, a šta desno, šta znači linija preglednosti, a šta linija zaustavljanja, šta je “stop”, a šta “obrnuti trougao”, pa nije ni čudo što sve više mladih gine na putevima. Garantujem da osamdeset odsto vozača i sa stažom dužim od deset godina ne sme da vozi po Beogradu jer nisu sigurni. A u svojim gradovima voze jer su napamet naučili ulice.

Što se tiče testova, podsetimo se da se nekad teorija pripremala iz udžbenika, a kandidat je originalne testove prvi put viđao na samom polaganju, a danas svaki đak ima ce-de sa glavnim testovima, a knjigu i ne uzimaju u ruke, pa vas stoga pitam da li su tu glavni krivci instruktori ili pre nas ima mnogo drugih odgovornih faktora.

Molio bih vas da ovo pismo objavite da se već jednom razreši fama o nama instruktorima. Neka se krivci potraže u samom društvu i u niskim moralnim vrednostima ljudi. Pa, setite se samo da je nekada vozačka dozvola bila privilegija, a da danas vozi ko stigne. Šta vi mislite za gospodina Jezdimirovića koji uči đake kako radi motor (to odobravam), koliko to njih zanima? Pa, ljudi moji, oni bi samo da teraju, a mnogi od njih ne znaju ni kako se menja točak na automobilu. Ima tu još mnogo stvari o kojima se može razgovarati, ali ne bih više dužio, mislim da je i ovo dovoljno.

I na kraju, voleo bih da čujem i druge instruktore šta o svemu ovome misle.

S poštovanjem,

Dragan Gavrilović,
instruktor iz Velike Plane