GORDNA KNEŽEVIĆ-MONAŠEVIĆ glavni i odgovorni urednik

Dragi čitaoci,
Da li ste znali da dobar pekar ima platu (ovde, kod nas) i do dve hiljade evra, a da mu se po mesečnim primanjima opasno bliže stolari, parketari, gipsari, bravari, keramičari i ostale zanatlije? Vrlo zdrav i obećavajući podatak za zemlju koja ima najviše lažnih fakultetskih diploma po glavi stanovnika. I, šta sad ne valja? Pa, ne valja, na primer, što na tržištu ima više posla nego dobrih majstora i što će, recimo, podopolagački smer u građevinskoj školi u Beogradu, po programu i udžbenicima iz 1960. (?!) , i ove godine završiti šest, sedam momaka od kojih će samo jedan da se bavi parketarstvom. Jedan školovan parketar godišnje u vremenu kad ljudi traže parket i u kupatilu i kad je apsolutni hit tikovina po ceni većoj od 100 evra po kvadratu (str. 16)? Slobodane Vuksanoviću, šta reći? Sedi, jedan!

Da sam nastavnik ministru prosvete, a da me mali Sloba, posle upisanog keca u dnevnik, opsuje, pokaže nešto nepristojno ili, pak, gađa prvim što mu padne pod ruku, meni bi, kao i svakom nastavniku u Srbiji, ruke bile vezane. A i usta. Niti bih smela da mu podviknem, još manje da ga pošaljem u ćošak, a najmanje da ga izbacim sa časa. Ne daj Bože da ga povučem za uvo ili da mi se omakne šamar, kao što se dogodilo nesretnoj učiteljici Nadici iz Beograda, koja je zbog toga suspendovana s posla. I dok ministarstvo prosvete brani prava "maltretiranog deteta koje zbog trauma od šamara ide kod psihologa", a roditelji ostalih đaka podržavaju učiteljicu tako što ne daju deci da idu u školu dok im ne vrate nastavnicu na posao, mi smo pokušali da raščlanimo sa školskim psihologom ko koga, u stvari, maltretira, i kako najbolje urediti prava i obaveze učenika i nastavnika kad je u pitanju ponašanje u školi (str. 54).

Da ima nade za ovaj svet i on malo pameti i dobrote što je ostalo, primer je bračni par iz Norveške, koji je za poslednjih godinu dana, verovali ili ne, ugostio u svom domu 70 potpunih stranaca iz celog sveta (str. 30). Njihova bezbedonosna filozofija vrlo je jednostavna: ako će, kažu, neko da potegne s drugog kraja sveta da vidi Norvešku i pritom im, pored besplatne hrane, pića i smeštaja, ukrade televizor, znači da mu je TV aparat potrebniji nego njima.

Za kraj, zamislite sledeću scenu: vraćate se mrtvi umorni s posla, otključavate vrata stana i zatičete u sopstvenom krevetu rođenu sestru (koja izgleda kao boginja) sa vašim (teško stečenim) dečkom! Može li se iz ove noćne more izaći kao pobednik? Saznaćete ako počnete da čitate naš novi poklon roman "U sestrinim cipelama". Vaša...