PISMA UREDNIŠTVU

E-mail: ilustrovana@politika.co.yu

Moja Kuba

Javljam vam se povodom ispovesti Ane Koprivice „Moja Kuba”. Ne želim da budem zlonameran, ali u tekstu ima nekih grešaka: jedino ne znam da li su štamparske, ili su posledica neznanja. Jer, u Kubi nema pezosa, već pesa, gviro je guiro, ili maracaši…

Molio bih Anu Koprivicu da kad se jednom ponovo vrati na Kubu, da lično ode, pronađe i upozna Buena Vista Clubo Social. Postojao je mnogo pre nego što su neki vaši čitaoci i rođeni. A to me je i najviše opeklo: „…grupa koja je skrpljena samo za snimanje istoimenog filma, a koja svira muziku s početka prošlog veka.” Kako može tako nešto da kaže? Ili, „snimili su jedan ce-de.” Ako su joj potrebne informacije kako je grupa - ne skrpljena, već - nastala, neka pita R. Kodera, jer siguran sam da on nije „krpio”, pogotovo ne takve muzičare kao što su bili Ibrahim Ferer, Kompaj Segundo ili Arsenio Gonzales. To je bio skup čuvenih muzičara, pevača kubanske muzike. U to vreme ko zna ko je tu muziku snimao, ali sada je snimljena ponovo i to na nekoliko ce-deova.

Fulgencio Batista nije baš mnogo mario da se ta muzika „zabeleži” sluteći da će je nove generacije slušati i saznati da je to bila - Epoca de oro de la musica Cubana - Zlatna epoha kubanske muzike. Tako nešto ne sme da se zaboravi.

Nažalost, istina je da mnogi mladi Kubanci ne slušaju tu vrstu muzike: ono imaju „svoj” pravac. Ovi muzičari su za sobom ostavili dubok trag dostojan svakog poštovanja (kao kod nas Radojka i Tine Živković). Poenta svega toga je to što je ta muzika, ipak, zabeležena, nije se bespovratno izgubila, ostala je da bismo joj se divili.

Amerika i dalje tvrdoglavo sprovodi svoju izolaciju ove zemlje nalazeći kojekakve izgovore, čak i kada je reč o muzici. A opet, ostali su Celia Tito, Kruz Puente, Perez Prado, Havier Kugat i drugi, koji su palili i žarili. Bez obzira, kako kaže vaša sagovornica, „ostali su politički korektni.” A to je nepravda prema njima.

Oprostite što sam ove redove pisao ljut na senjoritu Anu Koprivicu; vama - svaka čast.

S poštovanjem,

Arsen Veselinović
iz Vinipega, Kanada

Nisam to mislio

Hvala vam što ste mojoj životnoj povesti poklonili toliki prostor - to laska. Ali, ipak su vam se potkrale neke greške!

Govoreći o Karleuši i Ceci, mislio sam na nešto drugo. Naime, ako ove mlade žene na svoje koncerte privuku i po sto hiljada poštovalaca te vrste muzike, onda, izgleda, to zaista nešto vredi. A što se meni ne sviđa takva muzika, može da ide samo u negativni saldo Zaharu.

S druge strane, usputno spominjanje ove dve dame, valjda zbog tiraža, bezrazložno ste ilustrovali sa dve neprimereno velike fotografije, tako da ispada da sam se bavio isključivo njima, što nije tačno.

Bez namere da vam se dodvoravam, primećujem da ste zaista dobar časopis.

Srdačno,

Milutin Popović Zahar