GORDNA KNEŽEVIĆ-MONAŠEVIĆ glavni i odgovorni urednik

Dragi čitaoci,
Nema ko u Srbiji nije iskoristio pobedu Marije Šerifović (str. 12) da se napravi pametan i izvuče dubokoumne i dalekosežne zaključke o muzičkom, političkom, evropskom i svakom drugom daljem razvoju Srbije. Iako čudi tako silovit talas nacionalne pameti, budući da nam ista nedostaje u ključnim trenucima (inače ne bismo ovih dana bili prinuđeni da slušamo skupštinsku raspravu o tome čijoj stranci pripadaju Šerifovići, niti bismo vladu dobili nekoliko minuta pre ponoći kad, kao što i deca znaju, čarolija prestaje, a mi se vraćamo u stvarnost koju čine bundeva, miševi i zla maćeha), od viška pameti, pogotovo kad više nema ko da pokvari pobedu (a bilo je i takvih pokušaja), glava ne boli.

Sličnih problema sa pametovanjem ima i glumac Marko Živić, junak istoimenog šou programa (str. 42), ali on je doskočio sam sebi objasnivši nam da “nije strašno biti glup, ali ne valja biti stalno glup”. I to nije njegov jedini alibi. Sve i da hoće, Marko ne može stalnio da bude glup jer njegov šou, za razliku od skupštinskih sednica ili “Velikog brata uživo”, ima kraj posle 45 minuta. Bravo, Marko, dva nula za tebe!

Daleko od toga da je “MŽ šou”, posle gore pomenutog nacionalnog pametovanja, najstrašnije što nas je ovih dana zadesilo (naprotiv i štaviše, Marko je, shvatićete i sami kad pročitate intervju, jedna iskrena dobrica od čoveka). Mnogo strašnije je ono čemu se smejemo - kad jedni druge javno nazivamo “magarcima” (vidi slučaj Saša Tijanić protiv Saše Mirkovića na str 12.) i “konjinama” (vidi slučaj Goga Sekulić protiv Saše Jovanovića na str. 30). Zar onda treba da čudi podatak da svega 30 odsto brucoša koji upišu fakultet u Srbiji završi studije (str. 18)? Deca su shvatila poruku: što da se muče nad knjigom kad je za uspeh u životu dovoljno i poznavanje domaćih životinja.

Do sledeće subote, vaša...