GORDNA KNEŽEVIĆ-MONAŠEVIĆ glavni i odgovorni urednik

Dragi čitaoci,
Na prvi pogled čini se da smo stvarno neki super likovi, kad nas neko gleda sa strane. Imamo jednog Kusturicu (str. 38) koji filmski svet i Kan vrti oko malog prsta čak i kad ne dobije „Zlatnu palmu”, imamo jednog Sinišu Mihajlovića (str. 16) koji u jednom danu dovede svu evropsku fudbalsku elitu da igra u humanitarne svrhe za našu bolesnu decu... Imamo i divne ljudske priče, kao što je ona o albanskom vaspitaču koji malu, bolesnu Srpkinju, koja ne može da hoda, svakog dana na rukama nosi do škole i nazad do kuće (str. 30). Imamo čak, zamislite, i treći pol usred naše lepe Srbije (str. 20), koji zbog svog jakog magnetnog delovanja privlači meteorite, a odbija neprijateljske vojne avione jer u toj zoni radari ne rade... A onda, u svoj toj našoj superiornosti, poklopi vas jedan megapopularan doktor kome veruje cela Amerika, a inače je sasvim OK lik, pa još i blizak prijatelj vašeg saradnika, kad kaže: „Ne mogu da verujem! Vi u Srbiji još koristite benzin sa olovom?” Nije me toliko pogodilo kad je dr Endrju Vejl (str. 24) procenio da ćemo zbog pojačane koncentracije osiromašenog uranijuma, posle bombardovanja, morati da računamo na porast kancerogenih oboljenja. To je činjenica. Idemo dalje. Ali, olovni benzin je stanje. Trend, čak. Pa, naši vozači i kad imaju kola koja idu na bezolovni, na pumpi često sipaju „super”. A još nisam čula da je neko iz vlasti najavio proterivanje „supera” i sličnih derivata koji zagađuju. Šta je tu najstrašnije? Što nismo ni svesni koliko loše živimo. Što se ne bunimo jer ne znamo za bolje. Ne znam da li s tim ima veze podatak da nam je prosek obrazovanosti 6,2 razreda osnovne škole (izneo ga je u jednom od prošlih brojeva jedan od sagovornika), a verovatno ima, ali činjenica je da nijedna vlast nije prstom mrdnula da nam obezbedi bar elementarne uslove za zdraviji život. Nikad mi neće biti jasno zašto: jer, ako nisu dovoljno prosvećeni, kako bar nisu zarad sopstvene dece nešto učinili? Ili misle da ih sve pošalju u inostranstvo. Tamo gde više odavno nema olovnog benzina.

I ja pričam svašta. Kakav benzin, kakvo olovo, kakvo zdravlje?! U toku je „Veliki brat”, a seks samo što nije. Mada i bez seksa nije loše. Pogotovo kad ih Bigi muči i pravi budalama. Za naše male, inferiorne živote, u kojima nas svi kinje, od žene (muža) do šefa, prava je poslastica gledati kako nekog drugog maltrertiraju. I eto radosti. I gledanosti.

Bar tako objašnjavaju psiholozi (str. 42).

Vaša...