PISMA UREDNIŠTVU

e-mail: ilustrovana@politika.co.yu
Ilustrovana Politika, Bulevar despota Stefana 24, 11000 Beograd, Srbija
Priprema Desimir Đorđević

Istina o Titu

Iako je gospodin Ilija Bradarić zakasnio gotovo dve godine sa svojim pismom (odgovor Milici Bajrić, „Ilustrovana Politika” broj 2426), ipak nije trebalo da je okrivi da „vređa sve one koji su stradali od Tita”! Ona je rođena dosta kasnije, 1964. godine, te nije mogla da zna za sve te „grehe”.

Bilo bi zanimljivo čitati „tomove knjiga o svemu tome”, ali taj film nećemo nikada gledati - kako se to kaže - u tom istom Novom Sadu gde je g. Ilija Bradarić „jeo crni hleb i proju”, koje sam i ja okusio jer sam živeo i rastao u Novom Sadu. Pre nego što je maršal otvorio granice naše Juge, mnogo ljudi je otišlo „na odmor” u Sremsku Mitrovicu, Požarevac… Tito je brzo uvideo da se sa rogatim nije bosti, pa je krajem pedesetih godina otvorio granice. Mnogo je našeg naroda - svih nacionalnosti - masovno odlazilo na rad u inostranstvo. Najviše Makedonci u Australiju, pa otuda i pesma „Prokleta da je Australija” koja je bila vrlo popularna 1965/66. godine. Odlazio je naš narod i u Austriju, posebno u Nemačku. Možda niste znali, ali Olimpijski stadion u Minhenu 1972. gradile su naše ruke i naša preduzeća, između ostalog.

Ni Vlatko Maček, a ni Tito, nije trebalo da nam kažu ili da nas upute šta da radimo sa njihovim - našim „jajcima”. Znali su šta im je „valjalo činiti”. Ona su posejana po čitavom svetu, uključujući tu i Sakramento u Kaliforniji, da izvinite na izrazu.

S poštovanjem,

Arsen Veselinović, Vinipeg, Kanada