PISMA UREDNIŠTVU

E-mail: ilustrovana@politika.co.yu

O pobedniku „Velikog brata”

Poštovana redakcijo još poštovanijeg časopisa,

Javljam se povodom teksta o pobedniku „Velikog brata” (zamisli?).

Ogroman paradoks u naslovu! Verovatno je tako dat zbog skorašnjeg publiciteta dotičnog momka. Sama karijera, da je nekada bio fudbaler, govori da je dete sela, a ne kaldrme ili asfalta. Ko još igra fudbal u ulici danas?! To može po livadama, na selu, po zabranima, do mile volje da se juri za loptom, ne u gradu.

Po izjavama i ponašanju podseća na likove tipa Ere Ojdanića ili Miroslava Ilića („Zavoleh devojku iz grada”, itd.). Ostavljan je često, kaže sam, a zar ne bi bilo bolje da juri malo devojke po selu, po prelima, na kopanju kukuruza... Svaka bi se udala za njega i, naravno, rodila. Pa, koja će ga vaspitana gradska devojka uzeti, sem za lovu? Koliko je obrazovan g-din Seljak? Šta ima od škole?

Dalje, želi da bude glumac?! Pa, za to valjda u našoj zemlji treba prvo završiti neku školu? Osim ako nije statista, dubler, kaskader... (a nije ni Slavko Štimac, bez daljeg).

Ako je ispunio sve želje u životu, pa koja bi ga tako „pregorelog” i „sagorelog” htela? Nije on, ipak, za kaldrmu, bar priznaje, pa onda što dalje od toga. Izgleda malo više džiberski nego što se očekuje, ali ukusi su različiti...

By the njau, šta će seljaku tetovaža na ruci? Zar to nije deo stila urbanog okruženja, a ne seljačkog. Izgleda poprilično napaljen pa bi mu možda više motika odgovarala, uz sve poštovanje njegove pobede, da kažem.

Zato, draga redakcijo, da li je možda autor vašeg teksta malo pogrešio lokaciju, pa umesto za „Svet”, pisao za „Ilustrovanu”?

S poštovanjem,

Mila Kurtović, Sidnej

Slavuji se nikad neće vratiti

Gotovo svakodnevno, naročito tokom večernjih sati, prošetam sa svojim psom duž Gabrovačke reke u Nišu. Između tog mog šetališta i obdaništa „Pčelica” na Bulevaru Nemanjića nalazio se jedan divan zabran, sa mnogo „lugova i gajeva” (setimo se divne Smetanine muzičke poeme „Iz čeških lugova i gajeva”) koji je bio raj za ptice, a posebno slavuje, čije se divno pojanje čulo noću nadaleko, naročito s proleća i leti. Međutim, sinoć kad sam šetao istim stazama, zabran je volšebno nestao. „Lugovi i gajevi” su posečeni, zgaženi, a slavuji i sav taj divni ptičji svet je nestao i, verujte mi na reč, neće se više nikad vratiti. Oprosti im Bože (gradskim moćnicima), jer ne znaju šta čine.

Pavle I. Premović, Niš