PISMA UREDNIŠTVU

e-mail: ilustrovana@politika.co.yu
Ilustrovana Politika, Bulevar despota Stefana 24, 11000 Beograd, Srbija
Priprema Desimir Đorđević

Kulturni i nacionalni poraz Srbije

Nedavno su na TV Beograd razgovarali o turbofolku i Ceci, i o "poruci koju šaljemo svetu slušajući takvu muziku". Neka strana grupa gostovaće u Vršcu i veliki broj prodatih karata dobar je znak da se nešto nabolje menja u Srbiji, kažu, i vest o tome preći će granice ove države i popraviće joj ugled u svetu.

Autori emisije nemaju muzičko znanje. Njihov kriterijum je vrlo uprošćen. Da li je nešto kič ili vredi, zavisi samo od toga da li je to njima blisko. Ako jeste, onda je bez sumnje umetnost. Sve drugo, a naročito ako u sebi nosi i najmanji trag onog što se zove srpska muzička tradicija, šund je i neukus i nešto čega se pametni groze. Sve što je uistinu srpsko, uključujući tu i muziku, njima je daleko i odbojno, ružno i tužno, i uvek iznova imaju potrebu da se na to obruše ne birajući pri tom reči. Dobijaju neograničen prostor u javnim medijima za razliku od onih koji drugačije misle i koji na takva mesta ne mogu da dođu.

To što će koncertu neke strane grupe u Vršcu prisustvovati mnogo mladih, nije dobar znak. Naprotiv, loš je. To znači da se Srbija predaje, da gubi svoju dušu, da u muzičkom smislu ide na neku drugu stranu, neprirodnu i nelogičnu za ove prostore. To na kraju znači kulturni i nacionalni poraz Srbije. I to je, u stvari, poruka koja će otići u svet. A ta činjenica je, pre svega, rezultat višegodišnje i strahovite presije rasrbljenih medija sa kojih dan i noć trešti jedna ista muzika, do te mere, da ne samo mladi nego ni stariji nemaju više mogućnost drukčijeg izbora. Ali zaslugu za to upravo imaju najviše Ceca i društva iz "Granda", "Golda", "Zama", koji uporno, već petnaest godina, svojim zabavnim i prozabavnim kompozicijama odvajaju publiku od narodne muzike i prevode je na drugu stranu.

Ljudi od struke su odavno rtekli da su kompozicije sa oznakom "Granda" i "Golda" u velikom broju zapravo "srpska zabavna muzika, za razliku od onog što se izvodi na rok i pop sceni, a što je samo doslovna kopija muzike koja se začela nekoliko hiljada kilometara daleko od Srbije na zapad, na osnovama tamošnje narodne muzike".

Ceca i društvo su eliminisali lepu narodnu pesmu, a ona je u Srbiji uvek bila sigurna brana od muzika koje su u osnovi tuđe, bez obzira na kom jeziku se pevale. A onda su rasrbljeni mediji eliminisali njih nazivajući ih turbofolkerima i kičerima. Tako su domaći i strani akteri zapadne muzike ostali praktično sami na radio i TV frekvencijama, nesmetano pridobijajući veliki broj mladih za sebe. Toliko već da to mora da zabrine sve one koji vole Srbiju i koji srpski misle.
Dejan Stevanović, Beograd