PISMA UREDNIŠTVU

E-mail: ilustrovana@politika.co.yu

Zločin i kazna

U nekoliko navrata ste s puno osećanja pisali o sudbini životinja, pa verujem da će vam i sramna presuda Opštinskog suda u Ljigu poslužiti kao zanimljiv povod za još jednu takvu rubriku.

Javnost je već upoznata da je izvesni Mioljub Savić pred ovim sudom osuđen zbog zlostavljanja životinja, kao i da mu je izrečena novčana kazna od 8.000 dinara i zaprećena zatvorska kazna od tri meseca, uslovno na godinu dana.

Ne ulazeći u to da li je reč o odgovarajućoj kazni i da li je sudija optuženom morao da izrekne i meru obaveznog lečenja u psihijatrijskoj ustanovi, želim da potsetim čitaoce da je pre samo nekoliko dana (i nekoliko dana posle izricanja presude M. Saviću) "državna televizija" objavila reportažu o azilu za napuštene pse u okolini Valjeva. Ko je video i čuo reportažu dopisnika RTS-a, sigurno je ostao zatečen neprofesionalnim izveštavanjem tamošnjeg dopisnika koji je, bez ikakve ograde, "držao stranu" ljudima koji mrze ove nesrećne životinje.

Ako je M. S. osuđen zbog zlostavljanja životinja, onda je i redakcija informativnog programa RTS-a morala da reaguje i bar da odbaci spomenuti prilog i ne pusti ga u etar. Ovako mi sve liči na onaj čuveni grafit ispisan crnim sprejom na tek renoviranoj kući, koji glasi: "Džaba ste krečili".

Pišite i o tome, možda će pomoći da se promeni svest onih kojima nikada nije dosta zla.

S poštovanjem,

Nenad Janković, Beograd

Patrijarhovo pismo

Njegova svetost patrijarh Pavle nedavno je uputio pismo predsedniku vlade Vojislavu Koštunici, kojim predlaže da se proizvodima namenjenim deci ukine porez na dodatnu vrednost. Obrazlažući ovaj predlog, poglavar Srpske pravoslavne crkve je podsetio na "belu kugu" i mogućnost da se ona bar delimično predupredi.

Ne sumnjajući nijednog trenutka u plemenitost njegovih motiva, moram da podsetim da je svojevremeno i Savezna vlada SFR Jugoslavije donela sličnu uredbu, ali da se sve završilo neslavno, tako što su proizvođači dečje opreme, odeće, obuće i hrane od toga napravili za sebe dobar posao: cene su neznatno snižene, a oni su ostvarili veliki ekstra profit.

S druge strane, deca nisu skupa: skup je život! U državi u kojoj prosečna plata građana (koji imaju sreću da su zaposleni) iznosi jedva nešto više od trista evra, teško je odvažiti se i na brak, a kamo li na potomstvo. U zemlji u kojoj je tek nedavno ukinut porez za kupovinu prvog stana - više se brine o onima koji imaju novca za tu "kapitalnu" kupovinu, nego o sirotinji što jedva sastavlja kraj s krajem živeći kod roditelja. Ovde, gde je čak i za inače preskupo mesto u dečjem vrtiću neophodna debela veza na najvišem nivou, kao i za upis u školu po izboru, još nema dobrotvornih fondova ili udruženja koja bi stalnom novčanom pomoću i stipendijama pomagali siromašniju decu i njihove roditelje…

O svemu tome bi trebalo da razmišlja premijer čitajući patrijarhovo pismo. Pa i preko toga.

Milica Živanović, Niš