PISMA UREDNIŠTVU

E-mail: ilustrovana@politika.co.yu

Kome je upućeno

U Mionici, gradiću u podnožju Maljena, na putu od Lajkovca do Valjeva, te, 1992. godine, stajao je oniži čiča i čekao autobus za Beograd. Na sebi je imao anteriju, suknene brič-pantalone i jelek, odozdo opanke, odozgo šajkaču. Trojica dečaka, još nestasala za „ratna zbivanja“, počela su da ga zavitlavaju:

– Ti si, deda, srpski nacionalista – začikavali su ga. – Vidi ga na šta liči... Pravi četnik!

– Zar ja? – zapanjio se čiča. – Pa, jeste li vi, djeco, pijani? Nisam, brate, ništa od propasti radikala na izborima trijes i devete...

– Jesi, deda, nosiš šajkaču i mrziš Hrvate – bile su uporne junoše.

– Bog s vama, djeco, ja nikad u životu nisam video Hrvata.

Čiča je, dakle, odredio ko je ko u balkanskoj klanici.

Bio sam prisutan, ali nisam tada zabeležio. Sada moram.

Nije se ratovalo u Srbiji, već u Hrvatskoj. A na suprotnim stranama su bili njeni državljani: Srbi pravoslavci i Hrvati rimokatolici, mada bih i muslimana, „hrvatskog cvijeća“, mogao da se prisetim i ponešto da napišem!

Proslavljajući, uz iluminacije(?), dvanaestu godišnjicu „Oluje“ na Kninskoj tvrđavi, gos. Stjepan Mesić, predsednik Hrvatske, i Ivo Sanader, premijer, iskoristili su priliku da upute poruku Srbiji i njenim žiteljima. Da ne citiram: mi smo, Srbijanci, krivi za sve ono što je snašlo građane nekadašnje Jugoslavije, jer rat je krenuo iz Srbije, kriv je politički vrh te bivše republike..., a sve ostalo su očekivane posledice.

Očekivao sam da sa te Kninske tvrđave neko uputi poruku svojim dojučerašnjim komšijama (i ravnopravnim građanima, državljanima) Srbima, ili pravoslavcima, i da ih pozove da se vrate kući, na svoje?! Da se vrati bar neko od tih nesrećnika, svejedno koliko ih je (oko njihovog broja se i dalje licitira; ja verujem da ih je, ipak, mnogo više od dvesta hiljada). Njima ne bi trebalo pretiti, već uputiti poruku i pružiti ruku pomirenja, inače će Hrvatska zauvek nositi sramni pečat genocidne NDH!

Ovo pišem čista srca jer su mi dve ćerke rimokatoličke veroispovesti i Hrvatice.

A zašto „generalisumusu“ Franji Tuđmanu nisu „bajali“ u Haškom tribunalu, možda znaju ljudi koji su ga upotrebili.

Miloš Lazić, novinar „Ilustrovane Politike“