Zbog incidenata u Mostaru Fudbalski klub "Partizan" je novčano kažnjen i izbačen iz daljeg takmičenja. Zvanično, krivci su navijači. Javnost se, kao i posle mnogo sličnih situacija, podelila. Jedni su za sve osuđivali isključivo "grobare", drugi misle da je problem mnogo složeniji i dublji. Jesu krivi navijači, ali ništa manje ni uprava kluba koja već godinama sa njima nema komunikaciju. Gde je istina i šta se zaista događa na relaciji "grobari" - uprava "Partizana"? Miloš Đurišić Đura, predstavnik navijača, pristao je da bez dlake na jeziku priča o svim nesporazumima koji postoje.

Da li je mostarska priča mogla da ima i drugačiji epilog?

- Naravno. Posle te utakmice niko iz "Partizana" niti iz Fudbalskog saveza Srbije nije stao u odbranu navijača, pa samim tim i u odbranu kluba. Kao da je neko hteo da se tako nešto dogodi da bi za sve okrivio "grobare". Naša reakcija bila je tipičan odgovor na provokacije domaćih navijača. Zašto naši zvaničnici nisu reagovali na ćutanje delegata i neunošenja u zapisnik neprekidnih skandiranja "Srbe na vrbe". Odatle je sve i krenulo. Na utakmicama visokog rizika prevencija je najbitnija.

A da li je bilo sličnih situacija na drugim utakmicama, a da niko nije bio kažnjen?

- Setite se nedavno šta se dogodilo sa Splićanima u Crnoj Gori. Bilo je, ne preterujem, deset puta gore i niko nije kažnjen. Ali, tamo su se za svoje navijače zauzele uprave oba kluba.

Pa, kakav vi, zapravo, imate odnos sa upravom?

- O tome ćemo detaljnije kasnije, ali ova priča će vam biti dobra ilustracija. U Mostaru je jedan naš navijač ostao bez tri prsta. Njegovi roditelji su zvali upravu da pitaju šta se sve događalo i od Živka Šljukića, čoveka zaduženog za bezbednost, dobili bukvalno ovakav odgovor: "Šta me briga, šta je uopšte tražio dole."

Koliko dugo sve ovo traje?

- Početak nezdravih odnosa između uprave i navijača traje više od deset godina. Sve je krenulo kada je uprava počela da deli navijače na podobne i nepodobne. Tada je i počeo obračun sa nama koji nismo bili zadovoljni stanjem u klubu.

A kakva je sada situacija?

- Sve je to tako teklo do 2005. godine kada su se navijačke grupe ujedinile. Tada smo udruženi krenuli u jednu žestoku kampanju da neki ljudi odu iz "Partizana" jer sa njima klub nema nikakvu perspektivu.

Ko su ti ljudi?

- Alfa i omega je Žarko Zečević, generalni sekretar. On je najveći krivac što klub već godinama grca, ali i što navijači nemaju tretman kao u drugim klubovima.

Vi ne prestajete da tražite njegovu ostavku, ali on, čini se, ne haje mnogo za to?

- Tačno je da nas on ignoriše. A znate li zašto? Zato što još nikome ne smeta. Kad bude zasmetao ili završio posao, otići će. Ili bolje reći skloniće ga. Mnogo para prolazi kroz fudbalske klubove. Nedavno je štampa pisala o njegovoj mesečnoj plati od 200.000 evra.

I pored svega, on je, izgleda, nesmenjiv?

- Majstorski je sve odradio. On je na mesto generalnog sekretara Sportskog društva "Partizan" došao 1975. godine, a nakon deset godina postaje generalni sekretar Fudbalskog kluba "Partizan". A onda je promenio statut tako da upravni odbor ne podnosi izveštaje Skupštini nego generalnom sekretaru, a Skupština kluba bira upravni odbor i generalnog sekretara, a polovinu Skupštine delegira generalni sekretar. Tako je sada dovoljno Zečeviću da ima samo jednog čoveka u onom drugom delu Skupštine pa da opstane.

Imate li vi bilo kakav kontak sa njim?

- Nećete možda verovati, ali predstavnici navijača nemaju kontakt ne samo sa njim, već uopšte sa klubom.

Da li vas uopšte nekad iz uprave pozivaju na razgovore ili da prisustvujete nekim sastancima?

- Ništa normalnije ne bi bilo nego da predstavnik navijača prisustvuje sastancima kluba. Naravno, ne svim, već onim koji su bitni za "grobare", pre svega kada je reč o nekim važnim utakmicama ili utakmicama visokog rizika. To bi bilo toliko normalno, jer bi tu mogla da se čuju mišljenja i jednih i drugih, da se neke stvari preduprede. Ponavljam, navijači ne prisustvuju ni kao posmatrači, ni kao članovi bilo kakvim sastancima u klubu. Ne vređam nikoga i ničiji posao, ali u klubu veća prava imaju čistačice nego mi.

Dakle, takav je odnos prema "vernim navijačima"?

- Muka mi je kad čujem one izjave tipa: "Mi ćemo da se dogovorimo sa vođama navijača", pa "oni su naš dvanaesti igrač", pa "mi igramo zbog njih"... i sve tako.

Dokle smete da idete u izjavama da uprava čini sve kako bi slomila taj otpor "grobara"?

- Dotle da smem da kažem da je u dosluhu sa Zečevićem žandarmerija nekoliko puta prebijala navijače.

Ali šta bi bilo da policije nema na stadionima?

- Niko nema ništa protiv prisustva policije. To je stvar organizacije i oni ljudi rade svoj posao. A sad ću da vam navedem dva primera. Ako se dobro sećam, to je bilo u Kuli kada su "grobari" izleteli na teren, a tamo su bukvalno bila dva policajca. Navijači su se istrčali po terenu i kako ih niko nije dirao, vratili se na tribine. S druge strane, i sami ste bili svedoci scena kada oklopnici opremljeni kao za rat sa teroristima ulete u masu. Setite se "Pionira", suzavaca, haosa.

Dobro, sve vreme pričamo o upravi i njenim greškama. Šta je sa navijačima? Nije valjda da su oni uvek u pravu i da odobravate sve što se desi na tribinama?

- Daleko od toga. Za to sam da sve što izađe iz nekih okvira treba sankcionisati. Ali, ne događa se na našim stadionima ništa čega nema na drugim u svetu. Tako je bilo i tako će verovatno i biti. To su mladi ljudi, tu je adrenalin, to je jedna kritična masa koja uvek nosi dozu rizika. U svim tim tučama nikada nije stradao običan gledalac ili neko dete. Uvek je to samo sukob grupe navijača koje to započnu i završe međusobno. Drugo je, kažem, kad se umeša policija i reaguje neadekvatno, suzavcima ili šok bombama. Tada nastaje haos i sve izmiče kontroli.

Šta vi tražite od vašeg kluba?

- Jedan od naših zahteva bio je kompletna reorganizacija Fudbalskog kluba "Partizan". Klubu su potrebna nova imena, novi imidž, mora da povrati ugled na međunarodnoj sceni. Sa ovim ljudima to sigurno ne može. Tu je nešto počelo da se događa početkom ove godine, ali se brzo sve vratilo na staro, mislim čak da je sada i gore.

Mislite li da imate pravo na to?

- Naravno, pa nije "Partizan" ničija prćija pa da može da radi šta hoće. Generacije su ulagale u njega, dizale ga do evropskih visina, a onda dođe neko da vedri i oblači i što je najgore inati se. Navodno, sve što radi je u interesu kluba, a objektivno sve je to na štetu kluba. Gde nema mira i sloge u kući, pa tu nema ni napretka.

I šta ste još tražili?

- Da se ukine zabrana unošenja navijačkih rekvizita na stadion. A evo vam još jedan primer kako rade ljudi iz uprave. Za jednu utakmicu putem mobilnog tražili smo da nam se odobri da unesemo malo rekvizita.Ispred stadiona je došao Stojanče Ristevski, zamenik generalnog sekretara, saopštio šta oni od nas traže i rekao nam da možemo da unesemo rekvizite. Dolazimo posle toga na utakmicu sa tim rekvizitima, kao obezbeđenje nam ne dozvoljava da to unesemo. Kažemo im da imamo odobrenje, ne vredi. Zovemo Ristevskog na mobilni, on se ne javlja. I šta posle toga da radimo i kako da se ponašamo.

Imate li vi malo problema zbog ovakvih javnih prozivki?

- Na početku cele priče bilo je svega, ponajviše pretnji. Međutim, kada se stvar zahuktala, uključili mediji, ustalasala javnost, pretnje su prestale. Ali, bez obzira na sve, mi idemo do kraja. "Partizan" je više naš nego njihov, oni dođu i odu, pre ili kasnije, a "grobari" su tu da sa igračima dele i uspehe i poraze.