Povraćaj investicije siguran, ali - puževim korakom

Iz godine u godinu puževi su sve prisutniji na trpezama širom sveta. Kulinari kažu, sem slatkih, ne postoje jela koja ne mogu da se naprave od njih. Zato, ako trenutno razmišljate u šta da uložite pare, odnosno kojim biznisom da počnete da se bavite, evo vam ideje.

Ako razmišljate o ovom poslu, prvo što morate da znate jeste kolika je minimalna površina zemlje na kojoj se isplati gajiti puževe.

- Da bi se gajenje puževa isplatilo, minimalna površina na kojoj se uzgajaju mora da bude dvadeset ari, odnosno 2.000 metara kvadratnih - kaže mr Radomir Mandić, direktor ''Maksplanta'', firme koja se bavi uzgojem puževa. - Ako se neko odluči za ovaj posao, preporučujem mu da gaji vrstu Helix aspersa, kod nas poznatog kao šareni puž. Razloga je više. Sposoban je da se prilagodi bilo kojim klimatskim uslovima i uslovima gajenja, ima veliku reproduktivnu moć i lakše se priprema za prodaju.

Da bi se počelo sa ovim poslom, nije dovoljno samo podići leje, zasaditi bilje i ubaciti puževe. Neophodan je pravilan odabir prostora gde se podiže farma, analiza hemijskog sastava zemljišta, a onda dobra priprema.

- Zemljište pogodno za farmu treba da ima nekoliko karakteristika - kaže Ljiljana Belopavlović, veterinar u firmi ''Maksplant''. - Može da bude glinovito, mešovito ili rastresito, u njemu treba da bude 1,5 do 2 odsto kalcijuma koji može da se asimilira, bez stabala drveća ili sa njima, ali sa velikim razmacima, a potrebna je i dovoljna količina vode koja se obezbeđuje navodnjavanjem. Farma može da se postavi u ravnici ili na obroncima, ali pad zemljišta mora da bude takav da može da se obrađuje i još jedan uslov je da je zemljište maksimalno izloženo suncu.

Farma puževa nadomak Beograda

Oko celog prostora stavi se takozvana spoljašnja ograda koja štiti puževe od grabljivica, pre svih miševa i krtica. Za to se obično koristi pocinkovani lim koji zalazi u zemlju do dubine ne manje od trideset centimetara, a visina iznad zemlje je obično oko sedamdeset centimetara.

- Unutrašnjost farme podeljena je na leje i one se naizmenično smenjuju sa prolazima kojima se komunicira i koji su široki od osamdeset do sto centimetara - kaže Ljiljana. - Leje su obično duge oko 50 i široke od 2,5 do 4 metra. - Zatim se zateže mreža. Jedan deo se zakopa u zemlju do desetak centimetara, a drugi podigne, tako da konačna visina mreže bude oko devedeset centimetara.

Zatim se, kako kažu stručnjaci, tretira zemljište, odnosno postave za njih bezopasne hemikalije koje će sprečiti pojavu insekata ili buba koje mogu da ugroze puža. Onda dolazi na red formiranje leja. Postoje dve vrste. Za reprodukciju i za tov. U leje za reprodukciju nastanjuju se puževi da se pare i umnožavaju i u prvoj godini te leje zauzimaju nešto manje od polovine cele površine farme, da bi se posle smanjile na trećinu. Tu se sadi jednim delom vegetacija za ishranu (blitva, suncokret, artičoka, kupusna uljana repica), ali i biljke koje služe da se pužići koji se rađaju tu sakriju. Za to je najpovoljnija mešavina salate i radiča.

Kada pužići narastu u lejama za reprodukciju, obično posle dva do tri meseca, prebacuju se u leje za tov. U firmi ''Maksplant'' preporučuju da se po metru kvadratnom prebaci između 150 i 200 komada. Inače, ove leje treba zasejati blitvom i kupusnom uljanom repicom.

- Nije obavezno, ali je dobro ako nedaleko od leja može da se zasadi i dopunska hrana - kaže Ljiljana. - Za to je najbolji suncokret. U vreme cvetanja on se seče i baca u leje za dopunsku ishranu.

U sušnim letnjim danima navodnjavanje leja je neophodno, pa zato u zavisnosti od doba godine i temperature leje se poprskaju određenom količinom vode. Posle berbe puževi se stavljaju u žičane kaveze da se očiste, tu odstoje nekoliko dana, onda se pakuju u pletene vrećice i tada su spremni za izvoz.

Unošenje puževa u leje počinje sa prvim sunčanim danima posle zime, a berba je u septembru. Pošto ste za ovu godinu zakasnili, imate dovoljno vremena da razmislite da li je ovo posao kojim hoćete da se bavite i ako odlučite da krenete, opet imate dovoljno vremena da počnete sa pripremama.

Računica

Prosečna količina puževa koja može da se proizvede na farmi je kilogram po metru kvadratnom. U prvoj godini nema berbe, u drugoj godini za berbu stiže između 50 i 70 odsto, a od treće godine farma ulazi u pun režim berbe, odnosno kilogram po metru kvadratnom. Ako je cena suvog pročišćenog šarenog puža na tržištu između četiri i pet evra, onda nije teško izračunati posle koliko vremena možete očekivati da vam se vrati uloženo.

Cene

Cena konzerviranih puževa je paprena

Na farmi možete mnogo šta da uradite sami, ali ako ozbiljno i dugoročno planirate da se bavite ovim poslom, pa još ako želite i sigurnu prodaju, onda je najbolje da sklopite ugovor sa nekom od firmi koje imaju zagarantovan plasman u inostranstvu. U ''Maksplantu'' su nam napravili računicu njihovih usluga za farmu od dvadeset ari.

Analiza zemlje košta 80 evra, projekat 150, obrada zemlje 50, stajsko đubrivo 60, veštačko deset evra. Ograda od pocinkovanog lima košta oko 720 evra, stubovi za spoljašnju ogradu sa kosnicama 200 evra, dezinsekcija 30 evra, mreža najkvalitetnija i najzastupljenija u svetu čija je garancija 20 godina košta sa stubovima sa kosnicima 2.130 evra. Pocinkovana žica košta 40 evra, seme iz uvoza 120, domaće seme 31, a reproduktori 1.520 evra. Sistem za navodnjavanje u unutrašnjosti farme košta 500 evra, sredstvo za deratizaciju 10, zimski pokrivač 440 evra i za nepredvidive troškove treba odvojiti bar 500 evra.

Fabrika gotovih proizvoda

Iz svih zemalja bivših jugoslovenskih republika, kao i iz Rumunije i Bugarske, puževi se izvoze kao sirovina jer nema fabrika za proizvodnju hrane od njih. Sva je prilika da ćemo je mi prvi uskoro dobiti. Firma ''Maksplant'' je pre tri godine potpisala ugovor sa partnerom iz Italije preko kojeg plasira puževe sa svoje farme i farmi svojih kooperanata. Prošle godine sa istim partnerom potpisala je predugovor o izgradnji fabrike za preradu i proizvodnju hrane od puževa, a uskoro sledi i potpisivanje ugovora.