PISMA UREDNIŠTVU

E-mail: ilustrovana@politika.co.yu

Slična muka

Želim da vam zahvalim na tekstu o velikom borcu Stefanu Aleksiću i da mu poželim sve najbolje u životu i, naravno, da mu poručim da se nikad ne predaje. Pozdrave šalje jedna on-line čitateljka iz Švedske koja i sama ima blisku rođaku a koja je zbog ljekarske sujete da prepusti pacijenta boljem i stručnijem od sebe, na kraju izgubila vid. Pitam se da li je medicina u službi pacijenta, ili su ljekari, bez obzira da li je reč o našim, ili ovog puta o švedskim, toliko opterećeni sujetom da pacijent i nije više važan.

Postoji veliki stručnjak u oftalmologiji, a reč je o dr Zoranu Tomiću, koji uspešno radi u Švedskoj, ali takođe i u Srbiji u jednoj privatnoj klinici, pa vas molim da to prenesete porodici Aleksić. Njegova specijalnost su zadnji segmenti oka. Ja vrlo dobro razumijem porodicu Aleksić jer sam i sama pokušala da izađem iz tog tunela beznađa i traganja za pravim ljekarom dok sam se borila da pomognem svojoj majci u njenim najtežim trenucima.

Veliki pozdrav porodici Aleksić,

J. Arežina, Švedska

Deca su bila razočarana

Veoma poštujem i čitam vaš list: sve pohvale vašoj tradiciji. Povodom intervjua sa Vladom Divcem želim da pohvalim takav pokušaj humanitarne pomoći nesrećnim ljudima, i kamo sreće da nas je više sa takvim namerama.

Ono zbog čega vam pišem je velika zamerka Divcu na način kako je organizovao basket u Beogradu, povodom svog opraštanja. Deca iz Niša, a ja verujem i iz cele Srbije, bila su razočarana kada su došla u Beograd kao pobednici na košarkaškim turnirima u svojim gradovima, da bi se takmičila u basketu, i kada im je tom prilikom rečeno da mogu samo da gledaju kako se takmiče beogradska deca, i da nadmetanje i nagrade važe samo za mališane iz metropole. Sramota!!! Bilo je pokušaja i molbi trenera iz “ostatka Srbije” da se omogući svoj deci da se takmiče, ali bezuspešno.

Divac je za sve to vreme sedeo u “Hajatu”, a što je još bolnije, nije se ni pojavio kako bi prisustvom udostojio sopstveni oproštaj, a kamoli da deci pruži zadovoljstvo svojim prisustvom. Ako možete, učinite mi uslugu kao vašem redovnom čitaocu i prenesite Divcu naše razočarenje: red bi bio da se zbog toga izvini deci cele Srbije, osim, naravno, Beograda.

Hvala i srdačan pozdrav,

Ljiljana Marković, Niš

Čovek za primer

Veliki čovjek, sportista i patriota. Dično je bilo njegovo držanje na Svjetskom prvenstvu u Argentini i na Evropskom prvenstvu u Rimu,1991. godine, kada je usred takmičenja počelo depešom iz Ljubljane kojom se zabranilo Juri Zdovcu da ne smije igrati za Jugoslaviju, u protivnom će biti proglašen izdajicom svog naroda!

Ivan P. Istrijan