Andrijana i Branko: otkad su pre 15 godina dobili sina Luku, potpuno su se povukli iz medijskog života

Bračni i glumački par Andrijana Videnović (42) i Branko Đurić (58) već četiri meseca žive paralelne živote. U stanu na prvom spratu nove zgrade u blizini Bajlonijeve pijace i - u velelepnoj vili na Dedinju. Na Dorćolu, sa sinom Lukom, zaljubljenikom u košarku i od ove jeseni gimnazijalcem, oni vode miran porodični život.

(NASTAVAK SA PRVE STRANE)

A tamo, u ekskluzivnom delu Beograda, rezervisanom gotovo isključivo za diplomate i lokalne bogataše, za njih kao da nema mira i opuštanja. Toliko su odnosi među članovima porodice bremeniti generacijskim sukobima i spletkama.

Srpska “Dinastija”! Tako već nazivaju novu seriju Televizije “Pink” “Ljubav i mržnja”. Naš Blejk Karington se zove Bogdan Lazarević i tumači ga pomenuti Branko Đurić. Reč je o bogatom poslovnom čoveku, stožeru porodice, koji sve vreme pokušava da smiri uzavrele strasti svojih najbližih. Bogdanova znatno mlađa supruga Katarina, fizičkim izgledom samo podseća na nežnu i plačljivu Kristl Karington, ali je po karakteru pljunuta Aleksis.

- Prototip žene u Srbiji je suprotan američkom - kaže Andrijana Videnović koja u seriji igra Kaću Lazarević. - Ili, kako bi rekla Vida Basara, jedan od scenarista: “Kod nas su crnke pojam dobrote, a zloće su plavuše.” Ako budem omražena, to znači da sam dobro uradila ulogu. Zato, neka me mrze. Spremna sam na to.

Andrijana ima mnogo razumevanja za lik koji tumači. Kaća potiče sa sela, iz siromaštva, i pokušava da postigne nešto u životu sredstvima kojima ju je priroda obdarila. I uspeva da unovči mladost i lepotu. Odlično pliva u novom okruženju. Uvek kaže šta misli i ne ostaje nikom dužna.

- To se mnogima ne sviđa, ali može joj se, jer ima muževljevu podršku. Žena iza koje stoji moćan muškarac, moćna je dokle god je taj muškarac iza nje. E, sad, ima ona i svojih slabosti. Najveća je, svakako, ljubav prema sinu njenog muža, ali i slabost živaca što, kako će se kasnije ispostaviti, nije nimalo bezazleno. Postoji i tajna iz prošlosti koja će je, takođe, u jednom trenutku uzdrmati. Šta će se sa Kaćom i Bogdanom sve zbivati, to ne znaju ni scenaristi, a kamoli mi koji ih igramo.

Manje vidiš, manje patiš

A Bogdan Lazarević? Kakav je on čovek?

- On je dobrica - veli Branko Đurić. - Čak preterana dobrica. Upravo to sam zamerio piscima. Nije realno da je tip koji ima sve to što ima, tako naivan. Mora, ipak, da bude malo namazaniji, da bi plivao među ajkulama. Tipičan je pater familijas i najviše se bavi porodicom. Biznis je negde u drugom planu, što je, opet, malo čudno. On nije sasvim siguran u iskrenu ljubav svoje mlade žene, ali je voli, i zato ide linijom manjeg otpora u stilu: manje vidiš, manje patiš.

Žive u stanu na Dorćolu, mada ne bi imali ništa protiv da se usele u vilu kakvu imaju kao bračni par iz serije

Andrijani i Branku se sviđa vila na Mačkovom kamenu gde snimaju svakog dana. Nije megalomanska i napravljena je s merom i ukusom. Jedino što ponekad nestaje struja.

- Ispod Belog dvora se mnogo gradi i kad treba priključiti neki objekat na električnu mrežu, onda isključe ceo kraj. Zbog toga smo izgubili nekoliko dana snimanja.

Učešćem u megaseriji “Ljubav i mržnja”, ovom bračnom paru se izgleda pružila šansa da dobro zaradi. Možda će se obogatiti i priuštili sebi sličnu vilu?

- Napišite: Andrijana i Branko su se slatko nasmejali! - sugerišu. Andrijana, ipak, dodaje:

- Nikad nisam maštala o bogatstvu te vrste. O vilama, bazenima... To, opet, ne znači da se ne bih snašla u nekoj velikoj i lepoj kući. Posle jedne ovakve serije u Americi, glavni glumci ne samo da bi dobro zaradili već bi im producenti sugerisali u kom kraju grada da žive i kakva kuća priliči zvezdama njihovog kalibra. Ta mašinerija je tamo ogromna. Jednom ovakvom megaserijom od sto epizoda, zaradili bismo za ceo život… Ali, u Americi.

Sa Slobodanom Šuljagićem, urednikom, izvršnim producentom i idejnim tvorcem “Ljubavi i mržnje”, Branko Đurić se dugo poznaje. Radili su zajedno neke predstave u Pozorištu na Terazijama i, sticajem okolnosti, posle dužeg vremena, ponovo su se videli na snimanju jedne od epizoda popularne “Pinkove” serije “Ljubav, navika, panika”. Tada je Šuljagiću sinulo da je Branko idealan za ulogu Bogdana u novoj sapunici. Znajući da je oženjen koleginicom Andrijanom Videnović, pitao ga je: “Je l' još onako lepa?” Kraj priče. Tako je ovaj bračni i umetnički par dobio posao o kakvom mašta većina glumaca.

- Razlog zašto smo Branko i ja svih ovih godina bili izvan medijske priče, jeste taj što smo počeli da živimo zajedno - priča Andrijana. - Godine 1992, u ono najteže vreme kad je trebalo sačuvati zdravu pamet, dobili smo sina. Jurnjava za poslom je bila u drugom planu. Bavili smo se kućom, detetom, porodicom. Upisala sam postdiplomske studije na psihologiji i počela da predajem scenski govor na prištinskom Fakultetu lepih umetnosti. Sad svake nedelje putujem u Zvečan na predavanja. Kao što vidite, dočekasmo da zaigramo u jednoj ovakvoj televizijskoj seriji. Kad-tad se neko seti da postojiš. Samo treba strpljenja. Kad ne juriš, ne očekuješ, ne utrpavaš se, uvek se dogodi. Velika je greška sedeti pored telefona i čekati. Kad ste u grču, neće vas niko pozvati. Čak ni dete ne možete dobiti. Opuštenost uvek priziva nešto pozitivno.

Ne računajući jedan studentski film, ovo je drugi put da su Andrijana i Branko poslovni partneri. I upoznali su se u “Zvezdara teatru”, kad su zajedno igrali u “Miševima i ljudima”. Uramljeni plakat te predstave na zida u njihovom domu, uspomena je na taj važan momenat u njihovom životu.

Prerano osedeo

Bila je zanosna Nevena Moreno u filmu “Varljivo leto 68”, nestašna Lilika u seriji “Zapisi iz Sivog doma”, te Ana Kos u “Doktoru Šusteru”, Slavica u predstavi “Mala” u “Zvezdara teatru”. On je, opet, pobrao sve komplimente ulogom mladog učitelja Danila Ilića u filmu Veljka Bulajića “Atentat u Sarajevu”. Posle je uglavnom igrao skojevce i partizane. Samo jednom je bio ljubavnik i to u komadu “La mama”, u svom matičnom Pozorištu na Terazijama.

- Da bi neko ovde igrao ljubavnika, mora da bude crn, rutav i nosat - smeje se Andrijana. - To je srpski prototip mačo mena. Pogledajte samo naše glumce koji su igrali zavodnike! Mada su više bili silovatelji, nego zavodnici. Pravih ljubavi gotovo da nije bilo na našem filmu.

Branko otkriva da je prerano osedeo, već u dvadeset i nekoj, i da je zbog toga imao neprijatnosti.

- To je genetski - kaže. - I deda i otac su bili sedi kao mladi. U drami Save Mrmka “Metak u leđa”, ofarbali su moju tada prosedu kosu u smeđu boju. Neprijatno sam se zbog toga osećao. Dok sam ofarban išao ulicom, činilo mi se da svi gledaju u mene: “Vidi pedera. Ovaj se farba.” Naravno da to niko nije primećivao. Kasnije su mi nekoliko puta zabašurivali sede vlasi nekakvim sprejom.

Naš istaknuti scenograf Miodrag Tabački je ponekad umeo da kaže: “Nekad smo Branka prepoznavali u gomili. Vidimo sedu glavu i znamo da je on. Sada smo svi posedeli, pa po tome više nije izuzetan…”

Zanimljivo je i kako su oboje počeli da se bave glumom.

Branko je završio tehničku mašinsku školu u rodnom Šapcu i, kako je to otac od njega očekivao, trebalo je da postane mašinski inženjer, zaposli se u “Zorki” i, možda jednog dana, bude čak i direktor. On je, međutim, odmah posle mature otišao u vojsku, pa na privremeni rad u Nemačku. Shvativši svu težinu gastarbajterskog života, vratio se u zemlju i u Beogradu iz cuga upisao glumu. Bio je među najstarijim studentima u klasi Predraga Bajčetića.

Sinu Luki se serija dopada

Andrijana je, pak, zavolela glumu tako što je čitala romane Tolstoja i Dostojevskog i sebe zamišljala u ulogama njihovih junakinja.

- Rođena sam u Prištini i sve do odlaska na Akademiju, živela sam u Kosovu Polju - kaže. - Moji roditelji su se godinu dana posle mog odlaska na studije, 1982. godine, preselili u Zaječar. Sve moje tadašnje želje i težnje bile su vezane za Beograd, grad koji sam smatrala najvećim i najlepšim na svetu. Njujork je bio predaleko da bi o njemu maštala. Bilo bi to kao kad bi sad moj sin Luka maštao o Mesecu.

Iako su joj Ana Karenjina i Grušenjka odredile sudbinu, nikad ih nije igrala.

- Eto, baš sada, kad smo počeli da radimo ovu televizijsku seriju, pomislila sam, kako bismo Branko, ja i mladi Ivan Bosiljčić, koji u “Ljubavi i mržnji” glumi mog pastorka u koga sam zaljubljena, igrali Karenjina, Anu i Vronskog!

Koleginica Gala Videnović joj nije sestra kako ih mnogi povezuju, niti su u bilo kakvom srodstvu.

- Očevi su nam iz Zaječara, a tamo prezime Videnović nije retko. Zanimljivo je da je Gala igrala Brankovu ćerku u Čavićevom filmu “Kakakv deda, takav unuk”, dok je njen muž Vladimir Aleksić, sada jedan od reditelja u seriji koju snimamo.

Branko najzad otkriva i kako se njihovom petnaestogodišnjem sinu Luki (iz prvog braka ima dve odrasle ćerke, Anu i Ivanu) dopalo pojavljivanje roditelja na malim ekranima, ali je imao i nekih ozbiljnih zamerki.

- Smešno mu je, recimo, kad Bogdan, to jest ja, u seriji oslovi Kaću sa “Dušo”. On tada umire od smeha. “Šta se smeješ - kažem mu. - Kao da nikad nisi čuo da mami i kod kuće kažem “Dušo”? Da, veli on, al' to nije tako smešno kao na televiziji.